Ovogodišnji regularni deo ABA lige obeležila je iznenađujuća dominacija Igokee, uspon Crvene zvezde Beograd posle godina stagnacije, povratak Igora Rakočevića i Duška Vujoševića, ali i potpuni haos oko tumačenja pravila za plasman u Evroligu.
Od 25. do 27. aprila košarkaška javnost iz nekadašnje Jugoslavije će biti usresređena na Laktaše, gde nas očekuje finiš ovogodišnjeg takmičenja.
Domaćin turnira Igokea, Crvena zvezda Telekom, Partizan mt:s i Radnički iz Kragujevca će se boriti za titulu najboljeg košarkaškog tima u regionu.
Sve je izgledalo idealno negde do polovine sezone, slavio se trijumf projekta regionalne lige koja u svojoj 12 godina dugoj istoriji nije imala neizvesnije takmičenje. Recimo, Zadar koji je ligu završio kao pretposlednji je na svom terenu porazio sva četiri učesnika završnog turnira, dok je, do prošle godine gotovo nepoznati, Solnok ostvario pobedu nad ekipom Partizan mt:s.
A na polovini sezone počelo se sa kalkulacijama i tumačenjima pravila oko plasmana u Evroligu. Kako od ove godine domaće lige klubova učesnika ne dobijaju mesto u najelitnijem košarkaškom evropskom takmičenju, jedini način za to je osvajanje jedne od prve dve pozicije u regularnom delu ili pobeda na fajnal-foru.
Ta pravila su bila na snazi četiri kola pre kraja prvenstva, kada je obelodanjeno da to nije baš tako jednostavno. Kombinovanjem propisa ABA i Evrolige došlo se do definicije da Igokea do Evrolige može da stigne samo kroz F4, dok ako Crvena zvezda Telekom osvoji lidersku poziciju, automatski obezbeđuje vizu za evropsko takmičenje.
Zavrzlame se tu ne završavaju, uslove za B licencu (aerodrom sa međunarodnim letovima na udaljenosti manjoj od 100 kilometara, sala od 5.000 sedećih mesta i hoteli visoke kategorije) trenutno ne ispunjavaju Igokea i Radnički.
U svakom slučaju, učesnike Evrolige iz regionalnog takmičenja znaćemo posle turnira u Laktašima, koji samo što nije počeo.
Ozbiljna organizacija + dobar trener + iskusni igrači = Igokea
Starsport
Starsport
Šira sportska javnost je klub iz Laktaša upoznala 2007. godine kada se taj tim “fuzionisao” sa beogradskim Partizanom. Saradnja ova dva kluba nikada zvanično nije prekinuta, a u kakvim su odnosima videćemo u polufinalu završnog takmičenja.
Igokea se prvi put u regionalnoj ligi pojavila u sezoni 2010/11. koju je završila na 11. poziciji što je značilo ispadanje iz šampionata. Posle godine pauze i renoviranja tima usledio je povratak u ABA. I to kakav povratak. Početne četiri pobede u isto toliko kola dobile su na značaju tek petim trijumfom u nizu, nad Crvenom zvezdom Beograd u sred Pionira.
Sumnju u konstantnost partija unela su dva poraza, od Cedevite i Zadra, ali je pobeda nad Partizanom na domaćem terenu označila tim Igokee kao iznenađenje koje traje i ne želi da prestane. I nije prestalo, ekipa iz Republike Srpske će sa prve pozicije startovati borbu za šampionski prsten.
Podatak da je najmlađi standardni prvotimac plejmejker Filip Adamović rođen 1988. godine, govori o tome da je tim sazidan na temeljima iskustva košarkaša koji iza sebe imaju po sedam ili osam ozbiljnih takmičarskih sezona, spremih na najveće napore ne bi li se u, može se slobodno reći, poznim igračkim godinama domogli trofeja.
Lider ekipe je preporođeni Branko Jorović, nekadašnji reprezentativac Srbije i Crne Gore i nesuđeni košarkaš Crvene zvezde, koji posle nekoliko sezona traženja pravog tima i forme prikazuje igre slične onima iz perioda kada je bio vodeći igrač FMP Železnika i osvajao dve, tadašnje Gudjir lige, 2004. i 2006.
Takođe, puno toga u igri Igokee zavisi od prekaljenog Milana Dozeta, nekadašnjeg juniora Partizana koji je posle putešestvija po Grčkoj i Kipru 2010. stigao u Laktaše gde je startni bek od koga se očekuje doprinos izvan linije 6,75. Ipak, u regularnom delu ABA lige nije imao konstantno dobar učinak, 14 utakmica je završio sa jednocifrenim brojem poena, što može predstavljati problem za ekipu, mada motivacije na F4 ne bi trebalo da manjka.
Na spoljnim pozicijama su bili odlični Nebojša Joksimović i Siniša Štemberger, a hrvatski košarkaš je u nekoliko situacija bio čovek odluke, kao u utakmici sa Crvenom zvezdom Beograd kada je pogodio šut za pobedu u poslednjim sekundama.
Treba napomenuti nastupe Marka Brkića, te američkih igrača Klifa Hemondsa i Korslija Edvardsa. Srpski krilni centar je najbolji trojkaš u timu po procentu šuta, Hemonds najbolji skakač, a Edvards igrač sa najviše ukradenih lopti, što dovoljno govori o tome da je Igokea skup pojedinaca koji precizno znaju koji ih zadaci očekuju i, što je najvažnije, uspevaju da ih obave na vrhunski način. Ukoliko sa takvim stavom pristupe polufinalnoj utakmici sa Partizan mt:s ne bi bilo iznenađenje da se plasiraju u finale.
CZT - novi klub sa starim ambicijama
Beta/AP
Beta/AP
Spajanje FMP i Crvene zvezde stvorilo je tim koji je proglašen prvim favoritom za osvajanje titule. Kostur ekipe je stvoren uglavnom od igrača iz Železnika, uz renomirana domaća pojačanja u liku Igora Rakočevića, Borisa Savovića, Marka Simonovića, Raška Katića i strance, Eltona Brauna, Morisa Almonda i Demarkusa Nelsona.
Ostvarenje ambicija dovedeno je u pitanje lošim startom sezone; u prvih sedam kola ostvarene su samo dve pobede, a ceh su platili trener Milivoje Lazić, koji izgleda nije uspeo da se izbori sa pritiskom i potpuno novim timom koji je trebalo ukomponovati, te plej Filip Čović i krilo Moris Almond.
Preobražajem Zvezde može se smatrati prvi večiti derbi. Partizan je ubedljivo savladan (92:78), a novi šef stručnog štaba Vlada Vukoičić značajno je reorganizovao i sistematizovao sastav. Minuti su pravilno raspoređivani, a čak su i mlađi košarkaši, Aleksandar Cvetković i Luka Mitrović stizali do prvih značajnijih učinaka.
Ekipom je tokom cele sezone dirigovao Igor Rakočević, možda čak toliko da je tim bio bez ideje u situacijama kada je odbrana protivnika bila skoncentrisana na zaustavljanje nekadašnjeg reprezentativca, kao što je bio slučaj u duelima sa Širokim i Krkom.
Međutim, mora se napomenuti da Zvezda nikako nije “one-man” tim. Gotovo u svakoj utakmici je proradio neko drugi. Sjajne role su ostvarili Katić, Subotić, pridošlica Majkl Skot, Nelson, a čak je u finišu sezone do prave forme stigao i Simonović.
‘Crveno beli’ su menjali način igre od utakmice do utakmice. Često je forsirana igra ispod koša, u kojoj se fantastično snašao Raško Katić, i s razlogom se svrstao u red najboljih visokih igrača lige. Opasnost sa distance je dolazila najpre od Rakočevića, ali je vremenom nišan naštelovao i Nelson, dokazujući zašto je bio startna “dvojka” kod čuvenog Majka Križevskog na univerzitetu Djuk.
Igre Zvezde u ABA ligi su u značajnoj meri bile uslovljene nastupima u Evrokupu. Tokom godine tim Vlade Vukoičića se našao dva puta u zenitu forme, pri kraju prve faze evropskog takmičenja i u pokušaju da se domogne plasmana u treći krug, gde se isprečio Galatasaraj. Blagi zastoj je nastao pri kraju prvenstva (poraz od Širokog i pobeda “na mišiće” nad Krkom), da bi sezona bila završena neuspehom na gostovanju u Kragujevcu.
Da li nedostatak motivacije ili već nešto drugo, tek ‘crveno-beli’ su potpuno podbacili u dosadašnjem toku nacionalne Agroživ Superlige. Kako je prvi derbi sa Partizanom u ABA ligi doneo uspon forme, tako je prvi u domaćem takmičenju naznačio da Vukoičić gubi kontrolu nad ekipom, što je kasnije rezultiralo teškom pobedom nad Radničkim i iznenađujućim ubedljivim porazom u duelu sa Mega Vizurom.
Rakočević je i dalje prva opcija u napadu, umeli su da mu se pridruže Savović, Katić i Simonović, međutim najveća enigma su igre Majkla Skota, Demarkusa Nelsona i povratnika Eltona Brauna. Za šest utakmica ASL, oni su zajedno postigli 49 poena, uz ogradu da je Nelson nije bio u timu u duelima sa Radničkim i Megom.
Rukovodstvo kluba je, smatrajući da problem dolazi sa klupe, rešilo da se zahvali na saradnji Vukoičiću i da šansu ukaže Crnogorcu Dejanu Radonjiću. Nikakva promena nije viđena u njegovoj debitantskoj utakmici, tim koji u prvih pet kola nije znao za pobedu, Metalac iz Valjeva, ponizio je Zvezdu i time u mnogome doveo u pitanje spremnost 'crveno-belih' za trijumf u Laktašima.
Hoće li neko pomoći Ćapinu i Vajtu?
Starsport
Starsport
Političko-ekonomsko-sportski projekat košarke u Kragujevcu doneo je rezultat, plasman na treću poziciju i mogućnost izlaska u Evropu, a ona zavisi od stvari koje imaju minimalne veze sa igrom između dva obruča.
Harizmatični trener Miroslav Muta Nikolić oformio je pravu internacionalnu ekipu, zbog čega je imao mnogo problema pred Kup Radivoja Koraća. Pravo je čudo da je igrač kalibra Terika Vajta odustao od borbe za mesto pod NBA suncem i rešio da karijeru gradi u srcu Šumadije. On je na samo sedam od 26 utakmica imao jednocifreni košgeterski učinak, a u dubokom sećanju navijača Cibone ostaće njegovih 36 poena u sred Zagreba.
O nekadašnjem omladincu Partizana i reprezentativcu Slovenije Aleksandru Ćapinu se tu i tamo znalo u srpskoj košarkaškoj javnosti, ali malo je ko očekivao da će on u svojoj 31. godini odigrati najbolju sezonu u karijeri i postati MVP kompletne ABA lige. Pravi motor ekipe, koji, čini se, nije imao pravu podršku saigrača. Kragujevački tim je po strukturi veoma sličan sastavu Igokee. Tu su veoma iskusni Stiven Marković, Bojan Krstović, Miloš Borisov i Ratko Varda, koji uz kapitena Stefana Sinoveca nisu odigrali sezonu na očekivanom nivou.
“Pravi” stranci, Emening, Vizer i Vortington su, recimo, imali solidne učinke, ali ništa više od toga. Poslednja dvojica neće biti u prilici da osete atmosferu F4 ABA lige, Vizer je napustio tim, dok je pred Vortingtonom period rehabilitacije u rodnoj Australiji, nakon ozbiljnije povrede ramena.
Nikolićevi izabranici su u regularnom delu sezone definisali sistem igre “toplo-hladno”, koji je kulminirao u Agroživ Superligi. Porazi od Mege, Crvene zvezde Telekom i Vojvodine umalo su ekipu ostavile bez trenera. Uprkos najavi ostavke, Muta ostaje na čelu Radničkog, na insistiranje počasnog predsednika kluba, ministra u Vladi Republike Srbije Mlađana Dinkića.
Evidentno je da Ćapin oseća posledice sezone u kojoj je na terenu provodio u proseku 35 minuta po utakmici. Glavnu rolu je preuzeo Vajt, priključuju mu se Marković, Krstović i novajlija centar Uroš Nikolić, ali to sigurno neće biti dovoljno za osvajanje trofeja u regionaloj ligi.
Da li su porasle "Duletove bebe"?
Starsport
Starsport
Ekipa koja je pet godina za redom osvajala Jadran na mala vrata se “ušunjala” u najbolja četiri sastava. Posle kratkog boravka i nešto dužeg postupka raskida ugovora u “bratskom” ruskom CSKA iz Moskve, Duško Vujošević se vratio na kormilo Partizana, zamenivši na toj poziciji svog nekadašnjeg asistenta Vladu Jovanovića.
Crnogorski stručnjak se odlučio za radikalno podmlađivanje tima, najiskusniji pojedinci, Petar Božić, Dušan Kecman i Raško Katić su dobili “voljno”, Milan Mačvan i Miroslav Raduljica su završili sa pozajmicama, a sa plejmejkerom Dominikom Džejmsom saradnja nije produžena. Kapitenska traka je uručena Vladimiru Lučiću, momku koji je bio pravo iznenađenje u letošnjim reprezentativnim akcijama kvalifikacija za Evropsko prvenstvo zakazano za ovu godinu u Sloveniji.
Povreda leđa koju je zadobio u dresu Srbije sprečila je Lučića da predvodi ekipu u prve dve startne utakmice protiv Zadra i Krke, a kapitensku sezonu je otvorio na fenomenalan način, Ciboni je u gostima ubacio 25 poena za 29 minuta i bio jedini dvocifreni igrač u sastavu. ‘Crno-beli’ su, međutim, poraženi u “Draženovom domu”. Kasnija vezana dva poraza, uz nesrećno izgubljene mečeve u Evroligi poljuljala su samopouzdanje timu sa prosekom godina manjim od 21.
Promene koje je Vujošević načinio nisu donele očekivane efekte. Reprezentativac i MVP prošlogodišnjeg Kupa Radivoja Koraća Danilo Anđušić je gotovo sklonjen iz ekipe, slična sudbina je zadesila startno krilo u eri Vlade Jovanovića, Marka Čakarevića, dok su odrešene ruke u izboru sredine dobila čak četvorica veoma mladih košarkaša, Nikola Radičević, Nenad Miljenović, Nemanja Jaramaz i Nemanja Bešović.
Mesta srpskih mladih igrača zauzeli su njihovi vršnjaci iz inostranstva, Francuz Leo Vesterman, Amerikanac Dru Gordon, uz starosedeoca Letonca Davisa Bertansa. Svim tim promenama priključio se promašaj u izboru drugog organizatora igre, tamnoputi Tori Tomas nije pokazao ni delić onoga što ga je preporučilo upravi ‘crno-belih’. Ništa bolji nije bio ni Vesterman, podatak da je zabeležio više izgubljenih lopti nego asistencija ne deluje obećavajuće, iako je u nekoliko navrata umeo da zablista.
Značajne minute na terenu dobio je Bogdan Bogdanović, ali njegovi proseci od 4,8 poena i samo devet pogođenih šuteva za tri poena od 47 pokušaja govore o činjenici da je 21-godišnjem beku dodeljena uloga koju nije uspeo na najbolji način da odigra.
Na loš procenat šuta nadovezalo se i neiskustvo centarske linije, Dejan Musli polako počinje da dobija neslavan nadimak večitog talenta, Đorđe Gagić nije ni senka igrača koji je u pripremnom periodu protivnicima ubacivao po 27 poena, dok je Nikola Milutinov i dalje previše mlad. Partizan je ostao i bez jednog od svojih najjačih aduta, četvorki koje mogu bez problema da pogađaju daleke šuteve. Dru Gordon je kompletnu karijeru proveo kao klasičan centar, dok svaka nada da će Branislav Đekić opravdati priznanja dobijena u omladinskim kategorijama, polako pada u vodu.
Kako-tako, nekako su ‘crno-beli’ stigli do četvrte pozicije, a onda doživeli renesansu u domaćem šampionatu. Pobedili su Crvenu zvezdu Telekom, ili bolje reći Nemanja Gordić je pobedio ‘crveno-bele’. Plej koji je stigao kao zamena za Tomasa nikako nije uspevao da se ustali u formi, sve do derbija, eksplodirao je u poslednjoj četvrtini i dokazao da na njega može ozbiljno da se računa.
Novina u timu je još jedan Francuz, Žofre Lovernj u koga, čini se, stručni štab nije imao previše poverenja, ali je u ASL morao da dobije minute, s obzirom da je Gordon napustio klub. Pridošlica iz Valensije je oduševio navijače, kako borbenošću pod koševima, tako i preciznim šutem sa distance.
Jedini konstantan košarkaš u ekipi je Davis Bertans. Njegova “puter ruka” stvarala je najviše problema protivnicima koji jednostavno nisu uspevali da zaustave kada uđe u seriju. U mnogim situacijama je podsetio na Uroša Tripkovića, jednog od najboljih šutera u istoriji ‘crno-belih’.
U dva takmičenja videli smo dva potpuno različita Partizana, Laktaši će biti veliki izazov za mladu i prilično nepredvidivu ekipu kojom komanduje Duško Vujošević.
Polufinalne parove u Laktašima čine Igokea – Partizan i Crvena zvezda Telekom – Radnički, šta mislite, koja ekipa će se okititi šampionskim prstenom?
IZVOR |
PODELI
