Najpopularnija pretraživačka mašina na svetu pokušava da postane inteligentnija.
Prošlog meseca Google je najavio uvođenje Knowledge Graph u SAD - pokušaj da se unaprede rezultati pretrage učenjem servera da razume šta reči ukucane u polje search znače u zavisnosti od koncepta.
Veliki ulog za Amita Singala, prvog čoveka Google Searcha, koji je tome razgovarao sa Leom Kelionom, novinarem BBC-ja.
Pretraživačke mašine do sada nisu zaista znale značenje reči; kako ćete vi to pokušati da promenite sa veštačkom inteligencijom?
-Već smo dosta čudesnog napravili ne bismo li vam dali relevantan tekst, slike i video u jednom jednostavom interfejsu, ali kompjuteri i dalje ne shvataju da je Tadž Mahal predivan spomenik. Ili da može da bude i „gremijem”nagrađivani umetnik. Ili čak kazino u Atlantik Sitiju. A u zavisnoti od toga da li ste gladni, može da bude i obližnji rstoran.
Za ljude to je jednostavno intuicija. Za kompjutere nije, zbog sledeće fundamentalne činjenice: kompjuteri su zaista veoma dobri u predstavljanju niza karaktera. Oni koriste Ascii i raznu drugu nomenklaturu da prestave nizove reči i brojeva, dok ljudi žive u svetu stvari, ne nizova.
Pre dve godine smo kupili kompaniju Freebase koja je pronašla nov način predstavljanja stvari u kompjuterskoj memoriji. Ukazala nam se uzbudljiva prilika jer smo konačno mogli da ostvarimo svoje snove i pomerimo pretragu od nizova ka stvarima.
Ali ta kompanija je imala samo jedan deo kategorizovanih predmeta i koncepata da bi vam to uspelo.
-Apsolutno. Freebase je imala 12 miliona entiteta ili stvari u sebi, ali mi smo žestoko investirali u nju u poslednje dve godine. Sada ima saznanje o preko 200 miliona stvari. I ne samo to, one su međusobno povezane.
Na primer, Dejvid Kameron je entitet, kao i Velika Britanija, a tu je i odnos premijera sa tom zemljom, što vam mi takođe predočavamo. I to je ono što mi nazivamo Knowledge Graph.
Da li taj Knowledge Graph dozvoljava kompjuteru da razume šta je Dejvid Kameron na isti način na koji i mi ili je reč o složenijem algoritmu?
-Istina je da čak ni mi ne razumemo kako ljudi razumeju stvrai. Ne shvatamo kako naš mozak predstavlja objekte.
Za kompjuter razumevanje znači da kad ga nešto pitate, on vam kaže mnogo više o toj stvari.
Na primer, moći će da vam kaže da je Tadž Mahal spomenik, gde se nalazi, šta treba da znate o njemu ako vas zanima, a ne samo da vam ponudi gomilu linkova.
Ja to vidim kao stepenik bliže ka razumevanju od ovog koji imaju naši trenutni pretraživački sistemi.
Da li on predstavlja stvari u kompjuterskoj memoriji kao što ljudi rade u svojim mozgovima? Mislim da ni mi ne razumemo kako tačno predstavljamo stvari ali sistem je sada svakako bliži ljudskom razumevanju sveta.
Druga velika tema u pretrazi je personalizacija. Kako će se to razvijati?
-Ljudi stapaju dve stvari, kontekst i personalizaciju, u jednu veliku hrpu nazvanu „personalizacija”.
Konteskt je fundamentalan za pokretanje pretrage: kojim jezikom govorite i gde se sada nalazite.
Tako da kad ukucate „pica” u pretrazi, mi vam dajemo rezultate u Londonu, u vašoj okolini, na engleskom, a ne italijanske rezultate u Rimu - iako bi se neki složili da je tamo najrelevantija pica na Zemlji.
Jedan od ciljeva našeg pretraživačkog tima jeste da damo lokalno relevantne rezultate - to je kontekst.
Druga vrsta personalizacije je kada ukucam „Lords”, dobijem londonski stadion za kriket, a ne igru „Lagumi i zmajevi” (Dungeons and Dragons), što bi većina Amerikanaca želela - jer ja sam odrastao gledajući kriket.
To je personalizacija zasnovana na vama kao ljudskom biću a ne kao stanovniku Londona ili slično. Istina je da je kontekst moćniji od personalizacije u prosečnoj pretrazi.
Moje mišljenje je da ne treba da preteramo sa personalizacijom jer je slučajnost otkrivanja veoma važna.
Mi smo u Google Search ugradili eksplicitne algoritme tako da personalizacija ne stekne kontrolu nad vašom stranicom. Vi kao korisnik treba da imate sve tačke gledišta. Ne želim da neko dobije jednostrane rezultate. Tako da će moje pretraživanje biti relevantnije, ali personalizacija neće preuzeti moju stranicu sa rezultatima.
Povrh toga, imaćemo kontrolu tako da ćete moći da vidite kako bi vaša stranica izgledala da ste isključili personalizaciju - ali ne kontekst, jer isključivanje konteksta bi zaista narušilo vaše rezultate pretrage.
U ovom trenutku ljudi uglavnom pretražuju kucanjem u vaš prozorčić za pretragu. Ali smo na vašem Project Glass demo snimku videli samo primere rezultata koji su ponuđeni korisniku na osnovu njegovog surfovanja, a ne na osnovu toga što ih je on ručno tražio. Da li će vremenom taj boks biti napušten?
-Sa naše tačke gledišta morate da život učinite jednostavnijim a mali korak u tom smeru je Google autocomplete. Ako ukucate „w” - on procenjuje da želite vremensku prognozu (weather), jer to želi većina kad ukuca w, a uz pomoć Google Instanta možete i da vidite prognozu bez dovršavanja reči.
Dakle, mi nismo ukinuli boks, samo smo napravili varijantu da ne morate da kucate čitavu reč. Sada zamislite situaciju gde imate kontekstualne naznake pa čak i ne morate da kucate prvo slovo da biste popunili ono što većina radi u sličnoj situaciji.
Dakle, ako neko, recimo, stoji ispred Bakingemske palate - a većina koja je tamo ukuca Tarafalgar Square - onda bi vam se to pojavilo kao potencijalna sugestija čak i da ne idete u polje sa pretragom.
To su sve eksperimentalni problemi o kojima sve vreme razmišljamo i moramo naći načina da ih pravilno predstavimo korisniku.
Ukoliko ne nađemo proizvod koji je koristan ljudima, to će ostati samo u domenu istraživanja.
Ali da li vam instinkt govori da će za deset godina većina naših pretraživačkih aktivnosti biti određena tako da korisnik neće morati ručno da je pokrene?
-To je san koji se može desiti za 10 godina ali ja ne mogu da predvidim tako daleko. U internet dobu 10 godina je kao 100 u realnom životu.
Verujem da je korisnikov konktekst veoma važan i Google bi trebalo da bude neko ko će vam pomoći.
Često kažem kako u svom Google kalendaru imam praznine koje šalju signal da sam u to vreme slobodan i ne bi mi smetao podsetnik koji će reći „Na vašoj listi stoji da treba da pozovete sina, sad imate jedan slobodan sat”. To treba da bude diskretno, nenametljivo i rađeno sa punom kontrolom i transaprentnošću.
Šta nam još donosi budućnost pretraživanja?
-Ono što me ovih dana veoma ushićuje jeste konektivnost i mobilnost koju će budući svet imati a koji je već nagovešten u smartfonima.
U svom džepu imam snagu hiljada kompjutera - jer kad ukucam pretraživačku reč (u handset) zaista je potrebno hiljade kompjutera da odgovori na nju.
Dakle, trenutno smo na toj divnoj raskrsnici gde zru razne tehnologije: mobilne tehnologije, mreže, prepoznavanje glasa, glasovni interfejs, nosivo računarstvo.
Verujem da će nam sve te stvari spojene na jedno mesto za pet godina dati proizvode koji će promeniti način korišćenja kompjutera.
Kad budete imali neki nosivi računarski uređaj budućnost će biti veoma uzbidljiva. To će promeniti način na koji doživljavate stvari.
|
PODELI
