Japanci polako obnavljaju uništenu zemlju, ali njihov najveći neprijatelj je strah da će buduća pokolenja platiti cenu jake radijacije.
FUKUŠIMA - Ne smeš da rodiš dete!
Ovo rečenicu vaspitačica Jošiko Ota (40), koja s porodicom živi u kući udaljenoj oko 60 kilometara od nuklearke „Fukušima“, koja je oštećena u razornom cunamiju 11. marta prošle godine, stalno ponavlja svojoj ćerki.
Jošiko neprestano strahuje da će njena buduća pokolenja imati genetske mutacije zbog jake radijacije, koja i dalje curi iz ove atomske elektrane, na koju se 11. marta prošle godine, posle zemljotresa jačine devet stepeni po Rihteru, sručio razorni talas iz okeana visok čak 40 metara. Reaktori su tad počeli da se tope i radijacija je odlazila u vazduh, zemlju i more. Opasne materije cure i danas, godinu dana kasnije, dok se oštećena područja polako obnavljaju.
Panika u vrtićima
Ota stalno zatvara prozore, a nikad ne suši veš napolju. To je, kaže, život sa zračenjem, nevidljivim neprijateljem.
- Čelnici vlade ponavljaju da nema neposredne opasnosti po zdravlje. Niko ne govori šta će biti za 10-20 godina, šta će biti s našom decom, decom naše dece. Mora da misle da smo budale! Odrasli mogu da se pridržavaju nekih pravila kako bi se bar malo zaštitili. Ali deca žele da se igraju napolju, da trče, hvataju zemlju, pesak, lišće. Sve je to rizik za njihovo zdravlje, jer sve oko nas je ozračeno do srži - kaže Ota.
Ona i njena porodica uzimaju pilule za jačanje imuniteta. Povrće i voće ne kupuje od lokalnih prodavaca i piju flaširanu vodu. Ako je, kaže Ota, to neka zaštita.
Malo dalje, u vrtiću u mestu Tagadžo, udaljenom oko 100 kilometara od „Fukušime“, roditelji 198 mališana tražili su od vlasti neku vrstu garancije da obroci koji se daju deci nisu ozračeni. Nisu je dobili. Svi mališani i ovde i u zabavištima u okolini nose oko vrata Gajgerov brojač, koji u svakom momentu očitava radijaciju.
Iz oblasti oko „Fukušime“ posle katastrofe evakuisano je oko 160.000 ljudi. Lokalne vlasti u gradu Fukušima, oko 50 kilometara od atomske centrale, smatraju da će im biti potrebno čak 30 godina da u potpunosti dekontaminiraju grad, koji ima 300.000 stanovnika i čiji pojedini delovi pokazuju radijaciju 200 puta višu od prirodne.
Svetska banka i druge institucije procenili su da ekonomska šteta od tih katastrofa iznosi najmanje 210 milijardi dolara. Smatra se da je reč o „najskupljoj“ prirodnoj katastrofi u istoriji.
Iznenadio seizmologe
Strah od radioaktivne kontaminacije veoma brzo se proširio svetom, pa su Kina, Vijetnam, Australija, Kanada, Nemačka, Francuska, Britanija, Holandija, SAD i druge zemlje obustavili uvoz hrane iz krajeva najbližih Fukušimi ili su pojačale kontrolu mleka, svežeg voća i povrća.
Jak potres u Japanu šokirao je i seizmologe jer, prema procenama i prognozama na osnovu postojećih seizmičkih mapa, udar amplitude od devet stepeni po Rihterovoj skali nikad nije trebalo da zadesi japansko priobalno područje Tohoku.
- Iz ovog smo naučili tešku lekciju. U budućnosti ćemo morati da računamo na jake zemljotrese i tamo gde, prema našim procenama, taj rizik ne postoji - kaže američki seizmolog Torn Lej.
11. mart 2011.
15.854 ljudi poginulo
6.011 osoba povređeno
125.000 zgrada uništeno i oštećeno
11. mart 2012.
3.287 osoba i dalje se vodi kao nestalo
23 miliona tona ruševina raščišćeno
210 milijardi dolara je procenjena šteta
200 puta je na nekim mestima radijacija veća od normalne
Sve veći broj samoubistava
Broj Japanaca koji su sebi oduzeli život drastično je povećan posle katastrofe. U maju 2011. samoubistvo je izvršilo 3.375 Japanaca, što je za preko 20 odsto više nego u istom mesecu 2010. Na samoubistvo su se najviše odlučivali muškarci u tridesetim godinama, koji su gubili posao zbog bankrota firmi uništenih u katastrofi.
Zbog razaranje i radijacije oko 125.000 porodica živi van svojih domova u prihvatilištima, gde lekari, usled stresa, beleže porast oboljenja kao što su dijabetes, povišeni pritisak i moždani udar.
Džabe seju kad ne smeju da jedu
Japanski farmeri koji imaju imanja u oblastima oko „Fukušime“ su propali. Džabe seju, kad ništa od toga ne mogu da prodaju, a od poljoprivrede su decenijama živeli.
- Ništa se nije promenilo nabolje, ali živ sam. Neke komšije su se vratile. Starci uglavnom, ali nijedno dete. Radijacija i dalje curi iz elektrane - kaže Jošiko Vatanabe iz sela Kavauči. On i supruga su nekad prodavali povrće koje su gajili, ali sad ne smeju da ga prodaju niti da ga jedu.
Zaboravili 50 heroja
O grupi od 50 radnika koji su u najkritičnijim danima posle cunamija ostali u oštećenoj centrali „Fukušima“ danas se veoma malo zna. Njihov zadatak bio je da upumpavaju morsku vodu za hlađenje jezgra reaktora i tako spreče nove nove eksplozije i požare. Ne zna se koliko njih je preživelo nenormalne doze zračenja kojima su bili izloženi, niti koliko njih se posle toga razbolelo.
|
PODELI
