Kao da odnosi nisu dovoljno nezgodni za održavanje, pa ponekad
sami sebi zabiberimo čorbu. Varanje nije nešto što je strogo rezervisano
za plejboje i promiskuitetne žene koje na to gledaju kao na sport.
Često može da počne potpuno nevino i pretvori se u nešto neočekivano.
Koji god da je razlog, jutro posle može da dovede do užasne spoznaje i
pitanja: "Da li da joj/mu priznam?" Da li ćete to da uradite ili ne je
teška odluka koju morate doneti u malom vremenskom periodu, a postoje
neka ključna pitanja koja bi trebalo da sebe zapitate:
DA LI ĆE VAŠ PARTNER DA SAZNA?
To je prvo pravilo iznad svih drugih - sa razlogom. Ako je odgovor na
ovo pitanje "Da" ili čak potencijalno "Da", onda bukvalno nema šta da se
premišljate da li da priznate. Saznanje da vas je partner varao je
poražavajuće, ali čuti to iz bilo kog drugog izvora osim od vas može da
napravi haos u pravom smislu te reči. Pod pretpostavkom da se osećate
strašno zbog učinjenog, najbolje je da priznate brzo i da završite sa
tim iz nekoliko razloga: glavni od njih je da što više vremena prođe
između prevare i priznanja, to će se više naljutiti partner. Savet:
Budite negde sami, držite ih za ruke, recite im da ih volite, priznajte i
molite se da će sve da se završi kako treba.
DA LI VAŠA SAVEST MOŽE TO DA IZDRŽI?
Ako ne želite da kažete partneru, morate biti u stanju da živite sa
počinjenom preljubom. Ako ne, brzo ćete postati zombi opterećen
krivicom. Nikada nije dobro da pogled u lice koje bi trebalo da vam
donese radost u vaš život zapravo donosi nezadrživ teret krivice. Ako će
ovo biti vaš slučaj, najbolje je da priznate. Ali ako možete da živite
sa onim što ste počinili, možda bi bilo najbolje da iskustvo zakopate na
najcrnje mesto.
DA LI ISKRENOST IMA PREDNOST NAD VEZOM?
Ovo je bez sumnje najteže pitanje koje ćete morati da se zapitate.
Poverenje je temelj na kome se grade zdravi odnosi. Nažalost, ako ste
prevareni, taj temelj poverenja je na korak od potpunog urušavanja.
Morate da razmotrite posledice onoga što se može desiti ako priznate da
ste prevarili. U zavisnosti od toga koliko dobro znate vašeg partnera,
različit je i nivo verovatnoće da će raskinuti sa vama kada sasluša
priznanje. Znajući za ovaj rizik, da li bi i dalje trebalo da priznate?
To je pitanje na koje niko ne može da da odgovor umesto vas, ali evo šta
neki ljudi o tome misle, pa vam možda da ideju:
* "Koja je poenta priznavati ako to znači kraj vašeg odnosa? To apsolutno nema smisla"
* "Nikada ne bih varala dečka, ali ako jesam, ja bih mu rekla.
Zajedno smo dovoljno dugo da verujem da bi mi s vremenom oprostio. Samo
bi prošlo dosta vremena pre nego što bi ponovo zaslužila poverenje"
"Ne verujem da bih mu rekla. Ako ga stvarno volim, samo bih mu
time nanela bol i verovatno bi značilo kraj naše veze. Ne bih rizikovala
da ga izgubim čak ni posle greške koja upravo vodi ka raskidu."
Kao što možete videti, nema lakog izlaza pri odlučivanju da li da
priznate da ste prevarili ili ne. Mnogo od onoga što nam diktira odluke
je posredno i zasniva se na promenljivim jedinstvenim za vašu
situaciju.
A šta vi mislite? Da li je priznavanje krivice za prevaru dobra
ideja? Da li biste ostali sa partnerom ako se iskreno pokajao i priznao
da vas je prevario?
|