Prema gruboj proceni baziranoj na geološkim zapisima, šansa za erupciju vulkana u Jeloustonu, za vreme našeg životnog veka, iznosi jedan prema deset hiljada. Međutim, ako se uzme u obzir nestabilnost vulkana, taj broj ne predstavlja neku sigurnu informaciju.
A šta bi se desilo kada bi došlo do erupcije? Da li bi to značilo kraj života na Zemlji kakav poznajemo?
Prilikom svake od prošle tri supererupcije u Jeloustonu, na površinu je izbačeno više od 1.000 kubnih kilometara magme. Prema rečima Džejkoba Lounesterna, naučnika koji vodi vulkansku opservatoriju u Jeloustonu, to je dovoljno velika erupcija da većinu Severne Amerike prekrije slojem pepela različite debljine. "Sloj pepela bi bio debeo oko 30 centimetara u blizini izvora erupcije, a 3.200 kilometara dalje bi bio debeo delić milimetra. Sa sigurnošću mogu reći da bi se tragovi pepela mogli naći u celim Sjedinjenim Američkim Državama", kazao je Lounstern.
Uz pravovremeno upozorenje, države u blizini Jeloustona bi mogle da budu evakuisane, što bi značilo izbegavanje velikog broja smrtnih slučajeva uzrokovanih padanjem pepela. Pepeo bi danima bio u vazduhu i bilo bi teško disati pri takvi uslovima. Sloj pepela, koji bi se stvorio na tlu, ugušio bi vegetaciju i zagadio izvore vode.
Vrlo je moguće da bi strane vlade poslale pomoć. Morala bi da se pokrene velika akcija čišćenja pepela. Bez takve operacije, uslovi za život u središtu i na zapadu SAD-a bi bili nemogući u narednih deset godina.
Prema gruboj proceni baziranoj na geološkim zapisima, šansa za erupciju vulkana u Jeloustonu, za vreme našeg životnog veka, iznosi jedan prema deset hiljada. Međutim, ako se uzme u obzir nestabilnost vulkana, taj broj ne predstavlja neku sigurnu informaciju. 
PODELI
