Mesto kojem u Evropi nema premca!
Dunav je jedna od najlepših i najdužih reka u Evropi, čiji se dan, svake godine, obeležava 29. juna u 14 zemalja, koje su potpisnice Konvencije o saradnji i zaštiti. Turisti koji vole krstarenje kažu da je na 588 kilometara toka kroz Srbiju on potpuno drugačiji jer menja izgled od široke, mirne, ravničarske do brze, nemirne, prave planinske reke. U cilju privlačenja turista, Srbija intenzivno radi na projektima donjeg Dunava, gde se nalazi prirodna atrakcija - Đerdapska klisura, koja se prostire od Golupca do Karataša kod Kladova!
Nastala je pre mnogo stotina hiljada godina, razdvajanjem planinskog masiva Karpata. U taj rased ulilo se Panonsko more, koje je kasnije nestalo, a kroz 130 kilometara dug kanjon danas teče Dunav.
Oaza među kamenjem
Đerdapska klisura je najveća probojnica u Evropi, a čine je četiri klisure i tri kotline. Bez dileme, najlepša je klisura Veliki kazan, čije se strane uzdižu i do 300 metara nad Dunavom, a potvrđeno je da mnogobrojni virovi dosežu i do 90 metara u dubinu.
Iz Velikog se ulazi u Mali kazan, koji je širok oko 300 metara i oivičen strmim liticama. Završava se na 966. kilometru Dunava, koji se zove Hajdučka vodenica, a ovo mesto deluje kao prava oaza među kamenim gromadama. Na 965. kilometru Dunava je Trajanova tabla, na kojoj je na latinskom jeziku uklesano da su 105. godine po nalogu ovog rimskog imperatora spojene dunavske obale. Dve godine je trajala izgradnja mosta dugačkog više od jednog kilometra, koji je spajao današnju Srbiju i Rumuniju, a istoričari kažu da je ova građevina narednih hiljadu godina bila najduži most na svetu.
Obilje vode, šuma, divljači i povoljna klima u toku Dunava oduvek su bili razlog prisustva čoveka i razvoja različitih kultura. Đerdapska klisura je mesto gde je očuvan kontinuitet života od praistorije do danas. Najraniji tragovi života istovremeno su i najznačajniji uspon praistorijskih ljudi, obeležen kulturom neolitskog naselja Lepenski vir, čiji najveći domet predstavljaju skulpture ribolikih ljudskih figura od dunavskih oblutaka.
Retka flora i fauna
U Nacionalnom parku „Đerdap“, na površini od 60.000 hektara živi raznolik biljni i životinjski svet i neke retke biljne vrste koje su uglavnom iščezle iz severnih delova Evrope. Raznolikost biljnog staništa uticala je i na očuvanje reliktnih životinjskih vrsta, poput nekih kuna i slepih miševa, a od 150 vrsta ptica posebno su interesantni suri i orao zmijar.
Zbog svega gore navedenog sigurni smo da se nećete umoriti od ove prirodne lepote, pa ovo čarobno mesto obavezno obiđite prvi put kad vam se za to ukaže prilika.
IZVOR |
PODELI
