Devojčica sa retkim poremećajem iritiraju je zvukovi!
Devojčica iz Amerike četrnaestogodišnja Tejlor boluje od veoma retke bolesti mizofonije.Mizofonija je pormećaj koja se ogleda u izrazitoj iritaciji zvukovima poput žvakanja,gutanja,pevušenja,zviždanja .... i odjeka koraka naziva se mizofonija.Reč je o novoskovanoj reči za medicinsko stanje, a po nekima i poremećaj, koju je prvi put primietio dr Pavel Jastrebof 90-ih. U doslovnom prevodu znači "mržnja prema zvukovima"
Oboleli ljudi od ove retke bolesti,mizofonije imaju problema s funkcionisanjem u svakodnevnom životu i povlače se iz društva.Veruje se kako je postojala i pre i da je od nje bolovao čak i Nikola Tesla, ali lekari objašnjavaju kako je pritisak modernog života rezultirao povećanjem broja obolelih.
Devojčica Tejlor napade besa kad god čuje kašalj,žvakanje pa čak i disanje.Tako da ne može da provodi vreme ni sa svojom rođenom majkom,a komunikaciju obavljaju putem poruka.Majke Bernadet i njena ćerka Tejlor dobro se slažu, ali se ne druže niti ne razgovaraju zbog bolesti koju ima njena kćerka.Simptomi su počeli da se ispoljavaju kada je imala svega 8 godina.
Reakcije obolelih od mizofonije se kreću od osećaja besa pa do ispoljavanja nasilja. Kasnije zbog toga mogu biti depresivni i povlače se.Od svakog zvuka koji Bernadete proizvede,Tejlor se diže kosa na glavi.Zvukovi poput žvakanja, kašlja ili disanja dovoljni su da izazovu njenu reakciju. Zbog svog problema je pokušala samoubistvo, a uzimala je i antidepresive koji joj nisu puno pomogli.
"Kada je Tejlor imala oko 8 godina ja kada bi se zakašljala, ona bi se samo pokrila po ušima i pobegla.Što je bila starija,postajalo je sve gore.Udarala me je, gurala i lupala glavom o zid.Pokušala je bilo šta samo da blokira zvukove koji dolaze od mene," ispričala je njena majka.
Kada prođu napadi besa,Tejlor se vraća u normalno stanje i odmah pati zbog svojih reakcija. Bernadete i Tejlor zato većinu vremena provode u različitim sobama.Umesto razgovora komuniciraju tako što se dopisuju.
Mizofonija ne utiče samo na njen odnos s majkom već i na njen celokupan život.Ona ne može da podnese skoro nikakve zvukove pa je morala da napusti školu i počne da odlazi u alternativne škole koje rade skraćeno.Skriva se od svih zvukova pa čak i spava sa slušalicama.
"Volela bih da idem u školu i bavim se sportovima koje sam pre volela, da se družim s prijateljima i porodicom, izlazim.... Nažalost, 90 odsto mog života odvija se u spavaćoj sobi," rekla je Tejlor. Ali na žalost devojčice Tejlor lek još uvek nije pronađen ,jedino što je moguće jeste ublažiti simptome.