Diablo je, nekada davno, postavio standarde za akcioni hack-and-slash RPG.
Posle 12 godina, fanovi serije još uvek vole da haraju tamnicama iz drugog dela, a retko da je bilo ko sumnjao da se čekanje neće isplatiti jer kada se pedantni Blizzard dohvati posla to traje, ali je konačni proizvod obično blizu savršenstva.
Blizzard je game development doveo na nivo nauke: ovaj razvojni studio traži ekvilibrijum game sistema, perfektni balans izazova i nagrade, motivacije i satisfakcije. Ogromno akumulirano iskustvo i znanje izrodili su gotovo savršenu igru: Diablo 3 je dostojni nastavak uspešne loze akcionih RPG kliktalica i, još jednom, naslov koji postavlja standarde.
Developeri su, naravno, bili pažljivi da ne naruše osnovnu formulu. Sve suštinski suprotno duhu serijala bilo bi blasfemija, jer Diablo 3 nije samo još jedan blokbaster.
To ne znači da nema inovacija: ima ih na pretek. Sve je strimlajnovano i racionalizovano radi fluidnog igračkog iskustva.
Na primer, umesto ispijanja napitaka prioritet za lečenje imaju orbovi, kako bi igrački doživljaj bio što manje opterećen pauzama. Umesto zaključanog sistema razvoja, sada imamo fleksibilni model koji dozvoljava da eksperimentišemo sa ogromnim brojem sposobnosti. U kombinaciji sa nasumičnim generisanjem postavke u nivoima, igra je uvek sveža.
Jednostavno, sve što trebate da radite, radi se na najracionalniji mogući način, a ono što je najvažnije u ovakvim igrama, loot, dovedeno je do savršenstva. Čak je i sam način na koji predmeti “ispadaju” kada ubijete vaše protivnike, jednom od milion varijanti, veoma simpatičan. I posle hiljaditog killa svaki fan će sa podjednakim nesprtljenjem iščekivati da vidi šta je novo dobio. Čak i da to nije neki superiorniji komad opreme koji će vam lakše pomoći da uništite protivničke horde, sve iteme koje dobijete možete da prodate ili da odnesete zanatlijama u gradu kako bi dobili materijale za pravljenje boljih predmeta.
Igranje Diablo 3 je poput lutrije gde dobijate dovoljno vredne nagrade taman onim ritmom koliko je to potrebno da igra bude zanimljiva i izazovna. Tako upadate u onaj predivni gamerski loop determinisan pravilnim balansom izazova i nagrade.
Međutim, iako Blizzard sada nosi višedecenijsko iskustvo u pravljenju igara, sem znanja akumuliran je i novac. Ovaj razvojni studio se pretvorio u korporaciju, koja je deo izdavačkog braka sa moćnim Activisionom. Ovakav razvoj događaja pokazao se kao opterećujući za igrače.
Kako bi se izborio sa piraterijom Blizzard je razvio najmoćniji sistem zaštite do sada, koji je neodvojiv od online komponente ove igre. To znači da morate da budete online čak i kada želite da igrate Diablo 3 sami: nećete znati gde prestaje online integracija, a gde počinje antipiratska zaštita. To, takođe, znači da najmanje štucanje vaše internet konekcije može dovesti do toga da igra pukne, a vi izgubite progres.
Zamislite osećaj kada u hardcore modu, taman ispred checkpointa izgubite, na kratko, Internet konekciju i sa njom ode u nepovrat i više od pola sata “igranja na ivici”.
Online integracija je, osim pomenutog, odlična stvar koja dodatno uvećava vrednost igre. Vaši prijatelji ili potpuni stranci sa Battle.neta mogu da upadnu u igru kada to želite.
Iako je solo play dovoljno zanimljiv, osećaj kada kao Monk healujete družinu tačno kada je to potrebno ili kada kao Wizard zamrznete protivnika da bi ga Barbarian razbio, je nešto što je vredno prenošenja vašim malim unicima-gamerima.
Diablo 3 je igra koja bi trebala da probudi nostagliju starim hack-and-slash fanovima, ali je ona i naslov za novi milenijum, pa uhodavanje neće biti problem ni igračima koji se prvi put sreću sa ovakvim old-school (a istovremeno i modernim) gamingom.
Jednostavno, savršeni recept i krug borbe i lootovanja, u kombinaciji sa neverovanim brojem protivnika i različitim animacijama za sve sposobnosti, poteze i killove, garantuje fanovima bar trocifrene provedene sate u godinama koje dolaze. Toliko je Diablo 3 dobar.
Naravno, odluke dizajnera mogu da se ne svide najkonzervativnijim fanovima, jer Diablo 3 uspešno slama ustaljenu RPG logiku, kako bi omogućio beskrajno eksprimentisanje. Razvoj lika, dostupnost sposobnosti i njihovo lako mapiranje, način ponašanja oružja, njihova pristupačnom svim klasama i dosta toga drugog izlazi iz ustaljenih okvira, kako bi Diablo 3 postao moderan naslov za novo doba.
Sama priča je, ovde, najmanje bitna. Iako bolja nego ranije, ona je puna fantasy klišea i služi samo logičnom povezivanju nivoa.
Što se grafike i dizajna tiče, strahovi da je igra suviše cartonish da bi zaslužila da nosi naziv Diablo 3 su se ispostavili kao neopravdani. Još važnije od toga, kao i svaki drugi aspekt, i vizuelna strana igra je izuzetno raznovrsna. Svaka regija je drugačija, sa svojom posebnom logikom. Brojne lokacije, bilo da je reč o tamnicama, oazama ili pustinjama oduzimaju dah.
Dodatno, protivnici i animacije ubijanja, koliko god delovalo bizarno, izgledaju prelepo.
Posebno je upečatljiv setting iz četvrte glave, kada ćete osetiti prave razmere rata svetlosti i tame koji se vodi u Diablo 3. Igra tada podseća na Gospodar prstenova.
Sudeći po maratonskim sesijama koje smo proveli uz Diablo 3 do sada, te zahvaljujući odličnoj multiplayer komponetni, ova igra je ispunila očekivanja: zarazna je koliko i prethodnik, ali je i neuporedivo raznovrsnija. Sem problema sa internet konekcijom teško je naći druge velike zamerke.
|
PODELI
