Tako je predsednik nemačke centralne banke Bundesbank Jens Vajdman još u subotu rekao da je "lopta" kod grčkih političara, koji ukoliko ne budu poštovali uslove finansijske pomoći, neće dobiti nikakva dodatna sredstva.
Ulje na vatru dodao je njegov irski kolega Patrik Honohan, koji smatra da će izlazak Grčke iz zone evra za valutnu uniju biti bolan, ali ne i smrtonosan.
Pregovori o vladi bez rezultata
Razgovori lidera vodećih grčkih partija sa predsednikom Karolosom Papuljasom, koji je predložio formiranje tehničke vlade, završeni su večeras bez ikakvih izjava i očekuje se budu nastavljeni sutra, javila je grčka novinska agencija Ana. Ukoliko se ne pronadje rešenje za formiranje vlade, Grci će u junu ponovo morati na izbore.
Zamenik guvernera centralne banke Švedske Per Janson kaže da evropske monetarne vlasti već razmatraju moguće posledice izlaska Grčke iz evrozone. "Ne želim da spekulišem o tome da li će taj proces proteći bezbolno i bez komplikacija po ostalu Evropu", istakao je on.
Istovremeno je u uglednom nemačkom listu Špigl osvanuo naslov "Adios Akropolj: Zašto Grčka mora da napusti evrozonu".
Time se i kolumnisti tog magazina pridružuju brojnim pozivima evropskih zvaničnika koji smatraju da bi upravo napuštanje evrozone u ovome trenutku moglo da bude najbolja opcija za tu zemlju.
Špigl navodi da "Grci nisu nikad bili dovoljno zreli za jedinstvu valutu, a nisu ni u ovome trenutku. Pokušaj da se zemlja, kroz reforme, održi 'zdravom' propala je".
"U međuvremenu je postalo potpuno jasno da je izlazak iz evrozone u njihovom interesu. Jedino će na taj način Grčka dobiti šansu da ponovno stane na vlastite noge, dugoročno gledajući", piše taj list.
Šta čeka Grčku ako napistu evrozonu
Pre samo dve godine bila je nezamisliva i pomisao da bi neka od članica mogla da napusti evrozonu, piše kolumnista Gardijana Džulija Kolev.
Masovna nezaposlenost, pedesetoprocentna inflacija, recesija, masovni protesti - apolkaliptični je scenario, koji predviđaju brojni ekonomisti u slučaju da Grčka istupi iz zone evra u narednim mesecima.
Valutna kriza će izazvati skok cena uvozne robe i podstaći inflaciju. Nezaposlenih će biti sve više, a stanovništvo, posebno mladi, najverovatnije će nastojati da napuste zemlju u potrazi za stalnim poslom. Grčku niko ne tera iz Evropske unije tako da će biti nemoguće zaustaviti migrante.
Stanje u Grčkoj za sada govori da zemlja ima krajnje male šanse da izbegne krah. Kolev predviđa pet problema sa kojima će Grčka morati da se uhvati u koštac opraštajući se od zone evra.
U slučaju da se vlada ne formira, opozicija bi mogla na ulice da izvede mase nezadovoljnih politikom aktuelne vlasti, a na izborima u junu, predstavnici levičarskih pokreta će dobiti više glasova nego sada, piše Gardijan.
Evropska unija, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska centralna banka (ECB) će zavrnuti ventil - trojka će stopirati sponzorisanje i bez toga prezadužene zemlje.
Grčka će biti odsečena od valutnog sistema zone evra i zajednička valuta joj neće biti ni od kakve koristi, a šteta će ostati. Grčka će najverovatnije biti jednostavno prinuđena da se eksterno vrati na nacionalnu valutu, drahmu.
Uvođenjem drahme, vlada u Atini će morati da pokrene štampariju novca i uvede deviznu kontrolu. Grčke banke, zavisne od sredstava ECB, u novom sistemu neće preživeti, tako da će vlada morati da formira bankarski sistem od nule.
Napuštanje evra, doneće grčkim kompanijama mnoštvo problema, s obzirom na to da su njihovi ugovori sklopljeni u toj valuti. Sem toga dugove će morati da vraćaju u evrima što znači da će se njiihovo dužničko opterećenje zbog devalvacije udvostručiti.
|
PODELI
