Ljudi u Srbiji često nose ista prezimena i iako nisu
u srodstvu, ima nešto što ih povezuje, a to je njihovo poreklo. Tako su
neka od najčešćih prezimena poput Jovanović, Petrović ili Nikolić
nastala prema imenima pravoslavnih svetaca, a koja, opet, vode poreklo
od grčkih, hebrejskih ili latinskih imena.
Mnogi ne znaju šta znače naša prezimena.
Mi ih stičemo rođenjem i prihvatamo ih kao što prihvatamo boju očiju,
boju kose, stas, glas, ističe Zagorka Vavić-Gros, profesorka u penziji.
Ona je u svojoj knjizi "Prezimena su čuvari našeg jezika” dala više od 40 načina po kojima su srpska
prezimena nastajala i, iako ima onih koja poreklo vode po fizičkim
nedostacima (Grbić, Ćorić), životinjama (Jarić, Čortan-šaran) ili čak
socijalnom statusu (Čipčić - kmet, Spaić - spahija), najviše su ipak
nastajala od muških ili ženskih imena.
- Najčešća prezimena nastala su od svetovnih imena
Jovan, Petar, Nikola, Stefan, Đorđe - objašnjava Zagorka Vavić-Gros.
Nekad se, navodi autorka, čak pogrešno interpretiraju
određena prezimena kao što su Topalović, Lutkić ili Mutavdžić, koja
prema nazivu mogu sugerisati na značenje.
- Topalović nije od topao, već od turcizma i znači
hrom, kao što ni Lutkić nije nastalo od lutke, već od nadimka Luta za
Milutina - dodaje.
Ipak, mnogo interesantnija prezimena za izučavanje bila su ona koja ne srećemo tako često u našem narodu, a poznata su nam, poput Ćuruvija, Karleuša, Šormaz...
- Šormaz je iz turskog i znači "svež”, Karleuša je
"čupava kosa”, dok Ćuruvija predstavlja "onaj koji juri ćurke” i pogrdno
je prezime - priča Zagorka Vavić-Gros.
U Srbiji
nema statističkih podataka o tome koliko ima različitih prezimena, po
nekim procenama, oko dve trećine srpskih prezimena završava na -ić.
- Do sada je popisivanje bilo anonimno, ali sada ćemo
napraviti zanimljivu analizu i imena i prezimena, kojih ima najviše,
kojih najmanje, koliko ukupno - navode u RZS.
|
PODELI
