Privredni rast Kine usporio se u drugom tromesečju ove godine na 7,6 odsto u odnosu na 8,1 odsto u prvom tromesečju, što je najniži nivo u poslednje tri godine, pokazali su podaci kineskog statističkog biroa.
To je najslabiji rast od prvog kvartala 2009, kada je u jeku bila globalna kriza. Peking je u martu snizio prognozu rasta za celu 2012. na 7,5 odsto. Kina predstavlja oko petinu ukupne proizvodnje u svetu i bilo kakvo usporavanje moglo bi da oteža globalni privredni oporavak, ocenjuje Bi-Bi-Si. Takođe, mnoge od najvećih azijskih privreda sve više zavise od Kine kao partnera, pa bi usporavanje u Kini moglo i na njih negativno da utiče.
Analitičari koji proučavaju Kinu smatraju neizbežnim usporavanje privrednog rasta druge po veličini ekonomije u svetu. To tvrdi Minsin Pei, ekspert za američko-azijske odnose i profesor na koledžu Klermont Mekena u SAD, koji u tekstu u “Njuzviku” predviđa skoro pucanje balona “kineskog čuda” ukoliko Peking ne odbaci sadašnji model državnog kapitalizma i ne vrati se tržišnim reformama.
Pei u analizi navodi da podaci pokazuju da najmnogoljudnijoj državi na planeti predstoji težak put kada je u pitanju ekonomija. Industrijska proizvodnja, koja otprilike doprinosi polovini rasta kineskog BDP-a, povećana je za samo 9,3 odsto u aprilu i 9,6 odsto u maju ove godine, daleko ispod prosečne godišnje stope rasta od 15 odsto u poslednjoj deceniji, a 25 odsto je manja u odnosu na prosek u prethodnih 12 meseci. Rast potrošnje struje, verodostojniji indikator ekonomske aktivnosti, iznosio je 3,7 odsto u aprilu, odnosno samo polovinu uobičajene stope rasta, dok je u junu zabeleženo blago poboljšanje.
Jeftini radnici iz pekinških podruma
Fotoreporter Sim Ći Jin uradio je za “Njuzvik” seriju slika “pacovskog plemena”, mladih Kineza i Kineskinja koji dolaze iz unutrašnjosti u Peking u potrazi za poslom. Oni čine oko trećinu populacije 20-milionskog grada. U prestonici rade za male plate, koje im ne pružaju pristojan smeštaj, već zakupljuju podrumske prostorije koje su u nekim slučajevima širine kreveta, a u “boljim” podrumima ima mesta i za nešto nameštaja - kompjuter i televizor.
Po mišljenju Peija, koji je i saradnik nemačkog Maršal fonda SAD, pozitivni faktori koji su bili odgovorni za nastanak “kineskog čuda” ili su nestali ili nestaju. Stanovništvo Kine, koje je bilo mlado i obezbeđivalo jeftinu radnu snagu, sve brže stari. Troškovi zdravstvene zaštite i penzija će, očekuje se, eksplodirati u narednim decenijama. Rast izvoza, koji je u proseku iznosio 20 odsto godišnje, bio je glavni izvor snage kineske privredne mašine. Međutim, uz porast troškova radne snage, slabiju potražnju za robom u inostranstvu i uz zatezanje odnosa s trgovinskim partnerima Kina ne može da računa na podizanje privrednog rasta.
Zapostavljanje potrebe za zaštitom životne sredine, što je Kini pružilo veštačku prednost nad konkurencijom, stvorilo je ekološku katastrofu kojoj se, smatra Pei, mora posvetiti pažnja - po visokoj ceni. Prema njegovom mišljenju, kineski model rasta koji se oslanja na investicije i izvoz (zajedno obezbeđuju 70 odsto rasta BDP-a) izgubio je magiju. Investicije pod upravom države u moderne aerodrome i vozove koji razvijaju velike brzine možda su impresionirale zapadnjake, ali je većina njih ili skupa ili neodgovarajuća i nepotrebna. Takve investicije dolaze takođe na račun privatne potrošnje pošto vlada mora teško da oporezuje domaćinstva. Korišćenje valute čija je vrednost ispod realne i jeftine radne snage zarad povećanja izvoza postalo je manje izvodljivo.
Ipak, neki stručnjaci smatraju da Kina ima dosta mogućnosti da spreči usporavanje privrednog rasta, i da je neke od koraka već počela da preduzima, kao što su dva smanjenja kamatnih stopa u poslednjih mesec dana da bi se podstaklo davanje zajmova. Kineske vlasti takođe ulažu novac u javne radove, kao što su socijalni stanovi i smanjuju cene goriva. Mnogi ekonomisti smatraju da bi ove mere mogle da osiguraju da se kineski rast oporavi u narednim mesecima.
IZVOR |
PODELI
