Radovi su kasnili zbog nedostatka novca, čestih izmena u projektnoj dokumentaciji, ali i neefikasnosti u sprovođenju eksproprijacije zemljišta.
„Završetak radova na magistralnom pravcu ka Koridoru 10 predviđen je za kraj 2012, a sve interne saobraćajnice koje spajaju kooperante sa matičnom fabrikom treba da budu završene do kraja marta 2012. godine" , rekao je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.
Dodatni problem predstavlja kašnjenje u izgradnji južne i severne obilaznice, koje su zamišljene s ciljem da se tranzitni saobraćaj izmesti iz centra grada.
Rok za završetak ovih saobraćajnica je kraj 2014, a one, praktično, nisu odmakle od početnih tačaka.
Južna obilaznica, dugačka oko devet kilometara, treba da prođe kroz tunel ispod Metinog brda što je, kako se ispostavilo, prevelik zalogaj - ne samo u građevinskom smislu, budući da je cela investicija procenjena na oko 35 miliona evra.
Takođe, ne zna se ni nova maršruta kroz Grošnicu, gde se grade četiri fabrike FIAT-ovih kooperanata, koje su "presekle” još pre nekoliko godina zamišljenu trasu južne obilaznice.
Kako je ukupna dužina ovog puta oko 25 kilometara, radovi bi, ako se nastavi dosadašnjim tempom, mogli da budu okončani tek 2020.
„FIAT-ovi koridori” kroz i oko Kragujevca nisu samo obaveza države koju je ona preuzela na sebe sklapajući sporazum sa italijanskim gigantom, već i preduslov za realizaciju značajnih izvoznih poslova koji Srbiji treba da donesu prihod od oko dve milijarde evra.
Bez novih puteva teško je zamisliti plasman automobila i rezervnih delova na strana tržišta, dok bi Kragujevac u bliskoj budućnosti mogao da se suoči sa potpunom blokadom saobraćaja.
Ukoliko će se, u trenutku kada FAS dostigne planirani obim proizvodnje od 250.000 vozila na godišnjem nivou, gradom svakog dana kretati 460 šlepera, onda je postojanje koridora od presudne važnosti za normalno funkcionisanje saobraćaja.
Vremena, međutim, ima sve manje, budući da FIAT već sredinom 2012. u Kragujevcu pokreće serijsku proizvodnju svog novog modela L Zero.