Princ - milijarder Saudijske Arabije Alvalid bin Talal-al Saud pre tri godine naručio je da mu se napravi Erbas A380 "po meri”, vredan 240 miliona funti, ujedno i najveći privatni avion na svetu. Princ nije štedeo: Avion, između ostalog, treba da i sobu za molitvu, sa elektronskom asurom za molitvu koja se automatski okreće ka Meki.
Spiralno stepenište u beloj boji i lift koji će opsluživati tri sprata i biće lični prinčev ulaz: Sve to u avionu?!
Model je isti kao onaj koji koriste "Singapur erlajnz” i "Emirati”, ali, kako princu nije potrebno 800 sedišta, prostor će biti iskorišćen, između ostalog, za postavljanje raskošnog turskog kupatila od mermera.
Jedan od četiri luksuzna apartmana smeštena u budući superavion za saudijskog princa
Biće tu i prostor za parking mesto za prinčev "rols-rojs”. Ma da li je moguće?!?!
Soba za molitvu, sa elektronskom asurom za molitvu koja se automatski okreće ka Meki
Avion će biti spreman za princa za Novu godinu, a dekoracija enterijera poverena je kompaniji "Dizajn Kju”.
Šta će sve imatu hiperluksuzni avion:
- glavno spiralno stepenište u beloj boji i lift koji će opsluživati tri sprata i biće lični prinčev ulaz
- koncertnu salu sa velikim klavirom i deset sedišta
- hamam u mermeru debljine samo dva milimetra kako bi se smanjila težina
- sobu za odmor za ogromnim ekranima na podu i zidovima na kojima će moći da gledaju predele iznad i pored kojih plove
- konferencijsku salu sa ogromnim stolom čija površina može da se pretvori u ogroman tač-skrin
- pet luksuznih apartmana
- parking
- 20 sedišta koja se pretvaraju u ležaj
"Voren Bafet Bliskog istoka"
Princ Alvalid (57) već ima svoju privatnu aero flotu, uključujući i modifikovani "boing 747” i "erbas 321”.
Pored toga, vlasnik je jahte dužine 84 metra, koja je ranije pripadala Donaldu Trampu, a koja se pojavila u filmu o Džemsu Bondu "Nikad ne reci nikad”.
Princ Alvalid, koji se školovao na Zapadu, poznat je kao Voren Bafet Bliskog istoka zbog reputacije pronicljivog investitora. Deo njegovog finansijskog carstva je, između ostalog, i sedam procenata "Njuz Korporacije" Ruperta Mardoka.