Sićućni LEGO robot smešten u laboratoriji na Zemlji kontrolisan je uz pomoć specijalnog NASA-inog laptopa sa Međunarodne kosmičke stanice.
Astronautkinja Sunita Vilijams, komandantkinja Međunarodne kosmičke stanice na trenutnoj misiji, upotrebila je eksperimentalni protokol mreže tolerantne na ometanja (Disruption Tolerant Networking – DTN), da upravlja robotom koji se nalazio u evropskom Centru za svemirske operacije u Nemačkoj. Eksperiment je obavljen krajem prošlog meseca.
Ovo je simulacija scenarija u kome astronaut koji orbitira oko nekog drugog sveta kontroliše rover na površini te planete, objavili su danas naučnici NASA-e.
“Demonstracija je pokazala izvodljivost upotrebe novih komunikacionih infrastruktura pri slanju komandi sa orbitirajuće letelice robotu na površini planete, te primanje slika i podataka nazad od robota”, naveo je u saopštenju Badri Juns, administrator za svemirske komunikacije i navigacije u štabu NASA u Vašingtonu.
“Eksperimentalni DTN koji smo testirali sa svemirske stanice možda će jednog dana koristiti ljudi na letelici u orbiti oko Marsa, kako bi rukovodili robotima na njegovoj površini, ili sa Zemlje, koristeći orbitirajuće satelite kao relejne stanice”, istakao je Juns.
Bandl protokol
DTN je nova tehnologija dizajnirana da omogući standardizovane komunikacije na velike daljine i kroz vremenska odlaganja. U njenom jezgru je takozvani Bandl protokol (Bundle Protocol - BP), sličan Internet protokolu (IP), koji služi kao srce interneta na Zemlji.
Velika razlika između BP i IP je što Internet protokol pretpostavlja besprekorni put podataka, dok je Bandl napravljen da računa na greške i diskonekcije – prekide koji uobičajeno remete komunikaciju u dubokom svemiru.
- Radi se o komunikaciji na velike daljine jer "normalni" internet ne očekuje da će proći nekoliko minuta dok ne stigne nešto što je poslato - rekao je za BBC Kim Nergard iz ESA.
Podaci se kroz BP mrežu kreću u nizovima kratkih skokova, čekajući kod jednog čvora dok sledeći link ne bude dostupan, naveli su zvaničnici NASA. Sistem se koristi mrežom čvorova - tačkama konekcije - da se izbori sa vremenskim odlaganjima. Ako dođe do ometanaj, podaci se uskladište na jednom od čvorova dok opet ne postane moguće da se komunikacija pošalje dalje.
Ovaj "uskladišti i šalji dalje" (store and forward) mehanizam obezbeđuje da se podaci ne izgube i postepeno se kreću ka svojoj destinaciji.
- Sa internetom na Zemlji, ako dođe do prekida veze, izvor mora ponovo sve da prebaci, li gubite podatke. Ali DTN ima toleranciju na ometanja i u tome je razlika - objasnio je Nergard.
Naučnici trenutno da bi komunicirali sa roverom "Kjuriositi", koji je sleteo na površinu Marsa 6. avgusta, koriste takozvanu komunikaciju "od tačke do tačke".
- Roverom na površini Marsa komanduje se direktno sa Zemlje ili, u nekim slučajevima, uz pomoć orbitera kao satelita za prenos podataka, ali to je i dalje komunikacija "od tačke do tačke". To nije pravljeno kao mreža. Na površini Marsa ima nekoliko rovera, mnogo letelica u orbiti, ali se na sve njih gleda kao na zasebne objekte - naveo je Nergard.
- Ideja je da u budućnosti roveri na Marsu i orbiteri budu tretirani kao mreža, tako da možete slati podatke u mrežu kao što ih šaljete uz pomoć interneta na Zemlji. To će i dalje biti putem radio-talasa, ali na drugačijim frekvencijama, koje će omogućiti veću brzinu prenosa komunikacija od današnje - dodao je on
IZVOR |
PODELI
