Bivši predsednik Južnoafričke Republike i jedan od najvećih boraca za ljudska prava preminuo je u 95. godini
JOHANEZBURG - Nelson Mendela, bivši predsednik Južnoafričke Republike i jedan od najvećih boraca za ljudska prava preminuo je u 95. godini. Vest o smrti potvrdio je predsednik Džejkob Zuma, rešavši da je Mendela preminuo u svom stanu u 20.50 po lokalnom vremenu, okružen članovima porodice.
"On se sada odmara...on sad (počiva) u miru", rekao je Zuma.
"Naša nacija je izgubila svog najvećeg sina", dodao je on.
Mandela (95) je iz bolnice, gde je proveo skoro tri meseca zbog plućne infekcije, otpušten 1. septembra i od tada se nalazio u svojoj kući u predgrađu Johanesburga.
Mandela, ikona borbe protiv aparthejda, proveo je 27 godina u zatvoru pre nego što je postao prvi crni južnoafrički predsednik.
Južnoafrički predsednik je saopštio da će Mandela biti sahranjen uz najviše državne počasti i naložio da zastave budu spuštene na pola koplja od sutra, 6. decembra, pa do posle sprovoda. On je pozvao građane Južne Afrike da se prisete "vrednosti za koje se Madiba borio".
Bivši predsednik Južne Afrike Nelson Mandela je rođen je 18. jula 1918. godine i bio je revolucionarni vođa i državnik čijim naporima je okončan represivni režima aparthejda u toj zemlji. Kao student, 1942. godine, prikljucio se Afričkom nacionalnom kongresu (ANC), organizaciji koja se borila za prava većinskog crnog stanovništva u Južnoj Africi.
Postao je jedan od glavnih organizatora od početka nenasilne borbe protiv aparthejda. Pošto ta politika nije urodila plodom, Mandela je zauzeo stav da jedino oružana borba može oboriti politiku aparthejda vladajuće bele manjine. Organizovao je vojno krilo ANC-a i započeo kampanju sabotaža, ali ubrzo su Mandela i njegovi drugovi uhapšeni i osuđeni na doživotni zatvor.
U zatvoru je bio izolovan, ali je njegovo dugogodišnje robijanje postalo simbol borbe protiv aparthejda, a vlada Južne Afrike našla se pod pritiskom međunarodne zajednice da ga pusti na slobodu. Pušten je 1990. godine i s tadašnjim južnoafrickim predsednikom Frederikom de Klerkom započeo je pregovore o mirnom okončavanju aparthejda i podele vlasti sa crnačkom većinom. Za te napore Mandela i De Klerk su 1993. godine dobili Nobelovu nagradu za mir. ANC je 1994. godine pobedio na izborima, a Mandela je proglašen za prvog crnog predsednika Južne Afrike.
Dužnost je obavljao do 1999. godine. Iako je njegov mandat bio obeležen dramatičnim porastom stope kriminala i širenjem epidemije HIV-a, mnogi hvale njegovu politiku nacionalnog pomirenja i vernost demokratskim institucijama. Nakon odlaska s vlasti se posvetio humanitarnom radu i postao jedna od najpopularnijih i najprepoznatljivijih ličnosti - simbol savremenog sveta.
Mnogi su ga smatrali i jednim od retkih univerzalnih moralnih autoriteta današnjeg vremena. Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti je bilo u aprilu 2009. godine tokom izborne kampanje vladajuće partije, Afričkog nacionalnog kongresa. Mandela je imao problema sa plućima još od poslednjih godina koje je proveo u zatvoru, od 1988. godine, a 2001. godine mu je otkriven rak prostate, ali je od njega uspeo da se oporavi.
Od 2011. godine u više navrata je hospitalizovan zbog ozbiljnih respiratornih infekcija, a 2012. je podvrgnut hirurškoj intervenciji zbog abdominalnih tegoba. Proveo je 18 dana u bolnici krajem 2012. godine, a ove godine je, u veoma ozbiljnom stanju, upućen u bolnicu u martu i aprilu, a zatim i junu.
Slazem se,veliki covek,moralista,slika i prilika jednostavnog coveka koji oept uljeva samopouzdanej u istog takovg jednostavnog coveka,autoritet koji je postovao covek kao on a da je bilo srece i ostali da su ga postovali...veliki covek malog razumevanja kod ostatka ovog usranog sveta koji ga je zbog toga sto je bio i predstavljao i osudio i mrzio citav nejgov zivotni vek a kao svi su ga voljeli,mazili i tapsali po ramenu.
PODELI
