Poslednjih pet godina nemački naučnici testiraju lečenje hroničnih otvorenih rana hladnom plazmom. Do sada je uspešno, bez bolova i neželjenih posledica izvršeno 2.000 tretmana na više od 250 pacijenata.
Mašina za pravljenje argon plazme
Osim čvrstog, tečnog ili gasovitog stanja, u svemiru postoji i četvrto stanje materije, plazma, koja nastaje kada se gasu doda velika količina energije i kada se atomi sami rastave na svoje sastavne delove, odnosno na jone i elektrone.
Dovoljno je zagrejati samo mali deo nekog gasa pa da se stvori plazma. Ova razređena, hladna plazma pogodna je za primenu na koži jer bolesnici osećaju topli povetarac.
Dermatolozi, zajedno s fizičarima iz Garhinga koji istražuju svemir, razvili su uređaj iz kog izlazi vetrić plazme. Iz neke vrste fena za kosu izduvava se plemeniti gas argon, koji prethodno prolazi kroz električno polje. Tako nastala plazma oko dva minuta se nanosi na hronične rane i uništava ćelijske membrane bakterija koje su se tu, eventualno, nastanile.
Naučnici su u međuvremenu otišli korak dalje - umesto skupog argona žele da u budućnosti koriste običan vazduh, čije molekule uz pomoć električne energije takođe mogu da pretvore u plazmu.
Fizičari Instituta Maks Plank prave uređaj koji je mnogo jednostavniji od prvobitnog "argonskog fena", koji je unikat i košta 100.000 evra. "To bi bila mogućnost za široku primenu, pogotovo što bi dezinfekcija plazmom od običnog vazduha trajala samo 20 sekundi", pojašnjava Gregor Morfil.
PODELI
