Jedan je od začetnika kubizma, upamćen po boemskom životu, ženama i ljubavnicama koje su bile njegova inspiracija. Imao je vulkansku energiju, ali i mračnu, sadističku stranu
Španski slikar, keramičar, inovator i skulptor Pablo Ruiz Pikaso rođen je pre 132 godine u Malagi. Svojim delima ostavio je veliki trag, a njegovo najpoznatije delo “Gernika“ krasi zid čuvenog muzeja Reina Sofija u Madridu. Ostao je upamćen i kao veliki zavodnik, vrlo koban po svoje žene.
Pikaso je rođen 25. oktobra 1881. godine, a svoje prvo delo naslikao je već sa deset godina. Još u ranom detinjstvu bilo je jasno da poseduje neverovatni talenat. Međutim, zbog njegove teško bolesne sestre Končite želeo je da ostavi slikanje i zakleo se da će to uraditi ukoliko ona preživi, na njegovu žalost ili sreću to se nije desilo i njegova karijera je krenula uzlaznim tokom.
Pablov otac Hoze Ruiz Blanka, i sam slikar, podržavao je sinovljevu ambiciju, dovodio mu modele i hrabrio ga da ostvari svoje snove, a u 13. godini mu je organizovao prvu izložbu. Nekoliko godina kasnije 1897. Pablo se seli u Madrid gde upisuje Kraljevsku akademiju San Fernando, ali ga nastava nije zadovoljavala, pa odlučuje da inspiraciju potraži slikajući po kafićima i ulicama španske prestonice. Dela El Greka, Goje, kao i mnogih drugih umetnika bila su mu inspiracija.
Bogata američka kolekcionarka Gertruda Stajn bila je oduševljena njegovim radom i veoma zaslužna za njegov uspeh. Organizovala je mnoštvo izložbi ne bi li što šira javnost saznala za Pablov rad, posle čega počinje njegov boemski život.
Jedan od najznačajnijih momenata u karijeri, ali i istoriji slikarstva jeste trenutak kada je 1907. svetlost dana ugledalo delo “Gospođice iz Avinjona”. Takođe te godine u njegovim i delima Žorža Baka počinje da se pre poznaje novi pravac. Zastupljene su kugle, kocke i valjci, pa je čitav pravac dobio ime kubizam i koji je imao ogroman uticaj na razvoj apstraktnog slikarstva.
Dela koja su ga takođe proslavila bila su “Akt”, “Žena sa gitarom”, “Dečak s lulom”, “Gernika” i mnoga druga.
BURAN LJUBAVNI ŽIVOT.
Žene su uvek bile njegova najveća inspiracija. Svaka njegova ljubavnica oslikana je na platnu, ili je svaki model završavao u njegovom krevetu.Jedan Pikasov prijatelj šalio se i rekao da je slavni slikar menjao žene kao slikarske tehnike, jer se vrlo često događalo da je bio u paralelnim vezama. Nevinost je izgubio u bordelu, a naviku da se zabavlja sa prostitutkama nasledio je od oca, kojem je odlazak u javnu kuću bio redovan nedeljni ritual.
Imao je dve žene, četvoro dece, a poslednje je dobio u 68. godini. Njegov život je pratilo mnogo ljubavnica, kratkih i dugih veza. Ipak, samo sedam žena bilo je važno u njegovom životu, njih je voleo najviše – model Fernanda Olivije, Eva Guel, balerina Olga Hohlova, Mari-Tereza Volter, slikarka i fotograf Dora Mar, mlada studentikinja umetnosti Fransoaz Žilo i Žaklin Roke.
Pikaso je bukvalno uništavao žene sa kojima je bio u vezi, one su ili obolele od psihičkih bolesti, ili same sebi oduzele život. Nijedna žena, osim Fransoaz koja je napisala knjigu “Život sa Pikasom”, nije ga napustila. On je uvek bio taj koji odlazi. Žene su bile pored njega samo dok su ga inspirisale, nakon čega bi ih odbacivao i sa neverovatnom lakoćom nalazio novu muzu.
Pikaso je bio genije sa vulkanskom energijom, ali i mračnom, sadističkom stranom koju su najbolje iskusile žene koje su ga volele.
Dve godine pre Pikasove smrti, priređena je izložba u Luvru povodom njegovog 90. rođendana. Pre njega nijedan živi umetnik nije imao svoju izložbu u ovom muzeju. Pikaso je i umetnik čije su se slike najviše krale, čak 1147 puta.
Umro je u aprilu 1973. godine, usamljen, bez dece i unučadi.
Za života je uradio 50.000 dela od kojih 1.185 slika, 1.128 skulptura, 2.880 keramika, oko 12.000 crteža, hiljade otisaka , kao i brojne tapiserije i tepihe.
IZVOR |
PODELI
