Ako čovek ima želju i volju da poštuje dane posta, organizmu će učiniti mnoga dobra, pa će i život učini zdravijim, lagodnijim i opuštenijim. Svrha posta je, u stvari, da se pročisti organizam od svih toksina sakupljenih unošenjem teške kalorične hrane. Istovremeno, neće biti uskraćen od ukusnih jela, naročito ukoliko ume spretno da vrši zamenu namirnica.
A na koji način, objašnjava nutricionista Svetlana Ćulibrk- Pribaković:
- Postom se menja celokupni sistem ishrane. Najviše su zastupljene namirnice bogate celuloznim vlaknima - boranija, grašak, pasulj, šargarepa, krompir, brokoli, kukuruz, jabuka, banana, kruška, pomorandža... I uopšte nije važno da li je ono termički obrađeno ili ne. U suštini, celulozna vlakna su važna jer bubrenjem izazivaju peristaltiku creva i skupljaju nataložene toksične materije. Takođe, sprečavaju opstipaciju creva, utiču na snižavanje krvnog pritiska, holesterola, triglicerida, ali i na bolji rad žučnih puteva.
Riba i maslinovo ulje takođe su važan deo posne ishrane. Riba je veoma izdašna i zdrava hrana, primerena jelovniku i za decu i za odrasle, ali i za zdrave i bolesne. Smatra se univerzalnom namirnicom, jer sadrži belančevine visoke biološke vrednosti, obilje minerala i vitamina, a vrlo malo masti.
Po pravilu treba jesti mlađu ribu, jer ima više belančevina, dok starija obiluje mastima, kaže nutricionista Ćulibrk- Pribaković. Kalorična vrednost ribljeg mesa i zavisi od procentualnog sadržaja masti, a razlikuje se zavisno od vrste. Pa tako, primera radi, meso oslića ima 0,5 odsto masti, a jegulje čak 21 procenat. No, u poređenju sa drugim vrstama mesa, riba pripada kudikamo lakšim kategorijama. Po kaloričnoj vrednosti približno je jednaka govedini.
Bogatstvo belančevinama je, takođe, nešto što izdvaja ovu namirnicu. Tunjevina, primera radi, sadrži 25 odsto belančevina, ali u odnosu na sušenu ribu ovo je mali procenat. Među sušenom ribom prednjači bakalar, koji poseduje čak 80 odsto proteina, što ga svrstava u malu grupu namirnica sa ovako visokim procentom belančevina. Belančevine ribljeg porekla su izvanredne biološke vrednosti, dobrog sastava aminokiselina i visokog stepena iskoristljivosti, čak do 80 odsto, što omogućava stvaranje novih i regeneraciju istrošenih ćelija u organizmu.
Odnos masti i belančevina u mesu riba daleko je povoljniji nego u mesu životinja. U njoj se nalazi znatno manja količina masti, a soli ima samo neznatno. Posebnu vrednost ribe čini obilje minerala, i to naročito fosfora, kalcijuma, joda, fluora i magnezijuma. Ovi minerali, zajedno sa prisutnim aminokiselinama, neophodni su za normalan intelektualni rad, kao i za niz drugih vitalnih funkcija u ljudskom organizmu.
Meso ribe obiluje i sa vitaminima A, D i E, kao i vitaminima B kompleksa. Ovaj vitaminski sastav je bitan za regulaciju metabolizma.
Najzdravija i najukusnija je riba ispečena u rerni. Prethodno posoljena, zalivena limunom i nekoliko kapi ulja, začinjena biberom u zrnu i ruzmarinom, a zatim umotana u foliju, koju treba izbušiti da kroz rupice odu sva isparenja. Ovako spremljena mnogo je ukusnija, a može da se jede i hladna ili da posluži za spravljanje paštete. Istraživanja su, inače, pokazala da narodi koji pretežno jedu ribu neuporedivo manje oboljevaju od ateroskleroze i bolesti srca i krvnih sudova. Njihovi testovi inteligencije daju mnogo bolje rezultate u odnosu na ljude koji ribu jedu retko.
Međutim, iako postoje brojne prednosti posne ishrane, mnogima to izgleda kao nemoguća misija, jer ne znaju da zamene namirnice koje imaju višestruku ulogu. Tako, primera radi, tamo gde ide jaje radi kompaktnosti, treba staviti kašiku vode i dodati malo više ulja, savetuje ovaj stručnjak. Sa dosta začina, hrana će sigurno biti ukusna. Osim toga, začini sadrže mineralne materije i oligoelemente, koje druge biljke ne poseduju.
|
PODELI
