Prva bionička ruka koja omogućava vlasniku da oseća dodir biće transplantovana za nekoliko meseci u pionirskoj operaciji koja bi mogla da uvede novu generaciju veštačkih udova osetljivih na dodir.
Pacijent je muškarac 20-tih godina čije ime nije obelodanjeno. Živi u Rimu, a donji deo ruke izgubio je u nesreći, objasnio je Silvestro Mičera, sa Federalne politehničke škole u Lozani, u Švajcarskoj.
Nova bionička ruka biće povezana sa nervnim sistemom, u nadi da će pacijent moći da kontroliše pokrete ruke, kao i da prima signale sa senzora koji se nalaze u koži veštačke ruke.
Dr Mičera kaže da će ruka biti povezana direktno sa pacijentovim nervnim sistemom preko elektroda koje će biti prikačene na dva od nekoliko glavnih živaca ruke, medijalni i ulnarni. Ovo bi trebalo da omogući pacijentu da kontroliše ruku uz pomoć misli, kao i da do mozga prenosi signale koji pristižu iz senzora na rukama. To će značiti dvosmerni protok informacija između nervnog sistema i proteze.
“Ovo je pravi napredak, prava nada za pacijente sa amputiranim udovima. Biće ovo prva proteza koja će obezbediti komunikaciju u realnom vremenu”, objašnjava dr Mičera. “Jasno je da što više čulnih manifestacija pacijent doživljava, to će brže i pre prihvatiti novi deo sebe”.
“Ideja je da pacijent može da oseti dve ili tri stvari. Može neko da vas uštine i da primate informacije iz tri prsta, ili možete da osetite pokret u ruci i zglobu”.
Za sada je planirano da pacijent nosi bioničku ruku mesec dana kako bi se videlo kako se on adaptira veštačkom delu svog tela. Ukoliko sve bude u redu, model potpuno funkcionalne ruke biće spreman za testiranje za dve godine.
Jedno od nerešenih pitanja jeste da li će pacijenti moći da se naviknu da je nose sve vreme, ili će morati da je povremeno skidaju i odmaraju se.
Drugi problem koji čeka naučnike jeste kako sakriti mrežu kablova koja se nalazi ispod kože veštačke ruke, tačnije, prolaze kroz kožu. Zato se razmišlja da se postave ispod kože.
U 2009. godini, pacijent Pjerpaolo Petrucijelo je mogao da pokreće prste ranijeg modela bioničke ruke, da ih stegne u pesnicu i drži predmete. Pjerpaolo opisao je osećaj kao da su ga iglice peckale po dlanu. Ova verzija bioničke ruke imala je samo dva područja za čulo dodira, dok će najnoviji tip slati senzorne informacije sa svih prstiju, kao i sa dlana i zglobova.