Jedini veći horor od ovoga u poslednje vreme bio je "Eat Pray Love".
U ovom filmu postoje tri, dobro četiri, šokantne stvari.
Prva od njih je kasting Alana Dalea. Dao bih ar okupiranog Kosova da mi neko objasni na koju foru se ovaj glumac pretplatio na isključivo igranje arogantnih multimilionera/ milijardera. Samo u poslednjih desetak godina on je, a proverite da li čak i u istom kostimu, odigrao zlog bogatuna u serijama O.C., Ugly Betty, Californication, Entourage, Lost i The Killing, a evo ga i ovde u epizodi imućnog kupca opsednute kuće. Što se mene tiče, to je prvi pokazatelj da je reditelj Troy Nixey posvetio naročitu pažnju ovom filmu.
Druga stvar je Katie Holmes. Sumnjam da ćemo se sporiti oko toga koliko je ona talentovana glumica, ali prosto je neverovatno da supruga (nekad) najmoćnijeg glumca (i sajentologa) Holivuda ne može sebi da nađe bolju ulogu od lepo zapakovanog B-horora. Insidious, ovo nije.
Treća šokantna stvar je sramni stropoštaj Guya Piercea. Ovaj engleski glumac u jednom trenutku briljirao je u nekoliko potpuno različitih uloga/filmova (Adventures of Priscilla- Queen Of The Desert, L.A. Confidential, Memento) da bi se potom izgubio u moru nekih drugorazrednih filmova od kojih je lik prezaposlenog enterijerste u Don’t Be Afraid Of The Dark svakako najveća kazna za njegov potencijal. Sve deluje kao da su on i Holmesova bili najbolji (tj najzvučniji) izbor za pare koje su se imale, a sve u cilju podizanja ovog naslova iz potpune anonimnosti u kojoj bi inače završio. I u kojoj mu je zasluženo mesto.
Poslednji šokantni momenat ovog, u svakom drugom smislu nepodnošljivo predvidljivog i beskrajno trapavo realizovanog, filma je scenarističko prisustvo Guillerma del Toroa. Po mom mišljenju Guillermo je prehajpovani umetnik čiji arthaus pristup hororu demonstrira više patetike nego autentične jeze, bilo da je u pitanju njegov prvenac Cronos ili njegov najhvaljeniji uradak Pan’s Labyrnith (Hellboy se kao neautorsko delo ne računa).
Slede spojleri i bolje da ih čitate, jer šta god vas odagna od gledanja ovog filma spasiće vam život. Katie i Guy, dakle, igraju razvedenog tatu i “novu mamu” kojima baš u trenutku kada završavaju renoviranje uklete kuće dolazi u goste Guyova ćerka. Ona već posle jednog dana njuškanja otkriva skriveni, stari podrum u kome se nalazi pećnica/erkondišn (teško je reći o čemu se radi) u kojoj žive zli gnomi kojima je omiljena poslastica- dečiji zubi! Gnomi isprva deluju kao drugari koji baš ne vole svetlo, ali se ubrzo potom pretvaraju u gremlinovske napasti nenaročito talentovane za strategiju napadanja sedmogodišnjeg deteta.
O kvalitetu razrade ove premise najbolje govori scena iz prvih petnaest minuta filma u kojoj jednog od majstora gnomi iznabadaju šrafcigerima i makazama po celom telu, a niko od ukućana ili policajaca ne potrudi se da pronikne u okolnosti tako bizarnog “nesrećnog slučaja”. Na sličnim scenarističkim “podrazumevanjima” počiva i nastavak priče u kojoj se većina “scary” scena završava starim, dobrim “sve si ti to izmaštala…”. Kako je i zašto Guillermo odlučio da ofilmi ovakvu drtinu od scenarija verovatno je najmračniji kutak ovog filma u koji se ne usuđujem da zavirim.
Nesrećnog Troya Nixeya možda jedino treba pohvaliti na sočnoj scenografiji i solidno ukompanovanim vremenskim prilikama u opštu atmosferu filma. Nakon toga mu treba zakucati klinove ispod noktiju.
Jedini veći horor od ovoga u poslednje vreme bio je "Eat Pray Love". 
PODELI
