Suptilni načini ispoljavanja psihološkog nasilja su ignorisanje druge osobe, zatim njeno ponižavanje, omalovažavanje, ismevanje, kao i negiranje njenih potreba. Nasilnik može biti svako
Prema podacima Uprave za rodnu ravnopravnost iz 2010. godine, psihološko (verbalno)nasilje prednjači kao oblik zlostavljanja u okviru porodice. Stoga se postavlja pitanje kako prepoznati i kako se odbraniti od ove vrste nasilja.
U Srbiji već izvesno vreme teku različite kampanje protiv nasilja nad ženama. Poslednja u nizu bila je “Jedna milijarda ustaje protiv nasilja”.
Međutim, te kampanje uglavnom su koncentrisane na fizičko nasilje. Malo gde se spominje drugi, ali podjednako prisutan problem – verbalno nasilje.
Milena Bošković Vilotić, pravnica iz Autonomnog ženskog centra, kaže da je ovaj vid zlostavljanja gotovo sveprisutan.
- Verbalno nasilje je jedna veoma česta pojava. Ono spada u okvir psihičkog nasilja i prati sve druge oblike nasilja, fizičko, seksualno, ekonomsko nasilje – navodi ona.
- Najčešće dolazimo u susret sa vređanjem, omalovažavanjem druge osobe, stavljamo je u položaj da se ona oseti gore i manje vrednom nego što jeste. Samo verbalno nasilje prate neke druge taktike: da se žrtva nasilja izoluje, da joj se ograniči kretanje na određenom prostoru, da joj se prekinu kontakti sa porodicom, prijateljicama i svom spoljnom podrškom koju bi mogla da dobije – objašnjava ona.
Nasilnik može biti svako
Zabluda je da su nasilnici samo bolesne osobe ili oni koji imaju sklonosti ka zloupotrebi drugih, ukazuje Dušica Radović, psiholog iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.
- Nasilnici možemo biti svi. Nasilno ponašanje ima za cilj kontrolu druge osobe pomoću sredstava sile, manipulacije i raznih zloupotreba. Najčešće govorimo o fizičkom nasilju, jer ga je veoma lako prepoznati, i društvena reakcija je vrlo jasna u smislu neprihvatanja – kaže ona.
- Međutim, kod psihološkog ili verbalnog nasilja, situacija je složenija, što problem čini dodatno ozbiljnijim i težim za prepoznati. Verbalno nasilje može biti očigledno, odnosno vidljivo, u smislu pretnji, zastrašivanja, vređanja, i tada nemamo veliki problem da to označimo kao neprihvatljivo i da reagujemo u funkciji prekidanja i zaštite žrtve nasilja. Međutim, postoje mnogo suptilniji načini kako se verbalno nasilje ispoljava. Neka od njih su ignorisanje druge osobe, zatim njeno ponižavanje, omalovažavanje, ismevanje, negiranje njenih potreba – objašnjava Dušica Radović.
Kako da prepoznamo verbalno nasilje
Imajući u vidu podmuklu prirodu verbalnog zlostavljanja, najveća poteškoća potencijalne žrtve jeste kako da prepozna da trpi ovaj vid nasilja.
- Prvi signal da smo moguća žrtva psihološkog nasilja jeste da se osećamo loše, da se osećamo obeshrabreno, da nemamo poverenja u sebe, iako ne vidimo neke očevidne razloge za to. U toj situaciji kada i pomislimo da smo žrtve psihološkog odnosno verbalnog nasilja, susrećemo se sa drugom teškoćom, a to je da dodamo na našu poziciju bespomoćnosti i ulogu žrtve – kaže Dušica Radović.
Ona navodi da “uloga žrtve nije prijatna uloga, nije lako priznati sebi da smo stavljeni u tu poziciju, da smo ‘dozvolili’ da budemo u toj poziciji”.
- Ono što bih htela da uputim kao poruku je da svako od nas može biti žrtva bilo kog oblika zlostavljanja, a pogotovu psihološkog zlostavljanja. To je u svakom slučaju neprihvatljivo ponašanje u ljudskim odnosima – zaključuje ona.
Uobičajena rasprava ili zlostavljanje?
Iako može delovati da razlike između svakodnevnog konflikta i nasilnog tretiranja praktično i nema, granica je vrlo jasno definisana, prema rečima Milene Bošković Vilotić.
- Tu se radi o situaciji da li imamo jednake moći jedne i druge strane, kad govorimo o partnerskom odnosu, ili nemamo. Ako i jedna i druga strana imaju istu moć, tako da onda kada dođe do neke prepirke ili svađe, jedna osoba drugoj može nešto da zameri, da se naljuti, može isto tako da uzvrati, onda tu govorimo o jednom konfliktu – navodi ona.
- Međutim, ako imamo situaciju gde imamo razlike u moći, tako da je jedna osoba uvek moćnija od druge, pa onda druga mora da ćuti, mora da prihvati uslove koje postavlja druga osoba, tu već govorimo o nasilju – ukazuje Milena Bošković Vilotić.
Šta preduzeti ako smatrate da trpite verbalno zlostavljanje?
Bez obzira koji vid zlostavljanja je u pitanju, treba se obratiti nekoj organizaciji i podeliti to iskustvo, mišljenje je Jasmine Nikolić, rukovoditeljke Viktimološkog društva Srbije.
- Potrebno je da ljudi sa nekim popričaju, da ih taj sasluša i već onda njihov problem izgleda drugačiji – kaže ona.
- Ja znam iz iskustva, da osobe koje se nama javljaju sa takvim problemima kao što je verbalno nasilje, da ako shvate da neko razume njihov problem, ako im objasni da nisu oni krivi, da na njih to deluje veoma pozitivno i da im da neku snagu da se dalje bore sa tim. Naravno, nasilje neće prestati posle jednog razgovora, ali će oni imati neku energiju i dobiti smernice kako mogu svojim ponašanjem da se suprotstave daljem nasilju – navodi ona.
Jasmina Nikolić kaže da je generalni stav da “neka ružna reč može da boli čak više nego fizički napad ili udarac”.
U Gradskom centru za socijalni rad kažu da sve više ljudi prijavljuje slučajeve psihološkog nasilja.
Iako ga ne možemo direktno dokazati, to ne znači da treba da ga ignorišemo. Svako od nas, u bilo kom trenutku i bez obzira da li smo toga svesni, može postati žrtva ovog vida nasilja.
IZVOR |
PODELI
