Magazin

Internet je postao deo svakodnevice. Dok to mnogi roditelji još sumnjičavo posmatraju, današnja deca se sa velikom sigurnošću kreću kroz mrežu. Ipak nije naodmet ponekad ih uzeti za ruku u digitalnom svetu.

 

Za mnogu decu danas je jedna stvar jasna kao dan: bez interneta računar nije pravi računar. Roditelji na to gledaju drugačije, jer su do pre nekoliko godina radili s računarima koji još nisu imali pristup Internetu. Današnja deca, međutim, odrastaju uz internet, za njih je globalna mreža tu otkad znaju za sebe i nešto tako samorazumljivo kao za ljude tečna voda. Mnogi roditelji na iternet gledaju više kao na medij s kojim treba oprezno da se ophode, jer u mreži se ipak može naići i na loše stvari.

 

Ima i kritičkih odlomaka u knjizi

U knjizi ima i odlomaka u kojima se autori kritički suočavaju s temama poput zaštite podataka, pornografije, zavisnosti od Interneta i zaštite autorskih prava. Pri tom se autori ne ponašaju poput zaštitnika roditelja, već ih samo upućuju na zamke na mreži na koje eventualno mogu da naiđu oni ili njihova deca. Kako će se roditelji na kraju da se ophode s tim "mogućim zamkama", to im se u ovoj knjizi ne propisuje.

Takvih i sličnih predrasuda roditelja u svojoj knjizi "Mrežno povrće - odgajanje internet generacije" žele da se reše autori Džoni i Tanja Hojzler. Oboje su i sami roditelji dva sina u najboljem "digitalnom uzrastu". Smatraju da bi decu u digitalnom uzrastu trebalo brižljivo odgajati - poput mladog povrća, kome se takođe brižljivo posvećujemo da bi uspelo.

 

Bračni par Hojzler tako u svojoj knjizi "Mrežno povrće" opisuje kako decu možete osposobiti za "životni prostor Internet". I to ne izricanjem zabrana, već tako što ih jednostavno pustite da se kreću Internetom. Ali samo uz razumne instrukcije.

 

Problem mnogih roditelja je što ne mogu stalno da kontrolišu šta njihova deca čitaju ili gledaju na Internetu. A opet ni ne žele stalno da nadziru decu. Autori na 300 stranica opisuju kako se taj problem može elegantno rešiti.

 

Autorima nije samo stalo do digitalnog vaspitanja dece, već i - kako se može na mnogim mestima u knjizi pročitati - do toga da kod roditelja kritičnih prema mreži iskorene strah od tog medija. Jer, samo onaj ko poznaje "neprijatelja", zna i kako da ga pobijedi - prastara taktika.

 

Kako koristiti najpoznatije mrežne usluge

Dvoje autora suočilo se s pitanjem kako da napišu knjigu za roditelje koji imaju decu oduševljenu internetom, a da u knjizi ne moraju detaljno da objašnjavaju mrežu. Jer, nije im ideja da stvore neku vrstu "interneta za početnike". U knjizi se na kraju mogu tu i tamo onaći kratka pojašnjenja najpoznatijih mrežnih usluga, ali ono što je važnije jesu saveti kako te usluge najbolje da koristite.

Zainteresovani roditelji su kod ovo dvoje autora u najboljim rukama. Tanja i Džoni su već dugo "na domaćem terenu" kad se radi o Internetu. Već oko deset godina pišu blog "Spreeblick" (pogled s reke Špreje), koji je nagrađen "Grim" nagradom. Osim toga oni su i suinicijatori velike berlinske blogerske konferencije "re:publica".

 

Ukratko rečeno: ovo dvoje znaju veoma dobro kako funkcioniše globalna mreža.

"Sva ta upozorenja koja svakodnevno čitamo idu nam, kao autorima, strašno na živce, jer tako zbunjenim roditeljima uopšte ne pomažu", ističe Džoni u podcastu "Mrežno povrće".

 

Od istraživanja pomoću "Gugla", "Vikipedija", pa do pretraživanjem "Jutjubom" ili korišćenja "Fejsbuka". Pomoću jasnih primera pokazuje se kako se jednostavnim sredstvima mogu filtrirati i iskoristiti informacije iz mreže:

 

Da li je taj sajt zaista od tražene pop zvezde ili je to produkcijska kuća koja želi da promoviše svoj proizvod? Mogu li taj članak na "Vikipediji" stvarno da koriste za domaći iz istorije ili da ipak potražim dodatni izvor informacija? Šta "Jutjub" još može osim da prikazuje smešne video-klipove? I što zaista treba o sebi da iznesem na "Fejsbuku".

 

"Guglanjem" do korisnh informacija

Mogućnosti, koje u svojoj knjizi navode Tanja i Džoni Hojzler, imaju snagu da uvere skeptične roditelje u to da Internet nije nikakvo zlo za decu, kako se to često ističe u javnosti. Poruka knjige glasi: "Prihvatite Internet kao deo života, koristite ga i profitirajte od njega!"

 

Hojzlerovi žele da roditeljima približe Internet pa im savetuju da ga često koriste. Deca treba da se vežbaju i uče kad je reč o tom mediju, kako bi mogla da skupljaju sopstvena iskustva. Ali, kao i u stvarnom životu, "opasnost od povreda" trebalo bi da se izbegava pa se na kraju knjige navode dodatne informacije o dečjoj zaštiti kad su u pitanju računari i Internet.