Svako ko je ikada doživeo odbijanje, izdaju ili preljubu partnera, zna koliko ljubav ume da boli. Sada je dokazano da se ovo ne kaže samo figurativno
Naučno je dokazano da ljubav stvarno može da boli! Najnovija studija objašnjava to time da “hormon ljubavi” oksitocin, zaslužan da podstiče osećanja romantične privrženosti prema partneru, istovremeno povećava strah i anksioznost.
Oksitocin je u velikoj meri odgovoran za naša osećanja vezanosti za druge. Ovaj hormon predstavlja hemijsko objašnjenje za sve emocije koje se javljaju u međuljudskim odnosima, a samim tim i one koje se odnose na romantičnu ljubav. Istraživanje objavljeno u časopisu “Nature Neuroscience” pokazuje da je “hormon sreće” odgovoran i za neke od naših najdugotrajnijih patnji.
Jedna od funkcija oksitocina je da ojačava socijalnu memoriju u određenom delu mozga, ali ako je iskustvo bilo bolno i uznemirujuće, ovaj hormon aktivira deo mozga koji pojačava pamćenje onog lošeg.
Tako isti hormon koji nam donosi radost ljubavi, istovremeno stoji iza bolnih socijalnih trauma koje mogu da traju godinama. Oksitocin, takođe, povećava osetljivost na strah i anksioznost kad se nalazimo u stresnim situacijama, a može da poveća uznemirenost kao odgovor na budući stres.
Oksitocin može doneti ekstremne vrhunce, ali i ekstremne padove u našim emocijama. On podupire neke od najlepših trenutaka naše ljubavi, ali i osećanja tuge i slomljenog srca.