Podrška - Interes Srbije je da se pristupi sporazumu ACTA jer postoji akcioni plan Vlade koji to podržava, rekao je Radivoj Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu nauke.
Trgovinski sporazum ACTA, koji je donesen da bi međunarodni standardi zaštite autorskih prava bili usklađeni na svetskom nivou, a kaznena politika za internet pirateriju znatno oštrija, po svoj prilici će biti prihvaćen i u Srbiji.
Prema rečima Radivoja Mitrovića, državnog sekretara u Ministarstvu nauke, u interesu Srbije je da se pristupi ovom sporazumu jer postoji akcioni plan Vlade Srbije koji to podržava.
- U našem je interesu da to uredimo i to je preduslov za ozbiljnu ekonomiju. Već su krajem prošle godine uvedene izmene zakona o autorskim i srodnim pravima koje dodatno regulišu to polje - kaže Mitrović. On napominje da je kad nas mnogo veći problem to što se zakon posle usvajanja ne primenjuje, jer se ne donose podzakonski akti i osnivaju agencije koje ne funkcionišu.
Igra gluvih telefona
Naši pokušaji da u Vladi Srbije dobijemo više informacija bili su prilično bezuspešni. U Upravi za digitalnu agendu rekli su nam da je to pitanje u nadležnosti Ministarstva nauke, a nadležni iz Ministarstva nauke su nas prebacili na Zavod za zaštitu intelektualne svojine.
Sa druge strane, Piratska partija Srbije upozorila je da će sporazum ACTA omogućiti blokiranje sadržaja na internetu, bez obzira da li je sadržaj piratski ili nije, i time direktno ugroziti slobodu komunikacija.
Početkom oktobra 2011. ovaj sporazum potpisali su SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur, Južna Koreja, a u januaru su ga potpisale 22 članice EU. Protesti zbog prihvatanja ovog sporazuma održani su u više evropskih zemalja.
Prekjuče je, međutim, Evropski sud pravde doneo odluku sa dalekosežnim posledicama po ovaj sporazum. U sporu koji je pokrenula belgijska kompanija za zaštitu autorskih prava muzičara SABAM, Evropski sud pravde presudio je u korist tužene strane, društvene mreže Netlog.
Privatnost važnija od autorskih prava
SABAM je još pre tri godine od suda zatražio da Netlog postavi softver koji bi pregledao sve fajlove koji se postavljaju na internet stranu Netloga kako bi se pronašli oni koji krše autorska prava. Sud smatra da bi postavljanje takvog softvera značio kršenje prava privatnosti korisnika i naveo da je važnije obezbediti privatnost nego autorska prava. Osim toga, sud strahuje da bi postavljanje „filtera" moglo da znači cenzuru legalnih sadržaja što bi kršilo slobodu protoka informacija.
- Filter bi mogao da potkopava slobodu informacija, jer sistem ne bi mogao da razlikuje legalni i ilegalni sadržaj, što bi moglo da rezultira blokiranjem legalne komunikacije - piše u sudskoj odluci.
Ovakva odluka postavlja praksu na osnovu koje bi i sporazum ACTA mogao da padne na najvišem evropskom sudu, ukoliko spor protiv sporazuma dođe na dnevni red.
|
PODELI
