Međunarodni tim naučnika došao je do zaključka da su klimatske promene, odnosno dugoročna suša, doveli do propasti carstva Maja.
Upoređivanjem detaljnih izveštaja o klimatskim promenama u poslednjih 2.000 godina u današnjem Belizeu, gde su se majanski gradovi razvijali od 300. godine do 1000. godine, kao i proučavanjem minerala koji su ostali nakupljeni u pećinama kada je voda isparila i bogatog arheološkog nasleđa ove kulture, naučnici su došli do zaključka je ova civilizacija nestala kada se kišovito vreme prebacilo na sušu.
Ekstremna vlaga doprinosila je rastu majanske civilizacije ali sa dolaskom dugotrajnih suša, moć majanskih krajeva je slabila i cela civilizacija ubrzo je nestala zbog gladi i ratova, rekao je vođa studije, antropolog Daglas Kenet sa Pen stejt univerziteta.
Kišni periodi značili su bolje prinose i rast populacije, rekao je Kenet Rojtersu. Oni su takođe uticali na porast moći kraljeva koji su tvrdili da su oni doveli kiše koje donose prosperitet, a ljudske žrtve bile su neophodne kako bi im vreme ostalo naklonjeno.
- Kada se kišni period postepeno pretvorio u period suvog vremena oko 660. godine, moć kraljeva i njihov uticaj su propali a kao rezultat toga počeli su ratovi oko sve siromašnijih resursa - rekao je Kenet.
- Ideja je bila da su kraljevi donosili kiše, a kada su oni sprovodili ceremonije (žrtvovanja) a ništa se nije događalo, ljudi su počeli da se pitaju da li zaista i dalje treba da imaju te ljude na vlasti - objasnio je on.
Politički kolaps majanskih kraljeva dogodio se oko 900. godine posle dužeg sušnog perioda. Maje su preživele još jedan vek pre nego što ih je ozbiljna suša koja je trajala od 1000. do 1100. naterala da napuste svoje najveće gradove.
Čak i tokom vrhunca majanskog carstva ljudi su uticali na svoju okolinu, kaže Kenet, mahom kroz poljoprivredu čime su izazvali veće erozije. Na suše Maje su odgovorile intenzivnijom poljoprivredom.
Kenet upozorava da se mogu povući paralele između propasti Maja i današnje Afrike i Evrope. Ukoliko promene klime utiču na poljoprivredne sisteme u nekim oblastima, to bi moglo da dovede do gladi, društvene nestabilnosti i rata - upravo ono što se dogodilo sa Majama.
Međunarodni tim naučnika došao je do zaključka da su klimatske promene, odnosno dugoročna suša, doveli do propasti carstva Maja. 
PODELI
