Nemanja Vidić večno će pamtiti 6. maj, kao datum kad je napustio "Teatar snova" i klub sa kojim je upravo snove ostvario u bogatoj fudbalskoj karijeri. Posle odlaska Aleksa Fergusona, on je podigao i poslednji trofej kluba posle pobede nad Viganom od 2:0 za Komjuniti Šild na Vembliju, da bi se oprostio na kraju neslavne sezone pobedom od 3:1 protiv Hala.
Do kraja prve nedelje februara bili su u dilemi navijači Mančester junajteda, ali i rukovodstvo i Nemanja Vidić oko njegovog statusa u klubu, posle čega je odjeknula vest - od kraja sezone više neće biti kapiten i igrač tima, pošto neće doći do produžetka ugovora.
Već na narednoj utakmici na Old Trafordu protiv Fulama, izveo je ekipu sa kapitenskom trakom, da bi odjeknula dobro poznata pesma u njegovu čast, koja najbolje opisuje borbenost i spremnost da pogine za loptu, zbog čega je često i krvav napuštao teren.
Vrlo brzo je postao stub odbrane, u tandemu sa Ferdinandom bio je bedem od kog je sve počinjalo u igri, da bi sa klubom proslavio osvajanje čak 15 trofeja. O tome kakav je status stekao u klubu, svedoči i da je bio kapiten Junajteda na 1.000 meču Rajana Gigsa, sada predvodnika ekipe sa klupe.
Put do snova vodio ga je od Užica i Slobode do Crvene zvezde, zatim i moskovskog Spartaka, da bi se u decembru 2005. prvi put rukovao sa Aleksom Fergusonom, čovekom čije je poverenje vrlo brzo dobio.
U sezoni 2008/09 bio je vođa tima koji je došao do rekorda od 14 utakmica bez primljenog gola, navijači su ga proglasili za igrača godine ispred Kristijana Ronalda, prethodno dvostrukog laureata uzastopno. Tada je proglašen i za najboljeg fudbalera Premijer lige, što je ponovio 2011. godine.
Emocije su kod navijača proradile i kad su čuli da će Vidić otići, što se pojačalo i 1. aprila kada je postigao gol protiv Bajerna na Old Trafordu (1:1) u četvrtfinalu Lige šampiona. Došlo je i vreme i za emotivan oproštaj, pred Vidićev odlazak u Italiju gde će obući dres milanskog Intera, pa je poslednji put naš as čuo onu čuvenu, "On dolazi iz Srbije"...
Nemanja Vidić u dresu Mančester junajteda:
Debitovao: U polufinalu Liga Kupa 2006. (25.1. 2006. godine) zamenio Ruda Van Nistelroja u pobedi protiv Blekburna (2:1), na Old Trafordu pred preko 60.000 gledalaca
Mečevi (298):
Premijer liga: 209
FA Kup: 18
Liga Kup: 11
Evropske utakmice: 52
Prijateljski mečevi: 8
Golovi (21): 15 u Premijer ligi, 1 u Liga Kupu, 3 u Ligi šampiona, 2 u preostalim mečevima
Trofeji:
Premijer liga (5): 2007, 2008, 2009, 2011, 2013
Liga Kup (3): 2006, 2009, 2010
Komjuniti Šild: 2007, 2008, 2010, 2011, 2013
Liga šampiona (1): 2008
Svetsko klupsko prvenstvo (1): 2008
IZVOR |
PODELI
