Američki naučnici nedavno su objavili da su uspešno testirali na miševima prvi lek koji bi mogao biti delotvoran protiv infekcija koje izazivaju različite vrste virusa. Protiv ovih patogena do sada smo se borili isključivo preventivno vakcinama.
Novi lek razvio je tim sa Masačusets tehnološkog instituta (MIT) u Sjedinjenim američkim državama, a zanimljivo je to što se njime ne napada sam virus, već inficirana ćelija.
Vođa studije Tod Rajder jaže da je lek dobio prikladno ime Drako (zmaj) budući da je reč o drakonskom sredstvu koje može da stane na kraj najrazličitijim virusima koji uzrokuju prehlade, želdačne viroze, ali i oboljenja poput dečje paralize i denga groznice.
"Danas postoji vrlo malo lekova protiv virusa, a većina njih ima vrlo specifično delovanje na pojedine viruse ili pak neželjene nuspojave", rekao je Tod Rajder.
Tajna Drakoa je da ne napada sam virus, već ćeliju u telu koja je njime zaražena. Naime, kada virusi zaraze ćeliju oni ćelijske mehanizme koriste za svoje vlastite potrebe i stvaraju svoje kopije. Konačno je uništavaju i izlaze iz nje kako bi nastavili svoj pohod na druge, zdrave ćelije.
Tod Rajder kaže da Drako uništava inficiranu ćeliju pre nego što virusi počnu da se u njoj množe i inficiraju druge ćelije. Da bi to učinio, Drako mora da pronađe inficiranu ćeliju na osnovu posebne ribonukleinske kiseline (RNA). Naime, tokom razmnožavanja virusi stvaraju duge dvostruke lance RNA-a, takozvane dsRNA, kakvih nema u zdravim životinjskim i ljudskim stanicama. Ovi dugi lanci znak su da je ćelija bolesna.
Pošto je prepoznao ćelije sa dsRNA, Drako ih navodi da počine samoubistvo, odnosno apoptozu i na taj način zaustavlja infekciju. Jedan kraj Drakoa veže se uz dsRNA i pošalje znak drugom kraju da pokrene samoubistvo. Lek sadrži prirodne proteine koji mu omogućavaju da prolazi kroz ćelijske membrane, a kada u njima nema dsRNA Drako ne reaguje i ostavlja ih netaknutim.
Testiranja leka su sprovedena u junu na kulturama u laboratoriji, a nedavno i na miševima. Američki tim je, među ostalim, uspeo da izleči miševe zaražene svinjskom gripom.
Neki naučnici novu tehniku lečenja posmatraju s rezervom ističući da je dug put od miševa do ljudi. Mario Stivenson, profesor odeljenja zaraznih bolesti priznaje da je pristup inovativan, ali dodaje da smo "kroz školu teških udaraca naučili da je dug put od miševa do ljudi i da postoje mnoge prepreke koje treba preći".
Jedan drugi naučnik, Andrea Branč iz njujorške Maunt Sinai medicinske škole upozorava da bi u slučaju kada se zaraza proširi lek mogao da izazove samoubistvo velikog broja inficiranih ćelija, što bi bilo opasno za pacijente.
Kao primer on je naveo infekciju hepatitisom-B kada virusi napadaju većinu ćelija jetre. Kada bi sve one odjednom umrle, jetra bi otkazala pa bi život pacijenta mogla da spasi samo transplantacija.
Pa lekovi za viruse već postoje.To je javna tajna, ali ''ti'' lekovi ne odgovaraju farm. industrijama i onda nema zarade.Šta mislite koliku zaradu godišnje donosi hemioterapija, a koliku bi donela dijeta, mešavina raznih biljaka ili neke alkalije za lečenje kancera. Apsolutno nikakvu usporedbi sa hemioterapijom.
Američki naučnici nedavno su objavili da su uspešno testirali na miševima prvi lek koji bi mogao biti delotvoran protiv infekcija koje izazivaju različite vrste virusa. Protiv ovih patogena do sada smo se borili isključivo preventivno vakcinama. 
PODELI
