Za samo dve godine petnaestogodišnji Jovan Sančanin iz Melburna postigao je toliko da mu već sada s razlogom čestitaju stariji i iskusniji karatisti. Na Svetskom prvenstvu GKR, održanom u engleskom Birmingemu, Jovan se s razlogom okitio zlatnom medaljom i svetskom šampionskom titulom. Kao jedini predstavnik Australije bio je najbolji u kategoriji takmičara od 16 do 17 godina.
- Ne znam kako sve počelo, obožavao sam karate filmove, posebno sa junacima kao što su Brus Li, Čak Noris, Stiven Sigal. Oni su mi, kao mnogima, idoli. Međutim, mene karate nije privlačilo kao sport kojim sam hteo da dokazujem svoju snagu i tukao sa vršnjacima - priča nam Jovan Sančanin o tome kako je karate postao njegov hobi, ali i najveća mladalačka preokupacija. - U karateu sam video prelep sport, mogućnost da naučim veštinu samoodbrane.
Posle osvajanja šampionske titule, Jovan o tome nije želeo da se previše hvali svojim vršnjacima u razredu, kao i drugarima u dopunskoj srpskoj školi. Ipak, mnogi su saznali iz lokalnih novina.
- Bilo je onih koji su tražili da na delu pokažem to svoje znanje. Naravno da nisam pristao, to ne radi pravi karatista i sportista. Ni stariju sestru Jovanu ne moram da čuvam pošto se i onda nedavno upisala u klub, pa i ona uči borilačke veštine - kaže nam skromni tinejdžer.
Igrao u orlovima
Srpski tinejdžer je uz karate od svoje treće godine, međutim, oprobao se u fudbalu igrajući za lokalni srpski klub Beli orlovi u Springvejlu, ali se posle par odigranih sezona vratio svojoj prvoj ljubavi.
- Volim da igram. Karate nije samo sport, već i vrsta umetnosti. Da ga toliko ne volim, ne verujem da bih uspeo da budem i dobar u školi.
Šampion Australije
Nedavno se Jovan okitio i šampionskom titulom prvaka Australije, koju je osvojio u Sidneju.
- Jovan naporno trenira, neki njegovi vršnjaci koji su počeli da treniraju u isto vreme još uvek imaju samo žute pojasve. Jovana očekuje i poziv da se u januaru priključi u nacionalnom karate kampu, gde bi posle par nedelja čak mogao da dobije i crni pojas. Time bi uspeo da ostvari svoj veliki san. Niko ne može da veruje da je on za samo dve godine uspeo da postigne neverovatan uspeh - veli ponosno majka Biljana.
Odlazak na Svetsko prvenstvo za Jovana nije slučajnost. Tokom više od dve godine intenzivnog vežbanja i marljivog rada nije bila zanemarena ni škola gde je odličan učenik, Jovan je pobeđivao na lokalnim, regionalnim i nacionalnim karate takmičenjima. Uz nesebičnu pomoć i podršku svojih roditelja tate Drage, mame Biljane, a ništa manje ni sestre Jovane, buduće novinarke, za njega nije bilo prepreka.
- Da, zaista je bilo izuzetno teško u Engleskoj. Velika je bila konkurencija, ali možda mi je najveći neprijatelj bila nervoza. Uspeo sam da je pobedim, kao i četiri jaka protivnika, pa sam došao do svetske titule. U julu, kad je održano Svetsko takmičenje, imao sam crveni pojas, a danas već kameni. Predstoje mi takmičenja, kako bi došao i do najvećeg - crnog pojasa, veli Jovan Sančanin.
Posle povratka s takmičenja u lokalni klub, Jovan je tamo bio heroj dana. I sada, nekoliko meseci govore o njegovom uspehu, a već ga vide kao njihovog predstavnika na jednoj od narednih olimpijada. Treneri, ali i stariji i iskusniji igrači ponosno govore o Jovanu, koji je za samo dve godine savladao ono što je nekima od njih bilo potrebno godinama. - U januaru idem na takmičenje za prvu crnu traku, ali treneri se nadaju da ću ja mnogo brže uspeti da dođem do crnog pojasa.
Pored Jovana, putnik na Svetsko takmičenje bio je i Jovanov tata Drago, dok su u Melburnu ostale njegova mama i sestra. Dok je Drago navijao s tribina u Birmingemu, možda je najteže bilo Biljani, koja je s nestrpljenem očekivala rezultate.
- Pa naravno da sam kao svaka mama plakala do nebesa. Nije mala stvar da ti sin bude svetski šampion. Mislila sam da sam toliko skakala od sreće, da sam pomislila da ću srušiti plafon u sobi. Čestitale su kolege s posla, posebno moj poslodavac, koji je finansijski pomogao da nam Jovan ode na put. Nije izneverio svojim uspehom - kaže mama Biljana. - Nismo vršili nikakav pritisak na njega. Podržali smo ga u svemu. Međutim, biti jedan od najboljih od 1.500 takmičara iz celog sveta je veliki uspeh - dodaje tata Drago, koji je neposredno pred razgovor došao direktno s posla, kao farbar. Zato je prepustio svojoj supruzi Biljani, da se za "Vesti" slika sa sinom.
Ne zaboravlja srpski
Jovan je odličan učenik u redovnoj školi, redovan je na treninizma, ali i u srpskoj subotnjoj školi Viktorijske škole jezika u Dandenongu, gde je s odličnim uspehom završio 11. razred.
- Kod kuće govorimo samo srpski jezik. Srpski jezik je moj prvi jezik koji sam naučio, engleski sam naučio tek u obdaništu. Važno je da znamo srpski jezik, imao sam priliku da pričam sa svojim vršnjacima u Republici Srpskoj, gde sam stekao veliki broj drugara, koji su mi sada Fejsbuk prijatelji - poručuje Jovan Sančanin.
Novi pravac
Nova pravac u karateu, GKR je zapravo tradicionalna japanska borilačka veština, koju je osnovao Australijanac Robert Salivan iz Adelejda 1964. godine. Od tada se raširio svetom, a pored Australije popularan je u SAD, Kanadi, Novom Zelandu, Engleskoj.
Sportski radnici nastoje da uključe ovu borilačku veštinu i u neke od narednih Olimpijskih igara. Jovan se već smeši i kaže, da ga u njegovom klubu GKR Dandenog, već vide kao australijskog predstavnika.
Srpski tinejdžer već sada razmišlja o vremenu kada će on, kao iskusni karate majstor, podučavti mlade ovom lepom i zdravom sportu.
- Već sada na nekim treninzima me zamole da mlađima pokažem neke poteze i pokrete. Naš karate savez se nada da će uspeti da izbori kvalifikacije za naredne Olimpijske igre, zbog čega me već sada spremaju za njih. Vide me kao mogućeg predstavnika Australije. Tek to bi za mene bio veliki uspeh - iskreno kaže Jovan.
Inače porodica Sančanin podelila je sudbinu mnogih porodica iz bivše Jugoslavije. Rat ih primorava da napuste Pakrac u kome su živeli, sledi Nemačka, pa Novi Zeland, gde se 1995. godine rodio i Jovan. - Rodom sam iz Prnjavora - kaže Drago Sančanin. - Kada je počeo rat, vratili smo se u Prnjavor, ali je i tamo brzo đavo došao, pa 1993. odlazim u Nemačku. Tamo dolaze Biljana i Jovana, odatle krećemo na Novi Zeland. U avgustu 1995. se u Velingtonu rodio i naš Jovan - kaže Drago.
Uz mnoga odricanja, kao i svi roditelji, Biljana i Drago kažu da je jako važno da kao zajednica podržavamo uspehe mladih, koji na takmičenjima predstavljaju i svoju srpsku zajednicu.
- Verujemo da ih ima mnogo kao što je Jovan, naravno da smo ponosni na sve njih. Drago nam je kada pročitamo ili čujemo da je neko naš pobedio - veli Biljana.
Jovanovo osvajanje šampionske titule proslavljeno je i u Republici Srpskoj. Iz Londona su Jovan i Drago umesto u Melburn odlučili da posete i Banjaluku. Čim se raščulo među familijom da im je u goste došao i svetski šampion, pao i je i vo na ražnju.
- Okupila se porodica, komšije, bilo je tu suza radosnica. Čak je Televizija Republike Srpske napravila prilog o Jovanu i njegovom uspehu. Međutim, on je skroman i povučen, pa je jedva pristao da govori za televiziju. Da ste videli samo decu, Jovanove vršnjake, oni su svuda hodali sa njim i hvalili se njegovim uspehom - kaže mama Biljana.
Na kraju je mama Biljana odala i jednu strogo čuvanu tajnu, koju Jovan nije smeo da zna.
- Jovan očekuje poziv na dvonedeljni karate kamp, gde će pored napornih treninga sa najboljim stručnjacima imati priliku i da polaže za crni pojas. Zamislite za dve godine i nešto rada, da dobije crni pojas - rekla nam je Biljana Sančanin.
|
PODELI
