Do danas nije objašnjeno zašto većinu čovečanstva čine dešnjaci, dok
procenat levaka u pojedinim zemljama iznosi od 6 do 12 odsto. U jednom
istraživanju gde se izučavalo
delovanje različitih psihoaktivnih lekova na encefalogram, otkriveno je
da su kod levaka, koji su činili deo ispitanika dobrovoljaca, ova
sredstva delovala jače na mozak nego kod dešnjaka. Otud se
rodila hipoteza po kojoj se može pretpostaviti da je među našim dalekim
precima, bilo podjednako i levaka i dešnjaka.Čovek je u to vreme tek
otkrivao oko sebe svet divljih životinja i drveće. Među tim rastinjem
bilo je mnogo otrovnog čiji su toksini delovali na centralni nervni
sistem. Levak koji bi pojeo određenu količinu otrovnih plodova ili
korenja umirao je jer je njegov mozak bio podložniji dejstvu nervnih
otrova. Dešnjaci su preživljavali.To što je danas više dešnjaka rezultat
je prirodnog odabira koji je delovao još u praskozorje ljudske
istorije. Prirodno, postavlja se pitanje: zašto bi služenje ovom
ili onom rukom bilo vezano sa reakcijom mozga na otrove? Desnorukost
ili levorukost sama po sebi nema direktnu vezu sa otpornošću mozga na
toksine. Jednostavno, gen levorukosti nalazi se u jednom od 46 čovečijih
hromozoma čvrsto spojen sa genom koji izaziva pojačanu osetljivost na
nervne otrove.Ovi spojeni geni se nasleđuju i uvek se javljaju zajedno.
Do danas nije objašnjeno zašto većinu čovečanstva čine dešnjaci, dok
procenat levaka u pojedinim zemljama iznosi od 6 do 12 odsto. U jednom
istraživanju gde se izučavalo
delovanje različitih psihoaktivnih lekova na encefalogram, otkriveno je
da su kod levaka, koji su činili deo ispitanika dobrovoljaca, ova
sredstva delovala jače na mozak nego kod dešnjaka.
PODELI
