Među zavisnicima od Interneta sve je više onih koji su postali zavisni od socijalnih mreža, dok se udeo zavisnika od video igara smanjuje.
Direktor defektološkog savetovališta "Entera" Milan Radovanović izjavio je Tanjugu da su "gejmeri" nekad činili više od 90 odsto zavisnika od kompjutera, ali da se iz godine u godinu povećava broj ljudi koji postaju zavisni od društvenih mreža, pre svega, 'Fejsbuka'", rekao je on.
Među osobama koje postanu zavisnici od kompjutera najviše je muškaraca, uzrasta od 15 do 25 godina, istakao je Radovanović.
Raznovrstan sadržaj, prema rečima Radovanovića, čini tu socijalnu mrežu pogodnijom za stvaranje zavisnosti, jer osobe počinju da ga koriste non-stop i ne rade ništa drugo.
Tako je jedna od pacijentkinja koja se lečila u savetovalištu "Entera" zbog ovakve zavisnosti prestala da ide na posao i na kraju je dala otkaz.
Rekord po broju sati provedenih za računarom među osobama koje su se lečile u "Enteri" drži muškarac koji je kompjuter koristio neprekidno 36 sati.
Česti su slučajevi zavisnosti u kojima muškarci putem "Fejsbuka" stupaju u neku vrstu emocionalne preljube. On im služi kao mesto gde dnevno mogu stupiti u kontakt sa velikim brojem žena, kazao je direktor "Entere", dodajući da su u tom savetovalištu u jednom periodu imali nekoliko takvih klijenata, čak i posebnu grupu koja je radila samo taj tip zavisnosti.
Kada je u pitanju svest javnosti o tom problemu, Radovanović smatra da se situacija znatno popravila u odnosu na pre pet godina, kada je osnovana "Entera".
Radovanović ističe da deca mnogo bolje prepoznaju problem u svom okruženju od svojih roditelja, a majka je ta koja se najčešće obrati za pomoć, dodajući da čak i kada je zavisnik odrastao muškarac, pre će pozvati majka nego supruga.
Zavisnik od Interneta se može prepoznati po tome što sve više vremena provodi za kompjuterom, ne može da kontroliše svoju potrebu, ukoliko mu neko zabrani da koristi kompjuter odlazi u igraonice, javljaju se problemi sa školom, pa čak može i da napusti školu, a ako pokušate da mu ukažete da ima problem, on postane agresivan ili negira problem.
Za dijagnostifikovanje zavisnosti mora da bude prisutno najmanje tri od šest simptoma - snažna želja za upotrebom Interneta i nemogućnost kontrole, pojava apstinencijalne krize ukoliko osoba nije za računarom, porast tolerancije, odnosno sve više vremena provodenog za računarom, progresivno zanemarivanje ostalih obaveza i interesovanja, korišćenje računara iako postoji svest o tome da to stvara određene posledice i želja da se prekine i uspostavi apstinencija.
Tretiranje zavisnosti od Interneta razlikuje se od ostalih terapija zavisnosti po tome što pacijent, iako je na odvikavanju, može da koristi računar, ali ne može da koristi problematični sadržaj.
"Cilj terapije je da osoba nije u doživotnoj apstinenciji od upotrebe Interneta, kao što je slučaj kod drugih zavisnosti, nego da se vrati na nivo korisne upotrebe interneta", kazao je Radovanović.
Tokom pet godina rada, uspešnost lečenja onih koji završe jednogodišnji program je veća od 80 odsto, što je, prema rečima Radovanovića, fantastično. On je dodao da od pacijenata koji uđu u program, oko polovina njih i završi.
Postoje i slučajevi, naveo je Radovanović, da osoba i pored terapije i završenog programa ostane u problemu, ali je to mnogo ređe nego kod drugih oblika zavisnosti.
Iako ne može da navede koliko klijenata sada posećuje tu ustanovu, Radovanović je rekao da taj broj ne varira mnogo i da su u jednom momentu imali više od 100 klijenata.
U državnim ustanovama za lečenje bolesti zavisnosti, Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti Drajzerova i Institutu za mentalno zdravlje, nema pacijenata koji se leče od zavisnosti od interneta.
Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Jasna Daragan Saveljić izjavila je Tanjugu da se zavisnost od Interneta u našoj sredini još ne smatra problematičnom i da pretpostavlja da većina roditelja i ne shvata problem, jer je "dete bezbedno u susednoj sobi, ne smatraju da radi nešto što može da mu naškodi, ne uzima drogu, ne izlazi iz kuće".
Roditelji, prema njenim rečima, ne obraćaju pažnju na taj predugi boravak za računarom koji može znatno da ošteti ličnost i lišava ga normalnih običnih socijalnih kontakata stvarajući pravu zavisnost.
Sličnog mišljenja je i državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić koja ističe da Internet i društvene mreže same po sebi nisu štetne, ukoliko se koriste u određenim dozama
''Društvene mreže ljudima omogućavaju da steknu nova znanja, nove prijetelje ili da ostanu u kontaktu sa starim, kao i da se bave razlicitim hobijima'', kazala je Matić Tanjugu.
Ipak, ono o čemu treba voditi računa je da to ne postane prekomerno i ne počne da ugrožava druge aktivnosti bilo kod deteta bilo kod odrasle osobe, naglasila je ona.
''Roditelji od malih nogu deci treba da predstavljaju Internet kao prozor u svet i da ih uče da Internet, pre svega, koriste kao izvor informacija. Bilo bi dobro da im osmisle razne zanimljive programe iz oblasti geografije, botanike, sporta, u zavisnoti
od interesovanja deteta'', navela je Matić.
Prema njenom mišljenju, dete će tako steći navike da koristi kompjuter i Internet na pravi način.
U suprotnom, doći će do zanemarivanja navika, obaveza, higijene i kontakata sa drugim ljudima, što je jasan pokazatelj zavisnoti, zaključila je Matić.
|
PODELI
