Added (16 Dec 2011, 8:59 PM)
---------------------------------------------
Psihologija ličnosti

Pre nego što krenem sa opširnim prikazom, što teorijskim što praktičnim prikazom ličnosti, želim da naglasim da je ovo naučno stanovište i koliko toliko objektivno, koje takodje može izazvati konflikt medju nama, jer su stanovišta pomalo gruba i možda neumerena za većinu ljudi.

SHVATANJA O LIČNOSTI

Pojam ličnosti

DEFINICIJA LIČNOSTI

O tome šta je ličnost, šta je pokreće na aktivnost i kako se ona formira postoji veliki broj različitih shvatanja. Olport je pokušao da sredi mnogobrojne definicije ličnosti i dobio je 50 grupa različitih odredjenja ličnosti. Neke od tih grupa definicija predstavljaju odredjenja ličnosti u pravu, filozofiji ili teologiji. Ali takodje postoji i veliki broj psiholoških definicija ličnosti.

Staro značenje izraza ličnost je: izgled neke osobe, kako se neko pokazuje odnosno čini drugima.

TRI KARAKTERISTIKE LIČNOSTI

Iako postoje previranja u ovoj oblasti, sve definicije ličnosti u novijoj psihološkoj literaturi ističu tri momenta: jedinstvo ili integritet, jedinstvenost ili osobenost ličnosti i doslednost u ponašanju kao posledicu jedinstva i osobenosti ličnosti.

1. Jedinstvo ili integritet, odnosno celovitost ličnosti znači, pre svega da mi kada govorimo o ličnosti ne mislim na pojedine psihičke procese, ne mislim na pojedine oblike ponašanja, na primer samo na emocije koje pojedinac ima i koje su karakteristične za njega, nego na celokupnog pojedinca. Želim da istaknem da se u različitim oblicima pojedinca izražava više ili manje ono što je za njega karakteristično. O pojedinim segmentima ponašanja, o pojedinim procesima, govore neki delovi opšte psihologije u kojoj se izlažu zakonitosti opažanja, učenja, mišljenja, motivacije itd. A kad govorimo o ličnosti, govorimo o odredjenim karakteristikama pojedinaca koje se ogledaju u različitim oblicima ponašanja.

2.Jedinstvenost ili osobenost ličnosti znači da se svaki pojedinac razlikuje od svakog drugog po tome kakve osobine ima i kako su te osobine medjusobno povezane. Svaki čovek je posebna jedinka. Ova posebnost nije apsolutna, kao što mnogi autori misle. U takvom slučaju ne bi se ni moglo govoriti o ličnosti uopšte, o zakonitostima psihologije ličnosti. Ova osobenost je relativna. Ali, ona je dovoljna da se o pojedincu može govoriti kao o ličnosti drugačijoj od svih ostalih pojedinaca.

3. Iz jedinstva i osobenosti ličnosti proizilazi treća bitna osobina pojma ličnosti: izvesna doslednost u ponašanju pojedinca. Doslednost u ponašanju pojedinca manifestuje se u sličnom ponašanju u sličnim situacijama. Neko ko je npr. nagao, sebičan, ambiciozan, pošten, ispoljavao svoje osobine u velikom broju svojih postupaka. I doslednost ličnosti je samo relativna, a nikad potpuna. Ali doslednost ponašanja je ipak tolika da se o pojedincu može govoriti kao o ličnosti sa odredjenim osobinama i da se sa izvesnom verovatnoćom može predvideti njegovo ponašanje.

TEORIJE LIČNOSTI

Težnja da se shvati ponašanje čoveka u celini odavno je nagonila mislioce i istraživače da pokušaju da konstruišu sliku o prirodi čoveka. I psihologija, a u poslednje vreme i eksperimentalna psihologija, ulagala je i ulaže znatan napor u proučavanje ličnosti.

Postoje tri grupe teorija ličnost: instinktivističke, biologističke i socijalne teorije ličnosti.

1.FROJDOVA TEORIJA LIČNOSTI

Kao karakteristična za prvu grupu teorija može se navesti Frojdova psihoanalitička teorija. U vreme kada je frojd objavio svoje prvo opširnije delo, 1900. godine, u psihologiji je glavna pažnja bila posvećena proučavanju sadržaja svesti, tj. nastojanju da se utvrdi od kojih se jednostavnih svesnih elemenata sastoji svaki doživljaj koji čovek ima. Frojd je oštro kritikovao ovakav stav i shvatanje. On je poricao da svesni doživljaji, tj. takvi doživljaji o kojima pojedinac zna i kojima zna poreklo, imaju uopšte važnu ulogu u životu čoveka. Psihički život, govorio je Frojd, nalik na ledeni breg koji pliva morem. Kao što samo mali deo brega viri iznad površine, dok njegova ogromna masa nalzi pod vodom, tako je i kod psihičkih procesa samo neznatan deo svestan, a ogromna masa pripada oblasti nesvesnog; to su, pre svega, razni doživljajni kompleksi, afektivnog karaktera i u vezi sa seksualnim nagonom.

DINAMIKA LIČNOSTI PO FROJDU

Govoreći o dinamici ličnosti, Frojd ističe da su pokretačke snage delovanja čoveka urodjeni instinkti. Instinkti su urodjeni nasledjem date snage koje gone na aktivnost. Svu psihičku energiju koju ima, čovek crpi iz instinkata. Objekti na koje su upravljeni instnikti predstavljaju ciljeve naše delatnosti. Frojd, iako ne sasvim jasno i ne sasvim dosledno, govori, u ranijim radovima, o dve grupe instinkata: 1. seksualnim instinktima, kojima je konačni cilj održanje vrste i 2. ličnim instinktima (nemački: ich triebe), kojima je cilj održavanje jedinke. U kasnijim radovima govori o njima kao o dve grupe instinkata: o instinktima života i instinktima smrti. Frojd ih označava grčkim terminima Eros(ljubav) i tanatos (smrt). Prvi, instinkti života, služe održavanju jedinke i održavanju vrste. Tu se svrstavaju: glad, žedj i seksualni instinkt. Energija koja goni na zadovoljenje ovih instinkata jeste ono što Frojd naziva libido. U instinktu smrti ili destruktivnom instinktu je, po Frojdu izvor sklonosti ljudi ka agresiji, razaranju, izvor ratova i medjusobnih proganjanja i zlostavljanja.

STRUKTURA LIČNOSTI PO FROJDU

Instinkti kao i sve što pojedinac nasledjuje od svojih predaka čine deo ličnosti, koji Frojd naziva ono (nemački es), a četo je označeno latinskom reči id. Taj id je rezervoar za sve psihičke energije. Sačinjavaju ga instinkti, a instinkti predstavljaju jedinu energiju aktivnosti čoveka. Id teži da postigne po svaku cenu zadovoljenje instinkata koji ga čine, i to neposredno i odmah, ne obazirući se ni na šta. Medjutim, zadovoljenje instinkata ne može se, po pravilu, ostvariti lako i neposredno. Akcije koje čovek preduzima da bi zadovoljio instinkte treba podesiti objektivnim uslovima, jer često neposredno zadovoljenje instinkata može imati negativne posledice. Zbog toga na scenu stupa drugi deo ličnosti. Frojd ga naziva latinskom reči ego (ja). Ego, vodeći računa o realnoj situaciji, rukovodeći se, dakle, ne više principom zadovoljstva nego principom realnosti, nastoji da omogući zadovoljenje onog čemu nagonski deo, id, teži. Glavna aktivnost tog dela ličnosti sastoji se u takozvanim sekundarnim procesima, kao što su opažanje. Gladna osoba ne samo da mašta o hrani, ne samo da je zamišlja, ona je posmatra, procenjuje i razmišlja o tome gde bi mogla naći pogodne objekte i kako bi mogla doći do njih. Ego, po Frojdu, nije samo stalna snaga.On je samo izvršilac onoga čemu id teži. Treći deo ličnosti koji Frojd navodi jeste superego ili NadJa. Taj deo se sastoji od principa, normi, moralnih propisa, ideala, koje je pojedinac stekao vaspitanjem u kući, identifikacijom sa ocem, a onda i drugim socijalnim uticajem koje je usvojio. Sastoji se iz dva dela: Ego ideala i savesti to jest deo ličnosti usvojenih moralnih normi. Superego čine, pre svega sistem propisa, etičkih principa, koje postavlja odredjeno društvo, a koji su postali deo ličnosti pojedinca. Od detinjstva čovek postepeno usvaja društvene moralne principe. Nagradjivanjem pojedinih postupaka deteta, kažnjavanjem drugih, a naročito identifikovanjem sa ocem formira se superego. Glavna funkcija tog dela ličnosti je da zadržava i sprečava zadovoljenje zahteva koje postavlja id, a specijalno seksualnih i agresivnih želja, a koje društvone odobrava i koji nisu u skladu sa društvenim moralom. Frojd govori o tri dela ličnosti, on na više mesta u svojim delima ukazuje na to da ova tri dela ne treba shvatiti kao nezavisne, samostalna dela ličnosti, nego da predstavljaju tri aspekta ličnosti.

Added (17 Dec 2011, 1:23 PM)
---------------------------------------------
Posto vidim da vas zanima Temperament i tipovi temperamenta, Ova epizoda ce biti o Temperamentu i osobinama temperamenta.

Added (17 Dec 2011, 6:12 PM)
---------------------------------------------
Temperament i Osobine temperamenta

Često se smatra da osobine temperamenta pokazuju samo načine emocionalnog reagovanja ljudi. Navodi se da se osobine temperamenta ogledaju u tome koliko se lako, koliko se često, kojim intenzitetom i u kom trajanju se javljaju emocije; da li se češće javljaju emocije prijatnosti ili emocije neprijatnosti. Temperament bi, prema tome, predstavljao, ukratko izraženo, dispozicije za način emocionalnog reagovanja. Temperament i osobine temperamenta ne manifestuju se samo u emocionalnim reakcijama nego se izražavaju u celokupnoj aktivnosti čoveka. Manifestuju se u svim vrstama psihičkog reagovanja, nego i brzinu, snagu i trajanje reakcije pojedinca uopšte. Kako se u novijim radovima o temperamentu ukazuje na to da način kako pojedinac reaguje zavisi od brzine mobilizacije energije kojom čovek raspolaže.

HIPOKRATOVA I PAVLOVA PODELA TEMPERAMENTA

Najpoznatija i najproširenija klasifikacija temperamenata jeste klasifikacija koju je dao stari grčki lekar i filozof Hipokrat, a upotpunio ju je njegov sin Galen. Hipokratova klasifikacija kojom se i danas često služimo i koja je stara 2600 godina, razlikuje četiri tipa temperamenta: kolerički, sangvinički, flegmatički i melanholički temperament.

Osobe koleričkog temperamenta odlikuju se jakim osećanjima, lako se odlučuju na akciju i često se uzbudjuju. Posebna karakteristika koji se odlikuje koleričkim temperamentom jeste da se lako naljuti i lako manifestuje svoju ljutnju, pa zato lako dolazi u sukob sa drugima. Ukratko Kolerički temperament karakterišu brze, ali slabe reakcije. Kolerici se najčešće opisuju kao vrlo aktivne, pokretljive, radoznale osobe sa viškom energije za različite stvari (pokretljivost se odnosi kako na mentalnu, tako i na fizičku pokretljivost), kao osobe koje vole takmičenja i svakovrsna dokazivanja i rado prihvataju izvršenje i najzahtevnijih zadataka u nekoj operaciji.Koleričnom temperamentu odgovara atletski tip fizičke gradje, pa su, shodno tome, kolerici veoma često fizički razvijene i spremne osobe. Bez obzira na trenutno stanje fizičke kondicije uvek poseduje rezervu fizičke snage koja je u stalnoj pripravnosti da bude upotrebljena. Često, čak i kada ne izgledaju kao atlete umeju da iznenade svojom snagom i spretnim reagovanjem.

Sangvinički temperament karakteriše ljude koji brzo reaguju, ali čija osećanja nisu jaka i ne traju dugo. Takvi ljudi lako menjaju raspoloženje, brzo prelaze iz negativnog u pozitivno raspoloženje, a skloni su vedrom raspoloženju. Ukratko ovaj temperament karakterišu: brze, ali slabe reakcije.Sangviničan temperament karakterišu emocionalne reakcije koje su srazmerne, adekvatne emocionalnim nadražajima. Na snažne emocionalne nadražaje sangvinici reaguju snažnije, slabiji nadražaji kod njih proizvode slabije emocionalne reakcije. Ova adekvatnost u emocionalnom reagovanju pruža mogucnost za to da se reakcije sangvinika mogu predvideti jer su, kao što je rečeno, uvek srazmerne emocionalnim stimulansima. Predvidivost u emocionalnom reagovanju sangvinični temperament čini poželjnim i prijatnim.O sangvinicima se često može pročitati da su skloni čestim promenama raspoloženja što je tačno, ali nedovoljno precizno. Naime, sangvinici lako menjaju raspoloženje kada za to postoje odgovarajući razlozi (uslovi). Ako razloga za promenu raspoloženja nema, njihovo raspoloženje će biti manje-više nepromenjeno i u toku dužeg vremenskog perioda. Konstatacija da „lako menjaju raspoloženje“ se u slučaju sangvinika odnosi ponajviše na poredjenje sa flegmaticima i melanholicima. U poredjenju sa njima sangvinici, zaista, lakše i češće menjaju svoje raspoloženje. Sangvinici su, dakle, dobro i loše raspoloženi uvek sa razlogom, a kvalitet njihovog raspoloženja je uvek adekvatan objektivnim okolnostima kojima su izloženi.Sangvinici su, po pravilu, prijatne i ležerne osobe, pristupačne i otvorene za sugestije i dobronamerne kritike, realistični, racionalni, umereno optimistični ili umereno pesimistični. Najčešće su aktivni i govorljivi.

Flegmatični temperament ima čovek koji reaguje retko, a i kad reaguje, sporo reaguje, njegova osećanja su slaba i teško se manifestuju. To je obično miran, staložen, slabo osetljiv i slabo pokretljiv čovek. Ukratko , to je temperament kod koga su reakcije, retke, spore, ali jake.Kao i u slučaju sangvinika i kod flegmatika je moguće predvideti emocionalno reagovanje i ponašanje ličnosti koje je time uslovljeno. Kada je predvidljivost flegmatika u pitanju postoji, medjutim, i jedan interesantan paradoks. Naime, dok su za jedan broj ljudi flegmatici vrlo prijatne osobe, za druge su izuzetno iritirajući.O flegmaticima se može pročitati da su skloni hedonizmu, robovanju sopstvenim fantazijama i željama i da su, uopšte uzev, slabe ličnosti.Neke od nepoželjnih pratećih osobina ovog tipa temperamenta mogu biti odsustvo motivacije i inicijative, svakovrsna pasivnost i nedostatak želje za kompeticijom.

Melanholični temperament poseduje čovek koji retko reaguje, ali kada reaguje, on to čini intezivnim osećanjima koja dugo traju. A reaguje pre svega na ono što je u vezi sa njegovom ličnošću. Teško se odlučuje, slabo je pokretljiv. Kod njega preovladjuju neprijatna osecanja, osećanja tuge i zabrinutosti. Ukratko, to je temperament kod koga su reakcije retke, spore, ali jake.Melanholici su, očigledno, osobe okrenute sopstvenim predstavama o sebi, pa se, u tom smislu, za njih često kaže da kada reaguju, reaguju na ono što je usmereno ka sopstvenoj ličnosti. Zbog neprijatnih osećanja tuge i stalne zabrinutosti, koja kod melanholika preovladavaju, često nisu omiljene osobe u društvu.Još se opisuju i kao rigidne, izrazitije pesimistične, vrlo oprezne, sumnjičave i često nedruštvene i vrlo tihe osobe.

Added (17 Dec 2011, 10:11 PM)
---------------------------------------------
Sta je ljudi, ne zelite diskusiju