Epilepsiju nemoze da dobije od ujeda, to te je opasno slagao. Ako mi neverujes zovi bilo koju zdravstvenu uztanovu i pitaj. Jedino moze da dobije tetanus.

Tetanus
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tetanus je akutno oboljenje izazvano toksinima bakterije klostridujum tetani (lat. Clostridium tetani). Klostridija tetanusa proizvodi jak neurotoksin, tetanospazmin, koji se vezuje za receptore nervnih ćelija i sprečava prenošenje inhibitornih signala iz malog mozga na mišićne motorne neurone. Kao posledica se javlja pojačana mišićna aktivnost u vidu grčeva i povećan mišićni tonus.

Sadržaj [sakrij]
1 Uzročnik
2 Patogeneza i simptomi
3 Vidi još
4 Literatura
[uredi]Uzročnik

Tetanus je izazvan tetanospazinom, toksinom bakterije klostridijum tetani. To je relativno krupna, gram pozitivna, bakterija veličine 3-8 μm, štapićastog oblika. Klostridije su anaerobne bakterije i nalaze se svuda, posebno u zemlji i crevu čoveka. U nepovoljnim uslovima grade spore. Klostridija tetanusa poseduje treplje pomoću kojih se kreće.
Toksin tetanusa pripada grupi AB toksina. Sastoji se iz dve podjedinice A i B povezane disulfidnim mostom. Veća podjedinica B (engl. binding-vezujuća) se vezuje za receptore nervnih ćelija. Manja podjedinica A, je aktivna komponenta i to je enzim iz grupe cink-metaloproteinaza. Ova komponenta razlaže proteine koji učestvuju u procesu sekrecije inhibitornih neurotransmitera u prednjim rogovima kičmene moždine. Kao posledica javlja se povećan mišićni tonus i aktivnost u vidu grčeva mišića.

[uredi]Patogeneza i simptomi

Nakon povrede dolazi do naseljavana rane raznim bakterijama, između kojih je i klostridija tetanusa, koja je široko rasprostranjena. Ukoliko u rani postoje anaerobni uslovi dolazi do razmnožavanja ove bakterije i proizvodnje toksina, tetanospazmina. Tetanospazmin dolazi putem nervnih vlakana ili krvi do prednjih rogova kičmene moždine gde ispoljava svoje dejstvo. Ovaj toksin blokira oslobađanje inhibitornih neurotransmitera: GABA i glicina, što za posledicu ima povećanje mišićnog tonusa i nekontrlisane mišićne kontrakcije u vidu grčeva izazvanih optičim i akustičkim dražima. Simptomi se najpre javljaju na mišiću maseteru koji učestvuje u žvakanju u vidu povišenog tonusa i grča ovog mišića-trizmus. Zatim sledi ukočenost vrata i mišića leđa. Usled grča mišića lica javlja se sardonični (iskeženi) osmeh (lat. risus sardonicus). Postoje i problemi sa gutanjem, ili sa disanjem ukoliko dođe do grča mišića grkljana ili dijafragme. Na kraju dolazi do toničnih kontrakcije celokupne muskulature trupa-opistotonus. Usled siline mišićnih kontrakcija može doći do istezanja i pucanja tetiva, preloma kostiju... Telesna temperatura obolelih je takođe povišena, krvni pritisak može biti povišen i mogu se javiti poremećaji rada srca. Svest je očuvana.
Bolest se dijagnostikfikuje na osnovu kliničke slike, pronalaženja toksina putem PCR-a (jez-en|PCR) ili njegovim testiranjem na životinjama (npr. mišu). U terapiji je važna primena antitoksina, higijena rane, mišićnih relaksanasa itd.
Zahvaljujući vakcinaciji (difterija-pertusis-tetanus DTP) bolest je postala ređa. Ukoliko dođe do težih povreda 5 i više godina nakon vakcinacije, potrebno je primiti osvežavajuću dozu vakcine.

Tvoj drug ima Epilepsiju, pa je naj verovatnije dobio napad od soka kada ga je pas ujeo. Veruj mi. Mozda mu je bilo neprijatno da ti kaze, ali to je urodjena bolest ili se dobija kasnije.

Епилепсија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Класификација и спољашњи ресурси
Епилепсија

Генерализовани 3 Hz EEG snimak
ICD-10 G40.-G41.
ICD-9 345
DiseasesDB 4366
MedlinePlus 000694
eMedicine neuro/415
MeSH D004827
Епилепсија (грч. ἐπιληψία (epilēpsía) — шчепати, изненада зграбити), у народном језику позната као падавица, је назив за неуролошко обољење, које се манифестује повременим моторним, сензорним, неуропсихичким и доживљајним поремећајима, уз губитак свести.[1][2][3] Ти напади су пролазни знаци и/или симптоми абнормалне, прекомерне или синхроне неуронске активности у мозгу.[4] Готово код трећине оболелих од епилепсије претпоставља се генетички узрок који није тренутно могуће утврдити постојећим дијагностичким методама, а код осталих се захваљујући примени магнетне резонанце могу регистровати извесне абнормалности које су одговорне за патолошко функционисање нервних ћелија. Најпоузданији и најобјективнији физиолошки индикатор епилепсија је ЕЕГ који бележи карактеристичне патолошке промене можданих таласа. ЕЕГ показује изненадно, брзо, локално прекомерно пражњење у сивој можданој маси.
[уреди]Лечење

Епилепсија је обољење у чијем се лечењу користе различити терапијски приступи. Најзначајнији вид лечења је лечење адекватним лековима (антиепилептицима) које је ефикасно у 60% оболелих применом једног лека, 70% применом комбинације два лека против епилепсије, а применом још једног антиепилептика у комбинацији ефикасност се незнатно повећава (за свега 1 %). Хируршки третман оболелих код епилепсије сматра се оправданим код оне групе болесника који не реагују на примену антиепилептика, а код којих је преоперативном припремом означен део у можданој структури, чијим одстрањивањем се очекује престанак епилептичних напада. Овакав вид лечења епилепсије успешан је код 65% болесника. Примена стимулатора вагусног живца и кетогене дијете припадају ређе коришћеним и мање ефикасним методама.

Zato se preventivno daje vakcina protiv Tetanusa.
Evo kako izgleda bakterija Tetanusa

Slike Tetanus sindroma nebi postavila, pa ako nekoga zanima nek pogleda sam.

A svaki kucni pas poseduje papirologiju, mikrocip, karton vakcina, papire o poreklu, a ma sve. Lutalice nisu vakcinisane i njih netreba dirati da vas ne ujedu. Ako dodje do toga pravac dom zdravlja i vakcina protiv Tetanusa