Образовање у Србији се одвија под надзором Министарства просвете Републике Србије.
Историја:
Почеци образовања у Србији датирају од 11. и 12. века са оснивањем школа при католичким манастирима у Тителу и Бачу у данашњој Војводини, која је тад била део Угарске. Образовање људи се такође вршило и у многим манастирима Српске православне цркве попут Сопоћана, Студенице и у Пећкој патријаршији.
После пада српске средњовековне државе и великих сеоба Срба у Аустрију, Срби су се нашли под великим притиском католичке цркве. У циљу одбране од покрштавања затражена је помоћ од Русије из које ће доћи учитељи Максим Суворов (отворио Славјанску школу) и после њега Емануел Козачински (који ће отворити Латинску школу). Аврам Мразовић је 1. маја 1778. у Сомбору основао српску основну школу „Норму“, која је најстарија установа за образовање учитеља за словенско становништво на југу Европе. Карловачки митрополит Стеван Стратимировић је 1791. у Сремским Карловцима основао Карловачку гимназију.
Током Првог српског устанка, у Београду је 1808. основана Велика школа заслугом Ивана Југовића и Доситеја Обрадовића. У Крагујевцу је октобра 1838. основан Лицеум Књажества сербског (Лицеј), прва виша школа у Србији. Она је 1841. премештена у Београд. Лицеј је постојао до 1863. када прераста у Велику школу, која је имала три факултета: Филозофски, Технички и Правни.
Београдски универзитет је основан 1905. После Другог светског рата из Београдског универзитета су се издвојили Универзитет у Новом Саду (1960), Универзитет у Нишу (1965), Универзитет у Приштини (1970), Универзитет у Подгорици (1974) и Универзитет у Крагујевцу (1976).
Типови школа:
Основна школа:
Са образовањем деце се почиње у предшколским установама и основним школама. Деца се уписују у основну школу са 6 или 7 година. Основно образовање у Србији је обавезно. Основна школа траје 8 година и подељена је на два периода на први циклус основног образовања (од 1. до 4. разреда) и други циклус основног образовања(од 5. до 8. разреда).
У првом циклусу деца имају једног учитеља и наставника за први страни језик. Ученици у првом циклусу имају следеће предмете:
1. математика
2. српски језик
3. ликовна култура
4. музичка култура
5. физичко васпитање
6. свет око нас
7. веронаука или грађанско васпитање
По закону о основној школи обавезно је учење страног језика почев од првог разреда. У већини случајева је то енглески језик, али не мора бити. Постоје школе које имају немачки, француски, ... у понуди од првог разреда. Фонд часова првог страног језика је 2. На основу правилника о наставном плану и програму за први цуклус основног образовања, наставницима се дају начини за остварење програма по тзв. комуникативној методи.
У другом циклусу ђаци добијају нове предмете:
1. од 5. разреда: биологија, географија, историја, техничко и информатичко образовање и обавезни други страни језик (енглески, француски, немачки, руски, шпански или италијански) и обавезни изборни спорт (пливање, кошарка, одбојка,..)
2. од 6. разреда: физику
3. од 7. разреда: хемију
Такође, добијају и изборне предмете који не улазе у просек: свакодневни живот у прошлости, информатика и рачунарство, хор и оркестар, цртање-сликање-вајање, шах
Ђаци се оцењују бројчаним оценама од 1 до 5 и тај систем важи и за средње школе. Оцене су:
* одличан (5)
врло добар (4) добар (3) довољан (2) недовољан (1)
По новом закону о основној школи, оцена из владања улази у просек почев од 6. разреда основне школе.
Када ученик заврши осми разред може да бира да ли жели да настави образовање.
Средња школа:
У Србији постоје три типа средњих школа и деца их појађају у зависности од својих жеља, успеха у основној школи и резултата на пријемном испиту:
* гимназије - трају четири године и пружају основно и широко образовање. Ђаци се обично одлучују између друштвеног смера (друштвене науке и страни језици), природног смера (математика и природне науке) и општег смера. За надарене ученике се нуде и гимназије попут филолошке или математичке.
* стручне школе - трају четири године и обучавају ђаке одређеним областима, али такође пружају широко образовање.
* занатске школе - трају три године, такође обучавају ђаке одређеним областима, али не пружају могућност наставка школовања
За упис у средње школе полаже се пријемни испит из математике и српског, тј. матерњег језика. За филолошку гимназију се полаже пријемни испит из српског језика, књижевности и страног језика који је ученик учио у основној школи (енглески, немачки, француски, руски, шпански или италијански). За математичку гимназију се полаже пријемни испит из математике и физике.
Висока школа:
Установе за терцијарно образовање такође примају ђаке на основу њихових оцена у средњим школама и резултатима на пријемном испиту. Постоје: Више школе, које трају две године, факултети бројних универзитета и академија уметности, који трају 4 до 6 година.
Постдипломско образовање:
Студије за пост-дипломце се похађају након завршетка факултета и пружају специјализовано образовање, после којиј би студент добио звања магистра и доктора.
Након увођења болоњског процеса:
Систем основног и средњошколског образовања је остао исти. На универзитетима се могу добити звања бечелора, мастера и доктора. Претходно звање дипломираног студента је изједначено са степенима мастера, док се звање магистра добија после прве две године докторских студија.