Ukoliko na ulici vidite momka sa obrijanom glavom, koji nosi teške čizme, kombat jaknu i tregere, nemojte odmah da pomislite da je u pitanju fašista, poručuju učesnici tribine "Skinheads-falsifikovanje istorijata jedne antirasističke potkulture", održane u okviru projekta "Dijalozi u Radio caffe-u".

Naime, ono što je ljudima malo poznato je da nisu svi skinsi neonacisti. Zapravo, onaj antifašistički deo skinhed populacije uopšte i ne smatra fašiste skinsima, nazivajući ih boneheads-i (šupljoglavci).

Skinsi su svih boja kože

Prema rečima istoričara Zorana Petakova, skinhedsi su produkt imigracije i mešavine crnačke kulture sa Jamajke i engleske omladine iz radničke klase.

"Skinhed potkultura je rezultat druženja i interakcije karipske imigracije u Veliku Britaniju šezdesetih godina. Jamajčani su sa sobom doneli subkulturu "rude boys-a", koji su u principu bili barabe iz radničke klase i sitni kriminalci. Sa njima su počeli da se druže beli momci iste klasne pripadnosti koji su uglavnom bili "modsi", što znači uredno podšišani i "kežual" obučeni fudbalski fanovi i lokalni dripci. Povezivala ih je pripadnost radničkoj klasi i ljubavi prema karipskim ritmovima, naročito prema rege i ska muzici. Oni su nosili radničke čizme i šišali se do glave zbog prirode posla kojim su se bavili, a nikakvih rasnih podela između crnaca skinheda i belaca skinheda nije bilo", navodi Petakov.

Prema njegovim rečima, jačanje nacionalističke i profašističke desnice u Engleskoj došlo je do toga da su neki skinsi, ionako skloni nasilju, počeli da se prepoznaju u nasilnim pričama koje su propagirali članovi neonacističkih partija, poput National Front-a. Petakov navodi da je broj skinsa koji su postali pobornici ovakvih ideja bio višestruko manji od onih skinheda koji su bili apolitični i svih boja kože.

"Skinsi su u Engleskoj, kao i svugde, bili žestoki momci koji su voleli fudbal, pivo i dobro zezanje uz rege i ska. Međutim, taj nasilni deo njihovog imidža je odlično poslužio fašističkim strankama za regrutaciju, jer su neki malo gluplji momci progutali priču kako im neki doseljenici oduzimaju poslove, pa su svoju agresiju počeli da ispoljavaju na imigrantima azijskog porekla, u čemu su nekad čak učestvovali i crni skinsi", kaže Petakov.

Žuta štampa kreirala sadašnji desničarski imidž

Sociolog Miloš Perović kaže da je bilo lako infiltrirati nacističke ideje u ovaj pokret, zbog generalne neobrazovanosti i povodljivosti radničke klase. Prema njegovim rečima, predstavljanju svih skinsa kao nacista najviše je doprinela žuta štampa i kasnije, Holivud.

"Žuta štampa stremi ka spektaklu, stoga ni ne čudi što ih nikad nisu zanimali normalni ljudi. Naravno da su kod nekih slučajeva kada neki mamlaz razlupa nečiji kebab štand, ujutru izlazili naslovi poput "Skinhedi napali Pakinstance", "Krvavi Brajton" itd... Njih mišljenje normalnih ljudi u tom pokretu nije zanimalo, a čak bi im bilo i opasno, jer pametni ljudi koji su bili skinsi u ono vreme su mogli svašta da kažu o funkcionisanju državne aparature koja pelješi radničku klasu. A to bi zapravo bilo ono što bi bilo subverzivno. Metod žute štampe je poznat, kada želite da skrenete pažnju sa bitnih stvari, vi udrite po naci skinsima ili sad sa Lejdi Gagom", smatra Perović.

On kaže da je Novi Sad bio skinhed prestonica nekadašnje Jugoslavije i da je sve počelo na Limanu, gde su mladići i devojke, ispijajući pivo ispred dragstora, razmenjivali kasete stranih bendova poput "Cockney Rejects" ili "Cock Sparrer". Tu su, kaže, nastali prvi bendovi, poput Dva minuta mržnje ili Ritma Nereda. Perović navodi da je u vreme dok je on odrastao, već bilo naci skinsa, što je njemu predstavljalo veliku dilemu.

skinhead4"Znaš, pogledaš se u ogledalo i shvatiš-ja nisam fašista, a ujedno mi se sviđa taj stil. Onda poslušaš muziku i vidiš da tu nema fašizma. Postati skins antifašista je nama išlo nekako normalno, nije to bilo ništa revolucionarno ili kopiranje nekih stranih trendova, već, jednostavno, spoznaja da ne mora sve da bude tako kako se predstavlja", kaže Perović.

Sada u svetu i kod nas skinsi funkcionišu kao dve odvojene i vrlo suprotstavljene struje. Sa jedne strane su opšte poznati nacisti, a sa druge skinsi antifašisti, kojih ima raznih fela, od apolitičnih (tradicionalnih) skinheda, do onih koji pripadaju krajnjoj levici, poput R.A.S.H. (Red and Anarchist Skinheads). Te dve scene su potpuno distancirane jedna od druge i svaki kontakt između njih je pun tenzije i neretko, fizičkih sukoba.

Skinhedsi (енгл. Skin head - ćelava glava) su buntovnička omladinska potkultura, nastala krajem šezdesetih godina 20. veka u radničkim četvrtima istočnog Londona, koja je dobila naziv po obrijanim glavama svojih pripadnika. Skinhedsi su u početku poticali iz nižih slojeva i siromašnih porodica iz predgrađa[1]. Njihov svakodnevni izgled koji se zasnivao na radničkoj odeći, teškim kožnim čizmama debelog đona i kratko ošišanoj ili obrijanoj glavi isticao je muževan i agresivan izgled koji je bio stilski potpuno suprotan hipi imidžu dugokose „dece cveća“.
Originalni skinhed pokret nema rasističku ideologiju. U početku slušaju crnačku muziku s Jamajke i Kariba, uglavnom ska, rege i rokstedi, kao i "mod" rok bendove i glem-rok. Pojavu buntovničkog pank pokreta mnogi skinhedsi prihvataju sa oduševljenjem i masovno prihvataju podvrste panka Oi! i hardkor.
Početkom sedamdesetih godina dolazi do izliva negativnih reakcija na sve veći priliv doseljenika iz Indije i Pakistana. Desničarske organizacije su ih podsticale na proterivanje uglavnom Azijata i Pakistanaca pod izgovorom da im oni otimaju posao, na šta su radnici naročito osetljivi. Tada mnogi skinhedsi svoju mržnju usmeravaju i prema pripadnicima druge i treće generacije “obojenih” a pogotovo prema pakistanskim doseljenicima.
U isto vreme dolazi i do razdvajanja unutar skinheds pokreta, na one koji su protiv rasne diskriminacije (“šarpovci” i prokomunistički “crveni skinsi”) i na medijski najeksponiranije, mada ne i najbrojnije, ultradesničarske skinhedse na koje utiče nacistička ideologija od koje preuzimaju pozdrave i simbole.
Osamdesetih godina i kasnije, skinheds revolucija počinje da se širi i po kontinentu. U Nemačkoj, naci skinsi usmeravaju svoj rasizam protiv turskih doseljenika, u Rusiji prema Čečenima i Avganistancima, u zemljama istočne Evrope uglavnom prema Romima, a u zemljama bivše SFRJ naciju koju treba mrzeti nije bilo teško naći.

Vrste

Postoji više različitih tipova skinhedsa. Među njima su i:
Tradicionalni skinsi – Skinsi koji još uvek održavaju duh 1969. godine i mahom slušaju muziku s Jamajke i Kariba, uglavnom ska i rege. Ne mrze nikoga i ne bave se preterano politikom. Uglavnom piju pivo i idu po svirkama.
Naci Skinsi (od nem. nazi - nacista) - Poklonici nacional-socijalizma, baštine ideologiju trećeg rajha, mrze Crnce, Jevreje, Kineze jer ih krive za sopstvenu tešku situaciju.
Skinhedi protiv rasnih predrasuda (Šarp skinsi, šarpovci) – Naziv je nastao od engleske skraćenice „SHARP - SkinHeads Against Racial Prejudice” što u prevodu znači „Skinsi protiv rasnih predrasuda”. Javljaju se kao reakcija na naraslu naci skinheds struju u skinhead pokretu. Žele da očuvaju tradicionalni duh pokreta ali za razliku od tradicionalnih skinsa, ne mogu ostati politički neutralni. Stalno naglašavaju da su koreni skinheads pokreta u crnačkoj muzici i da skinsi ne mogu mrzeti svoju crnu i braću.
Crveni i anarho skinsi (Raš skinsi, rašovci) – Naziv je nastao od engleske skraćenice “RASH - Red & Anarchist SkinHeads” što u prevodu znači “Crveni i skinsi anarhisti”. Kao što samo ime kaže, raš skinski su po pravilu radikalni levičari, marksisti, komunisti i anarhisti po političkom ubeđenju. Za razliku od šarpovaca koji znaju samo protiv čega su (protiv rasnih predrasuda), rašovci znaju i za šta se bore (za komunizam i za anarhiju). Dobar deo njih su takođe fudbalski huligani i idu na utakmice da se biju protiv drugih navijača i protiv policije. Najveći broj huligana skinsa anarhista je u Grčkoj dok u Italiji ima priličan broj navijača crvenih skinsa i komunista.
Gej skinsi – gej (eng. gay - homoseksulac) Skinsi se pojavljuju na Zapadu devedesetih godina i svojom pojavom pobijaju ustaljenu sliku o homoseksualcima kao feminiziranim momcima. Oni pokazuju da homoseksualci takođe mogu biti mačo tipovi koji učestvuju u tučama.
Herberti – Podvrsta skinsa koji su za ujedinjenje pankera i skinsa.

Pretpostavlja se da je motiv svastike prvi put upotrebljen u neolitskoj Evroaziji. Svastika je takođe upotrebljavana i u izvornim severnoameričkim kulturama i to naizgled nezavisno od njene upotrebe u drugim delovima sveta. Svastika se takođe nalazi u opštoj upotrebi u građanskim i religijskim ceremonijama u Indiji. Mnogi indijski hramovi, venčanja, festivali i proslave ukrašeni su simbolom svastike. U jugoistočnu Aziju simbol je stigao posredstvom hindu kraljeva i danas predstavlja sastavni deo hinduizma na Baliju i čest prizor u Indoneziji. Simbol takođe ima drevne korene i u Evropi gde se pojavio na artifaktima iz perioda prethrišćanske kulture. Do početka 20. veka nalazio se u širokoj upotrebi širom sveta kao simbol sreće i blagostanja.

Nacistička svastika
Međutim, od usvajanja svastike kao simbola nemačke Nacional-socijalističke radničke partije i Adolfa Hitlera, simbol uglavnom asocira na fašizam, rasizam, Drugi svetski rat i holokaust. Pre toga simbol je imao izuzetan značaj u istraživanju Hajnriha Šlimana koji ga je otkrio tokom iskovapanja Troje i koji ga je smatrao pouzdanim dokazom o migraciji indoevropskih naroda (Arijevaca). Šliman je pronađeni simbol uporedio sa simbolima na drevnoj nemačkoj grnčariji i na grčku i vedsku kulturu.
Upravo zbog toga nacisti su izabrali svastiku za svoj simbol želeći da na taj način istaknu svoje arijevsko poreklo, koncept koji će kasnije podržati teoretičari kao što je Alfred Rozenberg koji je zagovarao teoriju po kojoj je nordijska rasa gospodara potekla iz severne Evrope. Svastika se danas nalazi u upotrebi kao simbol neonacističkih organizacija ali i kao simbol organizacija koje se bore za ljudska prava i koje koriste ovaj znak da bi pojedine organizacije okarakterisale kao fašističke ili nacističke.

evo sada videh...
moja drugarica u vezi sa nekim ko zna kojim tipom koji se istetovirao na ledjima i potiljku..
krst i Isus Hristos i jos delije ili sta vec...
uvek postoji neko veci, jaci, pametniji
medjutim, pametniji nikad nece da uprlja ruke..
pa plati ili napali neke klince koji ne znaju sta se sa svojom snagom, nego se istresaju na drugima
i na kraju?
dobijete od finog deteta jednoh ocajnog klosara...

Da znam o skinhedima gledao sam sisanje.... jedan sedmak iz nase skole se drogira i ima obrijanu glavu ali jos nije poceo da nosi te cizme i jaknu ali ja mislim da se pridruzio skinhedovima :D... tako da sam ja protiva skinhedova:D