|
Staracki domovi
| |
|
|
post # 1 | 28.01.2012 , 11:51 AM
|
Mesto gde u poznim godinama osobe mogu da dobiju odgovarajucu negu , paznju i drustveni zivot sa osobama svoje zivotne dobi. Koliko je to ustvari potreba samih starijih osoba ili je vise zelja njihove porodice da usled svojih obaveza skinu jednu brigu?
Sta mislite o ovim ustanovama ?
Da li starije osobe u njima zaista imaju sve sto im je potrebno?
Podrzavate li smestanje osoba u ovakve ustanove?
Nemoj odustati od onog koga volis,jebeš život ako se ne boriš.
Slomi mi srce slomicu ti glavu ;)
|
|
| |
|
|
post # 2 | 28.01.2012 , 1:39 PM
|
Quote (Srcemoje) Sta mislite o ovim ustanovama ?
pa nzm skupe su prije svega kod nas je 300e tako da rijetko ko salje posto 70% stanovnistva nema toliku platu
Quote (Srcemoje) Da li starije osobe u njima zaista imaju sve sto im je potrebno?
po pricama koje sam cuo imaju,pricao sam jednom sa jednom zenom i reklamije da imaju sve potrebno
Quote (Srcemoje) Podrzavate li smestanje osoba u ovakve ustanove?
ko hoce i moze nek izvoli |
|
| |
|
|
post # 3 | 28.01.2012 , 2:45 PM
|
Pa ako neko ne može da "trpi" svoje starije, ili roditelje onda starački dom, a zavisi i od cijene, kako reče Dejan skupo je, s druge strane ako, a vjerovatno mogu, pružati bolju njegu nego kod kuće, onda je bolje da ih se smjesti u starački dom.
|
|
| |
|
|
post # 4 | 28.01.2012 , 2:52 PM
|
Vidi ovako.. u starackim domovima su obicno oni koji nemaju ajd da kazem nikoga.. mada ne mora znaciti naravno postoje i solidno luksuzni staracki domovi... 
|
|
| |
Sijam i u mraku :)
|
|
post # 5 | 28.01.2012 , 3:28 PM
|
u srb je oko 700-800€
ja nisam za to, ne bih imala snage da zdrave roditelje stavim tamo, jedino ako im je zdravlje ugrozeno i oni bi brinuli bolje nego ja o njima... iskreno ni ja ne bih volela da zavrsim u starackom domu sve dok mogu da vodim racuna o sebi... uglavnom domovi imaju sve, jer onda ne bi mogli da rade... i kao sto neko reci, ko voli nek izvoli, ne mislim ja da je tamo lose, pogotovo ako je neko drustvena osoba... i mislim da je to prava stvar za one koji nemaju nikoga...
''Na internetu možeš biti bilo ko. Žalosno je što većina biraju da budu idioti.''
''Kad naidjem na neku prepreku u životu, preskočim je. Pa se vratim i preskočim je još jednom. U inat.''
|
|
| |
|
|
|
post # 7 | 28.01.2012 , 3:59 PM
|
MarijanaBK1, ma previse ja nebi mogao svoje roditelje nikad poslati nema sanse a sam nebi otisao isto
|
|
| |
|
|
post # 8 | 28.01.2012 , 4:23 PM
|
Meni je baba u staračkom domu i ja tu ništa ne vidim loše.
Moji roditelji sami kažu da će kad ostare i razbole se sami otići tamo jer neće mene da opterećavaju.
Nije problem kada je neko bolestan ali može sam da ode bar u wc.
Moja baba ima 200 kg i skroz je nepokretna.
Tata mi je srčani bolesnik a mama ima 50 kg.
I oni su gledali babu, čak ju je i tata kupao, prao i presvlačio. A mama joj je jedva noge držala.
Zamislite koliko je to užasno raditi za ženu a zamislite sina kako to radi.
To niko nije mogao više da izdrži.
Sada u domu ima 24h negu, doktore koji brinu o njoj, ljude koji mogu da rade taj posao.
Hrana je na vrhunskom nivou, ma sve.
Ti ljudi kad odem tamo, oni su veseli i srećni, nisam čula da se iko žali.
Izlaze, druže se, ma svašta. Ali oni koji su pokretni.
Nažalost moja baba nije ali da jeste bilo bi drugačije.
To ti je kao kuća, izađeš i dođeš kad hoćeš i još imaš sve gotovo i spremno kad dođeš kući. 
Quote (Srcemoje) Da li starije osobe u njima zaista imaju sve sto im je potrebno?
DA, 100%!!!
Quote (Srcemoje) Podrzavate li smestanje osoba u ovakve ustanove?
Naravno. Koliko ja znam to je u svetu normalno.
Ja najiskrenije ne znam kako bih sutra kad budem imala svoju porodicu, obaveze, deca, kuća i zamislite da mi je neki roditelj bolestan (ne daj Bože) ja u životu ne bih mogla da ga (ili nju) podižem, perem, presvlačim kad se uneredi itd.
Neko možda može ali ja bih se raspala i razbolela i verovatno pre stradala od roditelja.
Zato postoje te ustanove i ljudi kojima nije problem to da rade.
|
|
| |
|
|
post # 9 | 28.01.2012 , 5:49 PM
|
Marija_Nikola, moj djed je 13 godina invalid zivi kod kuce svaki put ga moj stari presvlaci,kupa i sve sto je potrebno...posto je nepokretan 
|
|
| |
|
|
post # 10 | 28.01.2012 , 6:21 PM
|
Quote (Dejan) moj djed je 13 godina invalid zivi kod kuce svaki put ga moj stari presvlaci,kupa i sve sto je potrebno...posto je nepokretan
Strašno.
Svaka čast tvom tati. |
|
| |
Sijam i u mraku :)
|
|
post # 11 | 28.01.2012 , 11:23 PM
|
Marija_Nikola, ja sam to i rekla, ako je slucaj kao sa tvojom babom onda da, ali ako je covek zdrav zasto bih ga slali u dom... problem je samo sto su domovi kod nas skupi, a slabe plate ljudi imaju...
''Na internetu možeš biti bilo ko. Žalosno je što većina biraju da budu idioti.''
''Kad naidjem na neku prepreku u životu, preskočim je. Pa se vratim i preskočim je još jednom. U inat.''
|
|
| |
|
|
post # 12 | 28.01.2012 , 11:33 PM
|
Smatram da su to jako dobre ustanove, ako obavljaju svoju delatnost na nivou - pocevsi od nege, dnevnih aktivnosti, vezbi, rekreacije, radne terapije (moj domen ). Nazalost vecina starackih domova u nasoj drzavi je "nafurana" i sve ovo sto sam nabrojao cete samo videti na reklami, u praxi ne! Inace, voleo bih da radim u nekom starackom domu, jer gotivljenje sa bakutanerima i dekutanima je obostrano.
Zajedno sa Leksi, nema me vise ovde, a vi znate ko je odgovoran za to. Hvala im, jer sam tako shvatio da: "Glupog coveka je nemoguce poraziti argumentima."
A vi cete se setiti one: "Kad izgubimo nesto, tek onda shvatimo koliko nam je to nesto ustvari znacilo."
P.S. You want a piece of me?! :)
|
|
| |
|
|
|
post # 14 | 29.01.2012 , 3:00 PM
|
Ne podrzavam to...mislim da su zasluzili da se porodica brine o njima,jer su se oni nekada brinuli o nama...
...
|
|
| |
|
 218
poruka na forumu
| |
 23
| |
 298
|
|
|
post # 16 | 29.01.2012 , 7:25 PM
|
Lično sam obišao popriličan broj gerentoloških centara, centara za poremećene i zaostale u razvoju. Što se tice gerentologije ili ti doma za stare ima ih raznih pa ako neko želi da posalje svoje stare 1. dobro da se raspita gde i kako. Državne ustanove su dosta ozbiljnije. Moje lično mišljenje. U slučaju da porodica nije u mogućnosti da pazi na svoje stare dosta bolja varijanta da ih posalje u starački dom. Tamo će zasigurno imati bolju negu, društvo a i dešava se da nadju ljubav pod stare dane jako simpatično kad dekica juri babu ili baba dekicu. Još kada ih vidiš u dvorištu kako sede na klupici. Po mom ukusu najlepša ustanova za stare je u Knjaževcu. Za one imućnije imaju i apartmane. A najbitnija karika u funkcionisanju staračkog doma su direktori tako da se dašavalo da pojedini koji su dolazili političkom linijom naprave štetu domu. Koja se odražava i na korisnike istog.
Malo o istoriji i odnosu naroda na ovom prostoru ka svojim starima.
Лапот - убијање стараца
Лапот или пустеновање, је убијање старих и изнемоглих, оних који више не могу да доприносе производњи хране, нити напретку породице, већ су јој само на терет. Пред смрт, старцу на главу ставе проју, говорећи: Не убијамо те ми, него овај хлеб
Обичај убијања старих особа, забележен код старих Словена задржао се у наслеђу српског народа неколико векова, толико дуго да нека од сећања сежу и до самог 19. века.
Није сасвим јасно ни како је дошло до овако морбидног ритуала, како је уопште прихваћен од стране народа за које се сматра да су имали високоразвијену заједницу, а још неразумљивије је да се одржао тако дуго. Народна предања су тако жива, сликовита и препуна детаља, као да се лапот још јуче одигравао на територији Србије и Црне Горе.
Тврди се да у Хомољу овај обичај није нестао ни почетком 20. века, што није потпуно проверено, али ако се узме у обзир да у Хомољским планинама, неке од породица које су живеле изоловано, на бачијама, нису на пример знале да је у току био Други светски рат, није немогућа ни претпоставка да су се у таквим случајевима и стари обичаји задржали скоро до данашњих дана.
Лапот или пустеновање, је убијање старих и изнемоглих, оних који више не могу да доприносе производњи хране, нити напретку породице, већ су јој само на терет. Најраспрострањенији је био у Црној Гори, Динарским пределима, Источној Србији и Македонији. У крајевима око Пирота, овај се обичај називао још и "лбот", а забележено је да га је било и у околини Сврљига.
Када би старац изнемогао, свеједно да ли је у питању мушкарац или жена, његова породица би одлучила да га убије. Ова одлука се објављивала, тако да је читаво село, а некада и ближа околина знала где ће се и када одиграти лапот. Постојали су и гласници, који би пролазили кроз село вичући:
"Хајде, народе, лапот је (нпр.) у кући Стојановића у селу ..., дођите на подушје!" Породица би повела старца, или старицу на место које је одређено за лапот, а сав окупљени свет ишао би за њима. Тврди се да су старци без опирања полазили, јер се сматрало да их после овог света и свих мука у њему, чека рај, са оне стране, те се дешавало да су некада и са осмехом корачали ка месту свога смакнућа.
"Привилегију" убијања остарелог оца или мајке, имао је углавном најстарији син, или неко од деце, или у другим случајевима неко од чланова најближе породице. На месту егзекуције, пред окупљеним народом, фамилија би моткама, батинама или камењем премлатила старца, потом би га бацили у рупу и затрпали. Било је и случајева када се убијало секиром, али ређе.
У зависности од области у којој се лапот вршио било је и модификација, тако да је забележено како, пред смрт, старцу на главу ставе проју, говорећи: " Не убијамо те ми, него овај хлеб."
Даћа за живог
Негде на подручју јужне Србије била је одређена и старосна граница за лапот. Када би човек доживео педесету, сматрало се "да му је време". Сакупио би се народ и повели би осуђеног у планину, где су га убијали камењем, а потом, челичном куком вукли до ископане раке.
Прича се да је малолетни дечачић, када су се враћали кући, рекао свом оцу, да добро чува куку, а када га је овај упитао зашто, малишан је одговорио: "Ће ми треба кад теб' убијамо".
Лопатом по глави
По некима је изрека "Лопатом по глави", проистекла директно из овог обичаја. Када је време лапота, из куће изађе његов син или унук и виче:
"Лопате, лопате!", што је знак сељанима да треба да се спреме, јер су понегде стари и немоћни убијани лопатама по глави, и то истим оним лопатама којима би их касније и сахрањивали. Почетком двадесетог века, испричала је госпођа, која је новодно присуствовала даћи за покој душе човеку који је спреман за лапот, како се читав обред изводио.
Породица би се окупила за богатом трпезом, где би обедовала, а осуђеник на лапот, седео би под столом. Када ручак буде готово, старцу се остави нешто хране да и он једе, а када заврши са јелом, обуку га лепо и поведу на губилиште. Ово се тумачи као даћа за некога коме је смрт већ сасвим извесна.
У неким селима око Сврљига задржао се обичај да се на 40 дана од сахране, у кући, испод стола, стави његова одећа, која се кади и која све време остаје испод стола док се горе једе, што би можда могло да укаже на корене обичаја, односно претходно описану "даћу живоме човеку".
Стари али мудри
За владавине Турака, једно време је било обавезно убијање стараца. Народ препричава да син који је јако волео свога оца није хтео да усмрти свога оца, те га је крио у подруму.
Турци су смислили нови "белај" - како би смањили број становника издали су наредбу да свако одере по један камен и кожу донесе и покаже, у супротном чека га смртна казна.Очајни син, сишао је у подрум код оца и испричао му о тешкој невољи која их је задесила а старац га је посаветовао:
Када Турчин дође, а ти му одговори да ћеш сигурно одрати камен и дати му кожу, али га лепо замоли да га он најпре закоље, јер ти то не можеш да гледаш. Момак је тако и поступио, а Турчин је, видевши о каквој се мудрости ради, покушао да дозна како се досетио оваквог изговора. Младић је, кажу на крају попустио и рекао да му је савет дао отац, а према предању, Турци су тада укинули обичај убијања стараца, јер се видело да се од старих, иако нема много физичке помоћи, може добити много мудрух поука.
Ово је једна од легенди о укиндању лапота, међутим историјски није потврђено ни како је лапот уведен , нити има података који тачно утврђују када је и на који начин нестао. Изван сваке сумње је да је овај обичај био дубоко укорењен у традицију Срба, Црногораца, Македонаца и осталих народа који су живели на просторима тадашње Југославије, а то потврђују усмена предања чији је број заиста запањујући.
|
|
| |
Sijam i u mraku :)
|
|
post # 17 | 29.01.2012 , 8:56 PM
|
Quote (Tugomirka) PItanje:jel ti mislis da covek sa 70 i vise godina moze da bude zdrav?
sve dok covek moze sam da ide u wc, jede i vodi najosnovniju brigu o sebi, po meni je zdrav covek... znam moju babu i dedu, oni zive na selu nisu nama na teretu, a kad dodju ovde jedva cekaju da se vrate u selo, jer kazu da ih grad gusi iako su proveli pola zivota u gradu... navikli su da setaju, izadju napolje rade nesto oko kuce da imaju svoje zanimacije, i sad da ih neko iz ogromne kucetine na selu i dvorista posalje u jednu sobu... pa poludeli bi... a pogotovo baba, koja i nije bas nesto za toliko ljudi, ona voli sama sa dedom, jednostavno takva je i gotovo... deda bi i mogao da bude u domu, on voli takva okupljanja, ide i na sastanke penzionera... i oboje su bolesni, baba ima visok pritisak i secer, pa opet ni kod lekara ne ide redovno iako je svi teramo, ona je u prici koliko zivim zivecu... deda ima problema sa srcem, kad treba on sedne u kola i ode kod lekara... kad odemo kod njih oni se obraduju, bude im drago sto smo dosli, ali posle par dana jedva cekaju da odemo, jer im poremetimo sve... jednostaavno ne mozes da menjas nekome zivot samo da bi tebi bilo lakse,to je sebicno, morate misliti i na druge... ponavljam jos jednom, za osobe kao sto je marijina baba podrzavam u potpunosti, kao i za one ljude koji nemaju nikoga ili zele dobrovoljno da idu...
''Na internetu možeš biti bilo ko. Žalosno je što većina biraju da budu idioti.''
''Kad naidjem na neku prepreku u životu, preskočim je. Pa se vratim i preskočim je još jednom. U inat.''
|
|
| |
15404
poruka na forumu
| | |
2409
| |
REP OFF
|
|
|
post # 18 | 03.02.2012 , 1:37 AM
|
Mislim da su staracki domovi napravljeni iz humanih razloga.
I da u mnogim slucajevima treba da budu neophodni.
Ljudi se tamo druze,slicni su generacijski,a imaju i dobru i redovnu negu. Problem je cena.
Cena koju je Marijana navela je za one koji su smesteni u apartmanima ,inace postoje razliciti razredi ili klase korisnika usluga starackih domova, a i sto tako i cena. Od oko 350 eura pa cak i do 1200 e. Prosek je oko 550.
Neko razuman,ko zeli da bude u blizini starijih osoba i sam je star,rado prihvata dom. Neko ko voli porodicu i ne moze da se odvoji od nje,vrlo brzo pada u depresiju na takvim mestima.
U svakom slucaju ,nijedni ni drugi zapravo ne grese. Ako je starom coveku najprijatnije u sopstvenom domu a jos je sposoban koliko toliko treba mu udovoljiti. Naravno to je moj stav. Ja nikoga ne bih prisiljavao na to. A ne bih voleo ni mene jednog dana da sile da odlucujem o tome.
Svakako smatram da cu,ukoliko dozivim te godine,a bio sposoban ili ne,ja morati da odem u dom,s obzirom da nemam sopstvenu porodicu. Ali eto,voleo bih,poznavajuci moju majku,da ona sa mnom ostane do kraja,makar placao zene koje ce je do kraja dodvoriti,kako se to popularno kaze.
Svakako to je u nasim materijalnim okolnostima uglavnom i jedino moguce.
Poruku je menjao/la badule - Petak, 03.02.2012, 1:39 AM
Koji covek je covek,ako ne cini svet boljim?
|
|
| |
760
poruka na forumu
| | |
23
| |
295
|
|
| |
576
poruka na forumu
| | |
34
| |
295
|
|
|
post # 20 | 19.02.2012 , 1:46 PM
|
Pa moze da bude nekome lep dom sta ja znam 
>>> NEMAM LEVU CIPELU <<<
|
|
| |
|
