Beograđanin me kupio na pijaci u Vršcu Novi gazda me silovao u kolima na putu za Kosovo
Strani vojnici su se ređali na meni
U Prištini niklo 130 javnih kuća
Najmlađu žrtvu, 12-godišnju Albanku, prodali roditelji
Profil žrtve
- Između 18 i 25 godina
- Iz siromašne porodice
- Zlostavljana u detinjstvu
- Živi u selu ili malom gradu
- Slabo obrazovana
- Retko govori strane jezike
Bila sam zaključana. Pokušala sam da pobegnem kroz prozor, ali nisam uspela. Bilo me je strah, osluškivala sam zvukove u noći. Međutim, trojica ljudi pojavili su se tek ujutro, uzeli mi pasoš i odveli do nove kuće. Uveče su me odvezli do bara u kojem je trebalo da radim. Bilo je mnogo vojnika, pričali su na stranim jezicima.
- Radila sam non-stop, nikud nisam smela da mrdnem, imala sam pratnju i kad bih išla do toaleta. Bilo je strašno, nisam mogla da podnesem ni sebe ni njih. S cimerkom sam se dogovorila da probamo da pobegnemo, koliko god bilo opasno. To po noći nije bilo moguće, pa smo izabrale dan - priča Greta (22) iz Rumunije, koja je posle nekoliko meseci pakla u kandžama trgovaca ljudima spas našla u IOM, Međunarodnoj organizaciji za migracije.
- Kao bez duše, trčale smo preko polja dok nismo srele ljude koji su nam ponudili da prenoćimo kod njih. Druga devojka je imala nešto novca, sutradan smo pozvale taksi da pređemo u centralnu Srbiju. Albanska policija nas je zaustavila i odvela u policijsku stanicu. Dva sata su nas ispitivali i na kraju pustili. Rekli su nam da do granice idemo autobusom. Stopirale smo do Niša, a onda do Beograda, gde smo se prijavile policiji i došle u prihvatilište - kaže Greta, i objašnjava kako je počela njena golgota.
- Otišla sam od kuće zbog siromaštva. Izabrala sam Srbiju zato što sam čula da se ovde lako nalazi posao. Na putu od Temišvara do Vršca u autobusu sam upoznala ženu koja mi je obećala posao. U Vršcu me je odvela kod čoveka koji je radio na pijaci. On me je odveo kod drugog čoveka, nekog Beograđanina. Videla sam da je piljar za mene primio novac.
- Odveli su me u neku kuću u okolini Beograda. Tu je bila još jedna devojka iz Rumunije, koja nije htela da razgovara sa mnom. Dva dana smo bile zaključane, dok se nije pojavio čovek koji nas je kupio.
Obe devojke su istovremeno izvedene iz kuće u Vršcu, ali u različitim automobilima. Tokom putovanja ka Kosovu, Gretu je u kolima silovao čovek koji ju je kupio. Posle prelaska administrativne linije, odvezli su je u osamljenu kuću i zaključali.
Ovo je samo jedna od tužnih ispovesti preprodavanih žena koje su utočište našle u Međunarodnoj organizaciji za migracije. Po njihovim rečima, najmlađa prostitutka-robinja koja je pronađena na Kosovu je Brita, 12-godišnja devojčica iz Albanije, za koju policija sumnja da su je prodali roditelji. Dete je vraćeno u Albaniju, ali je nedavno u centralu IOM stigla vest da je ponovo na Kosovu i da kao robinja pruža seksualne usluge.
Namamljivanje po barovima
Dr Željko Bjelajac, advokat i predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta Privredne akademije u Novom Sadu, temom modernog ropstva bavi se već 10 godina. Objašnjava da trgovina ljudima postoji i u Srbiji, o čemu mediji povremeno izveštavaju, i da je naša zemlja, po godišnjim izveštajima Stejt Departmenta, među onima koje bi trebalo da pruže uveravanja da sprovode mere u suzbijanju trgovine ljudima. Takve ocene daju i druge relevantne institucije.
- Evropol je Srbiju svrstao u zemlje sve većeg rizika. Do pre nekoliko godina bili smo samo država kroz koju je belo roblje prolazilo i gde je završavalo, ali sad sve više naših građana postaje plen trgovaca ljudima. Žrtve su mahom žene i deca. Obično su stari između 18 i 25 godina, a ima i maloletnika. Uglavnom se regrutuju iz ruralnih oblasti. Najčešće je reč o nezaposlenim i siromašnim ljudima, često niskog obrazovnog profila, devojkama koje su već zlostavljane u porodici i na poslu, koje ne govore strane jezike - kaže Bjelajac, i nastavlja:
- Trgovci ljudima koriste različite metode vrbovanja. Nekad su to „namamljivači“ koji po barovima, kafićima, klubovima i diskotekama traže zainteresovane devojke. Nekad posao ide preko porodice i prijatelja, a najčešće se u oglasima nudi posao, studiranje ili udaja u inostranstvu. Kao mamac se koristi laka zarada za posao dadilje, pratioca bolesnih i invalida, plesačice, konobarice, služavke, kozmetičarke... Često se i iza međunarodnih agencija za posredovanje pri ženidbi krije trgovina ljudima.
Više od četvrtine regrutovanih žena znalo je da će raditi u seks industriji u inostranstvu, objašnjava naš sagovornik, ali su obmanute u pogledu radnih uslova. Devojka obično sebe zamišlja kao striptizetu u peep show ili prostitutku koja nudi klasičan seks, a suočava se s prekomernim radom, rizičnim seksualnim odnosima i nasiljem.
Rumunke Auroru i Anu Srbin Ilija Savić ilegalno je prebacio u Bosnu čamcem preko Drine. Obećao im je posao konobarice i mesečnu platu od 400 evra. Kad su došle kod njega, rekao im je šta, zapravo, moraju da rade. Aurora je odbijala da ide u sobu s muškarcima, zbog čega ju je Ilija više puta tukao. Na kraju, ostao joj je dužan za oko 55 seksualnih usluga.
- Ponekad nas je terao da vodimo ljubav s policajcima koji su dolazili u civilu. Gledala sam kako tuče i druge devojke, šamara ih, udara rukama i nogama. Jednom sam završila u bolnici zbog gazdinih batina, pošto sam odbila da spavam s mušterijom jer mi je bio peti dan menstruacije. Šakama me je udarao gde god je stigao, a onda me uhvatio za glavu i udario u vrata. Sva sam bila krvava. Pukla mi je arkada, zbog čega sam završila u bolnici u Brčkom - priča Aurora (20), jedna od retkih prodatih devojaka koje su uspele da se izvuku iz ropstva uz pomoć međunarodnih organizacija.
U poslu Srbi, Hrvati, Albanci
Ova priča nije usamljena, objašnjava Bjelajac, jer su Bosna i Kosovo postali žarišta tzv. vojne prostitucije:
- U svakoj zoni konflikta niču bordeli za vojnike. Ratovi na Balkanu stvorili su veliko tržište, a s međunarodnim mirovnim snagama stigao je i novac. Samo na Kosovo došlo je 45.000 stranih vojnika, a seks industrija postala je najunosniji posao. Trenutno u Prištini radi oko 130 striptiz klubova i noćnih barova. Pre izvesnog vremena humanitarna organizacija Medica mondiale iz Kelna optužila je vojnike Bundesvera da na Kosovu koriste seksualne usluge žena prisiljenih na prostituciju, među kojima ima i maloletnica.
Po rečima našeg sagovornika, Balkan je postao glavni centar za trgovinu narkoticima, ljudima i oružjem, a ovo je potvrdila i Luis Šeli, direktor Centra za praćenje transnacionalne korupcije i kriminala pri Univerzitetu u Vašingtonu.
- Srbi, Hrvati i Albanci vrlo tesno sarađuju u organizovanom kriminalu koji ne poznaje prepreke, niti duboko ukorenjena neprijateljstva i netrpeljivosti. Organizovanom kriminalu odgovaraju nesigurnost i haos, oslabljena država, nepoštovanje prava i postojanje korupcije u institucijama, što mu omogućava da se brzo uveže sa politikom - objašnjava Bjelajac.
U trgovinu ljudima godišnje se uvuče oko pet miliona ljudi, a zarada, prema podacima Centra UN za sprečavanje međunarodnog kriminala, dostiže 10 milijardi dolara. Trgovci rade u okviru neformalnih, ali i velikih organizovanih kriminalnih mreža koje kontrolišu sve - od regrutovanja i transporta do upravljanja bordelima i uličnom prostitucijom.
- Treba praviti razliku između krijumčarenja (ilegalnog prelaska granice) i trgovine ljudima, koja podrazumeva da trgovac ostaje u kontaktu sa žrtvom i posle prelaska granice, i da je eksploatiše. U poslednjih godinu dana kod trgovine ljudima postoje dva nova trenda: sve više se traže devojke određene nacionalnosti i deca. Dečaci i devojčice traže se zbog sve većeg broja pedofila i njihovog uverenja da seks sa decom smanjuje rizik od polnih bolesti - objašnjava Bjelajac.
Izveštaj Međunarodne organizacije za migracije pokazuje da trgovci ljudima preko Balkana godišnje prebace 120.000 žena u zemlje EU, kaže naš sagovornik. Ipak, Srbija je relativno skoro u zakon unela ovo krivično delo, a nedavno je počela izrada nacionalnog plana za borbu protiv trgovine ljudima. Evidentan je pomak, ali Bjelajac naglašava da ipak kasnimo za razvijenim svetom:
- I u izveštaju Evropola stoji da bi Srbija trebalo da omogući sprovođenje kvalitetnijih istraga, da obezbedi program zaštite svedoka i donese nove zakone koji bi nosili veće kazne. Naglašava se da je na ovim prostorima najveći problem korupcija, i da su zabeleženi slučajevi da policajci štite trgovce ljudima. U Crnoj Gori je žrtva imenovala policajce i Vladine zvaničnike koji su joj bili klijenti, ali Vlada nije preduzela nikakve korake.
S. Vlajnić
Seks za studentski džeparac
U Srbiji su uobičajeni oblici prostitucije: ulična, hotelska, agencijska, po stanovima, u noćnim klubovima i barovima, elitna prostitucija i ona za popunjavanje kućnog budžeta. Tako neke studentkinje otvoreno nude seks za pare, tvrdi Bjelajac:
- Pre upotrebe mobilnih telefona neke devojke su u oglasima navodile broj centrale Studentskog grada i broj svoje sobe. Roditelji koji kćerkama daju skroman džeparac, a one kući dolaze s telefonima od 400 evra i bundama, trebalo bi da se zapitaju šta im deca rade. Dok u Studentskom gradu nisu postavljene rampe i kamere, vikendom je na parkingu sve vrvelo od besnih automobila sa zatamnjenim staklima. U Srbiji je zabranjena prostitucija, ali se seks za novac otvoreno nudi u oglasima u štampanim i elektronskim medijima.
Osim klasične prostitucije, trgovina ljudima u našoj zemlji ide u pravcu nestanka beba iz porodilišta, prisilnog rada i prosjačenja dece, sakupljanja stare hartije i pranja stakala automobila na semaforima. Takođe, prisutna je organizovana prošnja gluve, mentalno retardirane i dece sa telesnim deformitetima. Veoma je važna edukacija na ovom polju, zbog čega na Pravnom fakultetu Privredne akademije u Novom Sadu u februaru počinju specijalizovani kursevi na kojima će se edukovati ciljne grupe, žene, omladina i studenti, kao i policajci, carinici i novinari, koji će po završetku dobijati i sertifikate.
Larisa (29)
Morala sam da spavam sa smrdljivim, bogatim muškarcima
Na vratima nema nikakvog natpisa, samo špijunka. Zvonimo dva puta kratko i jednom dugo, kako nam je rečeno. Vrata otvara elegantan muškarac, oko 35 godina. Ulazimo u jako osvetljen hodnik na kome debeli vuneni tepisi prigušuju svaki zvuk - opisuju svoja iskustva saradnici Međunarodne organizacije za migracije IOM.
Odnekud dopire tiha muzika. Posle ljubaznog pozdrava, muškarac pokazuje na vrata levo od sebe. Osim njih, u hodniku su još troja, i sva su zatvorena. U sobu ulazi devojka. Kaže da se zove Larisa. Rođena je 1979. u Rumuniji. Završila je srednju tehničku školu i jedina mogućnost zaposlenja u rodnom gradu bila je u fabrici na periferiji.
- A tamo je sve strašno prljavo. Posao je jako naporan, radi se za 70 evra mesečno. Moja mama je tamo radila čitav život. Nisam želela da završim kao ona, htela sam da živim bolje, a čula sam da se to može u Bosni. Preko poznanika sam došla u Beograd, gde su mi objasnili da je za ulazak u Bosnu neophodna viza. Zato je, rekli su mi, najjednostavnije da me u Bosnu prebace ilegalno, a da posle tamo sredim papire.
- U Beogradu smo u nekom stanu ostali jednu noć. Sutradan je po nas došao kamiončić. Smestili su nas u teretni deo, na vreće, i upozorili da budemo tihe. Ispred nas su od poda do vrha poslagali pakete sa flašama. Vozili smo se satima, a onda nas je zaustavila granična policija. Posle prelaska granice pustili su nas da izađemo i malo se odmorimo. Odveli su nas u neki hotel i rasporedili po sobama. Prvih nekoliko dana niko nas nije dirao, a onda je gazda počeo da nas nagovara da spavamo s redovnim gostima. Svi odreda bili su zapušteni i prljavi, smrdeli na znoj. Ne znam čime su se bavili, ali znam da su imali mnogo para. Svake noći primala sam po dve-tri mušterije, a novac uopšte nisam videla.
- Preko dana smo čistile restoran, prale, konobarisale, a one koje su znale da kuvaju povremeno bi radile u kuhinji. Trudila sam se da sakrijem modricu ispod oka koju mi je gazda napravio. Onda je došao fin, mlađi muškarac i pitao me da pođem s njim. Objasnila sam mu da je pasoš zaključan u gazdinoj sobi. Rekao je da će to da sredi. I zaista je sredio. Pobegla sam s njim. I on je imao noćni klub, ali je bio pošten prema meni. Od mušterija je naplaćivao po 100 evra za sat seksa, a meni davao 30. Imala sam i platu od 300 evra mesečno za sve ostale poslove koje sam radila u njegovom objektu.
- Posle pola godine vratila sam se kući i udala. Novac koji sam uštedela brzo se topio. Muž me je napustio kad smo sve potrošili, a upravo sam saznala da sam trudna. Rodila sam devojčicu i ostavila je kod mame. Morala sam ponovo da dođem u Bosnu i radim. Stari gazda mi je našao novi posao. Ovaj put ću biti mudrija. Kad skupim pare, otvoriću radnju kod kuće. Neću se više udavati, hoću da budem dobra majka svom detetu.
Na silu porno glumice
Mnogim žrtvama putovanje u inostranstvo je prvo takvo iskustvo, jer do tada nisu napuštale zemlju, zbog čega postaju zavisne od trgovaca ljudima. Pojedine polaze bez pasoša, jer im je rečeno da nema potrebe da ih imaju, pošto će kasnije dobiti međunarodno priznate putne isprave. Ako, pak, imaju pasoše, trgovci ih oduzimaju. Najveći broj granicu pređe u automobilima, autobusima i kamionima, ređe vozom ili avionom - kaže Bjelajac, i naglašava:
- Kad stignu u zemlju krajnjeg odredišta, žrtve uviđaju da su postale robovi. Rade prekovremeno i u neljudskim uslovima, izrabljuju ih u fabrikama ili su prisiljene na seks i snimanje porno filmova. Od njih se zahteva da rade ekstremno dugo, da ne koriste kondom, ako to traži mušterija ili reditelj porno filma. Trgovac ljudima obezbeđuje trajnu kontrolu žrtava koristeći različite mehanizme - obavezivanje zbog zaduženosti, izolaciju, nasilje i zastrašivanje. Od žrtve se traži da vrati novac potrošen za njeno dovođenje u stranu državu, smeštaj, ishranu... Na sve to dodaju se i kamate. Devojke su često žrtve iživljavanja i batina, silovane i zatočene, neretko im se uskraćuje hrana i voda, a daje droga, kako bi se obezbedila bespogovorna poslušnost. Česte su i pretnje da će porodica saznati da radi kao prostitutka.
Putevi roblja Evropol je napravio geografske rute kojima putuju moderni robovi:
- BALTIČKA: Iz Rusije i baltičkih morskih zemalja kopnom do obale, a onda trajektom do skandinavskih zemalja.
- SEVERNA: Iz Istočne Evrope, preko Poljske, Mađarske i Češke, u Nemačku, a zatim u Skandinaviju.
- CENTRALNA RUTA: Iz centralnih evropskih država u Austriju i severnu Italiju.
- CENTRALNA BALKANSKA RUTA: Iz kavkaskih država, Azije i Jugoistočne Evrope preko Moldavije, Rumunije, Bugarske i Albanije. U zemlje EU ulazi se preko Italije i Grčke.
- JUŽNA RUTA: Iz zapadne Afrike, preko Alžira, Maroka i Gibraltara, do Španije i Portugalije.
- ZAPADNA RUTA: Iz Centralne i Južne Amerike u EU preko Iberijskog poluostrva.
,KUDA IDE OVAJ SVET?
