Pre dve godine je Batman: Arkham Asylum apsolutno dokazao da igre pravljene po filmovima ili stripovima ne moraju da budu osuđene na propast. Arkham Asylum je po mnogima bila igra godine, zbog čega su očekivanja za nastavak bila izuzetno visoka. Da li je Arkham City dorastao prvoj igri, konačno smo dobili priliku da saznamo.

Radnja je smeštena godinu dana nakon dešavanja iz prvog dela. Quincy Sharp, upravnik zatvora Arkham Asylum preuzeo je odgovornost za zaustavljanje Jokera, i iskoristio je momentum da bi postao gradonačelnik Gothama. Njegova prva odluka je da otkupi i odvoji deo grada i pretvori ga u deo zatvora, da bi napravio mesta za sve veći broj kriminalaca u Gothamu. Batman ima mnogo veće probleme od ovoga - gradonačelnik je vremenom počeo da pokazuje svoje pravo lice, i praktično se pridružio kriminalcima. Gotham je pretvoren u policijsku državu, u kojoj stanovnike hapse i za najmanje prekršaje. Situacija eskalira kada Hugo Strange saznaje pravi identitet Batmana, i naređuje da i njega uhapse i zatvore u Arkham City. Glavni neprijatelj je i dalje Joker, ali ovaj put deli glavnu ulogu sa navedenim imenima. Štaviše, u neku ruku deli i sudbinu sa Batmanom, i biće prisiljen da sarađuje sa večitim neprijateljima u okviru radnje koja je, kao i ranije, majstorski napisana i ostaje verna univerzumu.

Arkham City je ovaj put smešten u otvoren svet, za razliku od mračnih hodnika Asylum-a iz prvog dela. Ceo grad vam je dostupan odmah na početku igre, i imate apsolutnu slobodu da istražite bilo koji njegov deo. U nekim najavama ste možda i pročitali da Arkham City po veličini daleko nadmašuje prvi deo, i to je zaista tako - prvi put kada se ispred vas prostre pejzaž grada pretvorenog u zatvor, prosto nećete verovati da ima toliko toga da se vidi. I pre nego što pomislite da su iskoristili isti trik kao i GTA IV, koji je takođe imao veliki grad ali je sadržaj bio daleko od srazmernog, to ovde nije slučaj. Svaka uličica, svaki ćošak i svaki kutak je potencijalno mesto gde se krije jedan od stotina Riddler trofeja ili sporednih zadataka. Po pitanju misija koje nisu deo glavne kampanje, Arkham City ima mnogo, mnogo više nego Arkham Asylum. Samo Riddler trofeja ima 400 (i slovima: četiristo), čije lokacije možete unapred otkriti tako što ćete naići na jednog od njegovih saradnika među nekoliko uličnih kriminalaca. Prepoznaćete ga po zelenoj auri koja se vidi u detective modu, i moraćete da ga sačuvate za kraj pesničenja da biste mogli na miru da ga ispitate. Pesnicama, naravno. Osim toga ima i nekoliko vezanih misija - otkrivanje nepoznatog serijskog ubice koji žrtvama odstranjuje lica, lov na Victor-a Zsasz-a tokom koje vas zove putem telefonskih govornica, nalaženje zamrznute žene Mr. Freeze-a... Rocksteady Studios se definitivno nisu šalili kad su rekli da će sadržaja biti za četrdesetak sati igranja. Problem je što ćete najveći deo tih 40 sati potrošiti na dodatne misije, dok se glavni deo može preći za oko šest sati. Ovo je prilično bezobrazan potez, s obzirom na to da je prva igra imala mnogo dužu priču, koja je ostavila dovoljno otvorenih pitanja za mnogo više od šest sati. Radnja jeste kvalitetna, sa interesantnim obrtima i još mračnijim tonom nego ranije, ali je akcenat stavljen na dodatne izazove, i to je ovaj put glavni aspekt igre.

Po pitanju gameplay-a se nije mnogo toga promenilo. Freeflow sistem borbe je i dalje impresivan i izuzetno fluidan, bez obzira na to da li igrate prvi ili deseti put. Counter potezom sada možete onesvestiti više neprijatelja odjednom, a interakcija sa okolinom borbama daje još kompletniji utisak. Alati koje Batman nosi sa sobom su sada mnogo lakši za korišćenje tokom okršaja, čime dobijate još više opcija za akrobacije nego pre. Eksplozivni gel, spravu koja ispaljuje električni naboj, batarang i drugu opremu možete upotrebiti u bilo kom trenutku, bez prekidanja combo brojača i mnogo jednostavnije, jer za sve postoji hotkey. Arsenal je dopunjen - line launcher se može ispaliti dva puta, batarang se može kontrolisati bolje nego ranije, a novina su dimne bombe, freeze blast za privremeno zamrzavanje protivnika, remote electrical charge za aktiviranje električnih naprava sa daljine ili onesposobljavanje protivnika i ultra sonic emitter za prizivanje jato slepih miševa. Pošto Riddler trofeja ima mnogo više nego u prvom delu, raspoložive alate ćete morati da koristite mnogo češće i kreativnije da biste ih sve pronašli. Dobra vest je to da čak iako još nemate potreban alat za dostizanje trofeja, možete da ga markirate i zabeležite na mapi, i vratite se kasnije kada budete bolje opremljeni. Kretanje kroz prostor je takođe poboljšano, što je i očekivano s obzirom na to da ćete ovaj put prelaziti mnogo veće razdaljine odjednom. Arkham City je prepun uličnih kriminalaca, i koliko god je osećaj vrebanja sa visine u zatvorenom prostoru zadovoljavajuć, tiho klizanje kroz mrak i sunovrat u sredinu grupe protivnika koji ne znaju šta ih je zadesilo je isto toliko neponovljivo iskustvo. Ozbiljniji minus su boss bitke. Verovatno vam je iz prve igre ostao u pamćenju sukob sa Scarecrow-om, koji je jedan od najupečatljivijih momenata u bilo kojoj igri u poslednje vreme. Ovo je ujedno i dupla oštrica, jer se tako nešto teško nadmašuje. Boss bitke su u Arkham City-u više testiranje vašeg tajminga - nijedan okršaj se ne može preći borbom prsa u prsa, već ćete morati da ih nadmudrite i iskoristite njihovo oružje ili okruženje protiv njih. Deo igre u kojoj vas kidnapuje Mad Hatter je najbliži sceni sa Scarecrow-om iz prethodnog dela, ali, kao i ostatak igre, ostaje u senci.

Ustanovili smo da je kampanja samo mali deo igre, a šta je sve na raspologanju posle završavanja primarnih misija? Pored 400 Riddler trofeja, postepeno ćete otključavati i izazove. Kao i u Arkham Asylumu, postoji po šest borbenih i stealth izazova, i svaki ima i extreme mod, ako tražite istinski izazov. Možete ih i kombinovati u nešto nalik triatlonu - stealth, borbeni, pa još jedan stealth izazov, i sve ovo puta 12. Kada pređete igru, na raspolaganju vam je i New Game+ mod, u kojem krećete ispočetka, ali sa svom opremom koju ste do tada otključali. Ovo može da bude korisno, jer dodatne misije zavise od toga dokle ste stigli sa pričom, i ako ih previše odlažete, nećete moći da ih uradite do kraja igre, pa vam ostaje New Game+. I naravno, kad smo kod bonus sadržaja, moramo da spomenemo i Catwoman. Oni koji kupe originalnu verziju igre, dobijaju kod za otključavanje Catwoman odmah na početku igre. Prihvatljivo, zar ne? Problem je što ako nabavite igru od nekoga (ili iz drugih izvora), igra će vas po svakom pokretanju pitati da li hoćete da otključate Catwoman DLC. Jasno nam je da je Catwoman ključni deo igre, ali zar je ovo moralo toliko agresivno da se naglašava? Uz to, ako nemate pristup internetu, opet ste ostali kratkih rukava jer se DLC mora naknadno preuzeti. Još jednom ćemo reći - sve vreme reklamirati Catwoman kao sastavni deo igre i na kraju to prodavati kao poseban dodatak je ništa drugo nego bezobrazno. U svakom slučaju, Catwoman ima svoju odvojenu kampanju od četiri poglavlja, koja jesu u vezi sa radnjom, ali nisu njen integralni deo. I bez DLC-a je radnja igre kompletna, ali ćete stalno biti podsećani da vam nešto fali ako ga niste aktivirali. Jesmo li spomenuli da je deo Riddler trofeja crven, i možete ih sakupiti samo kao Catwoman?

Kao što smo rekli i na početku, Rocksteady su sa Arkham Asylum-om ispred sebe postavili jako visok cilj. Otvoren svet je po mnogima upravo ono što je igri falilo, i težimo ka tome da se složimo sa takvim pretpostavkama. Zatvoreni hodnici Asylum-a nisu dozvoljavali Batmanu da komotno raširi plašt, a tek daleko iznad Arkham City-a smo u prilici da vidimo njegov pravi potencijal. Mnoge igre u kojima smo u ulozi superheroja prave razne korake u pogrešnim pravcima, tako da su ove dve igre retka prilika da osetimo šta znači biti mračni vitez. Neki od njegovih kolega mogu da lete, postanu nevidljivi, ispaljuju razne projektile iz svojih tela i generalno poseduju razne moći, ali je Bruce Wayne običan smrtnik koji se oslanja na veštinu (i beskrajna novčana sredstva), i time je za korak ispred drugih. Tako je bilo i sa Arkham Asylum-om, tako je i sa Arkham City-em. Možda nije uspeo da impresionira kao njegov prethodnik, ali svakako spada u najbolje igre ove godine.