U svetu u kome vladaju moćne korporacije i manipulacija medijima, a privatne vojske regulišu red na ulicama, teško da ima mesta za očuvanje moralnih vrednosti i postavljanje filozofskih pitanja. Da li čovek gubi deo svoje ljudskosti ukoliko sebe unapredi metodama koje priroda nije predvidela na njegovom putu evolucije? Ili je sam način na koji je do tog napretka došlo toliko korumpiran i zastrašujući, da nikakva prednost koju donosi ne može da spere tragove nehumane eksploatacije, skrivenih zavera i borbe za ultimativnu moć? Deus Ex Human Revolution pred vas postavlja mnoga pitanja čiji su odgovori na prvi pogled jednostavni, ali tek kad više zagrebete po površini krhke vizije stvarnosti sagledavate razloge, uzroke i posledice. Razmislite dobro, jer držite budućnost čovečanstva u svojim augmentovanim rukama.

Iako su fanovi prvog Deus Ex-a, poučeni lošim iskustvom sa nastavkom Invisible War bili i previše skeptični kada je u pitanju Human Revolution, izgleda da su se neumorne povratne informacije koje su na forumima ostavljali razvojnom timu, iz želje da pomognu ali i da osude mešanje u njihovu nenadmašivu ljubav iz mladosti, više nego isplatile. Neke od ključnih stvari koje su veteranima ovog serijala zasmetale, razvojni tim je izmenio, ostavio samo kao opcije koje se mogu uključiti ili potpuno izbacio. Odlično su uradili svoj domaći zadatak, proučili original do detalja i našli način da ono što smo tada zavoleli prenesu, prilagode i još svemu tome udare svoj pečat. Ogroman po lokacijama na kojima se odvija, bogat tajnama i nagradama koje čekaju one koji se upuste u istraživanje, začinjen mnoštvom puteva, mogućnosti i dilema, novi Deus Ex je veoma blizu standardima koje je original postavio.

Adam Jensen je šef obezbeđenja u korporaciji koja se bavi biomehaničkim inženjeringom, a teroristički napad na njihove laboratorije je, osim žrtava zaposlenih, ostavio i njega na rubu života. Korporacija kao da je jedva dočekala da na nesvesnom pacijentu isproba svoja najnovija dostignuća – Jensen je uskoro postao hodajuća reklama za Sarif industriju, sa ugrađenim mehaničkim rukama i mnoštvom poboljšanja, tj. augmentacija. Na sličan način su mnogi klijenti Sarif industrije, i njenog glavnog konkurenta Tai Zong Medical, već nadoknadili svoje nedostatke i unapredili svoj vid, reflekse, opažanje, komunikacione sposobnosti, ali i borbenu spremnost, otpornost na povrede i snagu. Jensen, međutim, za razliku od ostalih, nije imao propratne probleme – njegov organizam je lako prihvatio mehaničke delove kao svoje i nije došlo do odbacivanja. Drugi nisu bili te sreće. Da bi sprečili odbacivanje augmentacije moraju konstantno da budu podvrgnuti terapiji lekovima koji stvaraju zavisnost. I dok su Limb klinike svima nudile ugradnju i aktiviranje augmentacija po želji, Neuropozyne ih je činio zavisnicima a korporacije dobijale moć da velike mase augmentisanih kontrolišu distribucijom ovog leka. Istovremeno sa početkom ugradnje ovih poboljšanja, počela je da se formira i grupa Purity First, koja nije prezala ni od napada i hakovanja korporacija da bi sprečila dalje ugradnje i istraživanja, insistirajući da je to put ka uništenju ljudske rase. Iako je teroristički napad na Sarif Industries delovao kao njihovo delo, Jensen kreće u istragu koja ga vodi iz Detroita u Šangaj, Montreal i Singapur, otkrivajući globalnu zaveru u kojoj će na kraju i odigrati glavnu ulogu, odlučujući po sopstvenim moralnim vrednostima dalju sudbinu čovečanstva.

Deus Ex odiše karakterističnim stilom koji meša renesansno sa cyber-punkom, stvarajući uverljivi svet koji još više potvrđuje i oživljava mnoštvo detalja i veliki broj interakcija koje su u njemu moguće. Lokacije su prepune sitnih detalja, pa deluju kao da u njima stvarno žive ljudi, koji se osim toga i ponašaju prirodno, pričaju međusobno, gledaju TV, svađaju se, koriste svoje tablet kompjutere... Sa svakim možete popričati, osim ako nije neprijateljski raspoložen, ali nema svako korisne informacije. Jedan očigledni minus igre odnosi se na zastarele animacije lica i ne baš sjajnu sinhronizaciju govora, koje ne mogu da se mere sa onima u skorašnjem hitu L.A. Noire, na primer. Iako su likovi prilično dobro razvijeni, a dijalozi s njima otkrivaju dubinu karaktera, prethodno spomenuta mana će vam najverovatnije razbiti doživljaj.

Jedan od načina da napredujete kroz priču je konverzacija sa ključnim ličnostima, pa će vam tu dobro doći socijalne augmentacije, koje povećavaju vašu elokventnost, pronicljivost i uticaj na sagovornika. Iako za neke informacije možete da platite, pojedine će samo oni najveštiji u čitanju sagovornika (njegovog karaktera i motivacije) uspeti da iskopaju, metodom ubeđivanja, saosećanja ili pretnji. Umesto da upadnete u borbu sa obezbeđenjem, tražite alternativne rute preko krovova zgrada i otvora za ventilaciju, hakujete sigurnosni sistem i zaključana vrata, nekada će vam ovakva augmentacija doneti mnogo brži i elegantniji pristup nekoj lokaciji.

Međutim, ovo je igra u kojoj sami birate šta ćete da radite i možete ako želite šunjanjem zaobići obezbeđenje, hakovati sigurnosne kompjutere i ugasiti kamere, provaliti šifre na vratima i neprimetno se ulogovati na kompjuter da biste ukrali tajna dokumenta. Igra je čak i više prilagođena ovakvom pristupu, naročito na najvećoj težini. Ukoliko vam je teško da se prošunjate kao duh, Jensen je bivši specijalac koji se dobro snalazi u borbi izbliza, pa mu je lako da savlada obezbeđenje s leđa pre nego što shvate šta im se desilo. I ponovo, na vama je da li ćete stražare ubiti ili samo onesvestiti. Imajte na umu da ako ih nađu drugi čuvari, osvestiće ih i ovi će se opet vratiti na dužnost. Opcija da se stražara rešite vatrenim okršajem postoji, ali je upotrebljiva samo ponegde, jer jednostavno nema dovoljno municije da biste celu igru prešli kao čistu pucačinu. Granate i mine dosta pomažu, ali kao i municija, one zauzimaju dosta mesta u inventaru, pa ste praktično primorani da nosite samo dva-tri oružja.

Za razliku od prvog Deus Ex-a, gde je glavni junak morao da specijalizuje određeno oružje da bi njime bolje baratao, ovde nema takvog unapređivanja skillova, već ćete samo unapređivati augmentacije. Aktiviranje i unapređivanje augmentacija se obavlja upotrebom praxisa koje nalazite na skrivenim lokacijama (kao nagrada za istraživanje) ili ih dobijate nakon uspešno završenih zadataka. U početku morate strogo paziti na šta ćete ih uložiti jer će to definisati vaš stil igre. Ako vam treba pomoć pri šunjanju, unapredite cloaking sistem ili tiho trčanje, a ako želite pristup kompjuterima i bravama višeg nivoa onda ćete praxis upotrebiti za unapređivanje augmentacija za hakovanje. Jensen takođe ima augmentacije koje mu pomažu da tiho likvidira dva neprijatelja istovremeno ako se u njih uloži dovoljno praxisa, ali i typhoon sistem koji će (kad imate municiju za njega) na pritisak dugmeta uništiti sve neprijatelje u radijusu od 2m oko vas. Neke augmentacije rade u pasivnom režimu i ne troše energiju, a one koje sami aktivirate troše baterije koje pre sledeće upotrebe morate dopuniti. Pojedine augmentacije deluju kao suvišne, na primer rebreather koji omogućava disanje pod vodom i u okolini sa toksičnim gasovima, jer nijedna misija nije sadržala podvodne avanture a retko koji neprijatelj baca gasne granate.

Same misije su raznovrsne, odvijaju se na nekoliko većih lokacija gde je sve prepuno neprijatelja i pravo je zadovoljstvo planirati put tihe infiltracije. Međutim, susret sa prvim bossom, maksimalno unapređenim kiborgom, otvoriće vam oči kada je u pitanju ovaj segment igre: koliko god da uživate u stealth pristupu, boss borbe su krvničke pucačine u malim arenama gde ste sami pred augmentovanim protivnicima i nikakvo hakovanje, šunjanje i bežanje vam ne može pomoći. Potrebna vam je vatrena moć jakog oružja, spretnost u bacanju granata i brzina u kretanju od jednog do drugog zaklona (korišćenje zaklona pri pucnjavi je veoma elegantno odrađeno, tako da deluje prirodno i nenametljivo a korisno je). Ova neobična odluka da se igraču oduzmu sve slobode u trenutku kad se suočava sa najjačim neprijateljima mnogima je pokvarila pozitivan utisak, ali je razvojni tim za to uspeo da se iskupi u DLC-u koji je izašao nekih mesec dana kasnije, Missing Link. Naime, DLC je po svemu dosledan igri, ali je poslednjeg bossa učinio ranjivim i na najobičniji stealth takedown, što znači da ga čak možete i ostaviti u životu. Sam DLC prepun je iznenađenja jer je mnogo akcije i neprijatelja gusto smešteno na manji prostor. Imajte na umu da su sve odluke vaše, a opcije koja vam igra najočiglednije predstavlja kao izbor ne moraju uvek biti i jedine – neke stvari ostavljene su vašoj snalažljivosti i kreativnosti.

Human Revolution je kvalitetno ispričao zanimljivu priču koja je prethodila događajima u prvoj Deus Ex igri. Za razliku od nje, nije baš uspela da nas emotivno veže za likove, frakcije i događaje na način na koji je to original uradio, pa ni preokreti nisu imali toliki uticaj na igrača. Ipak, vaše odluke utiču na živote ljudi sa kojima se srećete, ali i globalno, na budućnost celog čovečanstva. Sve one intrigantne niti zavere koje polako otkrivate tokom istraživanja, mali tragovi u mailovima, slučajno uhvaćena konverzacija stražara, konačna slika koju sklopite na kraju, sve vodi ka finalu koje, međutim, nije ni dovoljno uzbudljivo niti značajno koliko bi trebalo da bude. Human Revolution je odlična igra u kojoj ćete uživati dosta dugo, a da bi bila savršena nedostaje joj nekoliko finesa. Ništa što se ne može ispraviti nekim sledećim nastavkom.