Illusion Softworks je 2002. godine pridobio veliki broj obožavalaca kada je izdao prvu Mafiu. Za razliku od “konkurenta” (GTA), Mafia se fokusirala na pripovedačke elemente. Imala je vrlo jasan cilj da igračima dočara jednu priču, a ne toliko neke sporedne zadatke. Sada, osam godina kasnije, 2K Czech (Illusion Softworks) pripremio je Mafiu 2, još bolju i odlučniju od prve da postavi svoj standard.

Priča Mafie 2 nije u bliskoj vezi sa prvim delom, te nije potrebno poznavanje prethodne igre, ali 2K nije zaboravio na nju i bićete u prilici da jednu ključnu situaciju proživite ovaj put iz drugog ugla. Protagonista ove mračne priče, Vito Scaletta, mladić željan novca, automobila, žena, poštovanja i slobode proživeće i dobro i loše uz pomoć svog najboljeg prijatelja Joe-a Barbaro-a. Vito je imigrant sa Sicilije koji je još kao dete otišao u Ameriku sa roditeljima. Joe i on su stari prijatelji koji su oduvek učestvovali u sitnim ilegalnim aktivnostima, ali je Vito jednom prilikom uhvaćen i umesto zatvora poslat je nazad na Siciliju kao vojnik 1943. godine. Tu počinje uvodna misija u kojoj ćete se vrlo brzo upoznati sa mehanikom napucavanja koje ima neki teško opisiv, specifičan šmek. Vito se dve godine kasnije “privremeno” vraća u Ameriku zbog povrede. Joe je u međuvremenu postao mafijaški potrčko, u kratkom roku je stekao pozamašno bogatstvo i spreman je da pomogne svom dobrom prijatelju. Nakon vraćanja nekih dugova naša dva momka će se sve više upetljati sa mafijom, a vremenom postati i članovi porodice što naizgled donosi sve što su oni želeli – dobar život, ali stvari nisu tako jednostavne i postaće sve gore.

Igra je podeljena na 15 poglavlja različite dužine za koje će 10-15 sati biti dovoljno da se pređu. Priča ima vrlo snažnu progresiju. Na početku većina zadataka izgleda trivijalno i naši likovi ne razmišljaju previše o tome šta rade, ali kako priča odmiče zadaci će biti sve teži po moralnim pitanjima i stvarima koje će Vito raditi. Priča će u poslednjih pet poglavlja početi da se menja vrtoglavom brzinom, stvarajući osećaj hitnosti i nesigurnosti. Pravi problemi i velike komplikacije kao i najbolji deo igre nastupaju kada Vito i Joe postanu članovi mafijaške porodice. Jedna vrlo loša tačka u igri je sam kraj, jer ne pruža adekvatan završetak već je “cliffhanger”. Imaćete osećaj da ste opljačkani od još dva-tri sata igre i jednog dostojnog kraja jer se završava kod novog zapleta. Vrata su širom otvorena za novu igru jer materijala za nju ima i bila bi šteta kada ne bi videli neki kraj ove priče.

Da bi vas priča uvukla, dočarala svet i život u četrdesetim i pedesetim godinama jednog američkog grada potrebna je adekvatna prezentacija, a Mafia 2 je ima na pretek. Glavni element igre koji je odvaja od “konkurenata” i čini je unikatnom je činjenica da nije “sandbox” igra. 2K Czech nas nije slagao sa izjavom da igra više liči na Alan Wake nego GTA ili Red Dead Redemption. Sloboda igrača koja bi se inače sastojala od ogromnog broja sporednih aktivnosti (lov, obaranje ruku, taksiranje i druge koje bi očekivali u jednom gradu ili divljini) ovde ne postoji. Narativan dizajn igre i želja da se dočara ozbiljna priča naterala je razvojni tim da ne ubace sporedne misije koje bi vam odvlačile pažnju. U prvoj igri je postojala “free ride” mogućnost gde ste slobodno mogli da se vozite po gradu, ali u ovoj nema ni toga. Možete ponavljati pređena poglavlja na različitim težinama dok je slobodna vožnja moguća ponekad između zadataka. Iako sporednih misija nema, ipak možete nešto raditi, a to je skupljanje postera traženih kriminalaca po gradu, slika golih žena iz Playboy časopisa i pin-up slika koje možete gledati i iz meni-a igre sa zoom opcijom. Za ove nepotrebne kolekcionarske stvari morate istraživati grad, mada je velika verovatnoća da nećete ni obratiti pažnju na njih.

Drugi element je ogromna količina dobro uklopljenih skriptovanih sekvenci koje su ključne za linearnu igru koja je fokusirana na priču. Stalno će biti nekih iznenađenja koja ulivaju veliku količinu realnosti u prikazani svet pa ćete imati utisak da se u njemu stalno nešto dešava. Na ulici neki ljudi prepoznaju Vitoa i započnu razgovor pri početku igre. Dok hodate dalje ulicom nailazite na dvojicu koji snegom gađaju prozor i dozivaju svog prijatelja, iz zgrade izlazi čovek sa kantom i izliva nešto u šaht koji isparava na hladnom vremenu, beskućnik vadi bocu iz kaputa i poteže piće, a vi mu možete dati dolar ako želite. Sledeći put ćete možda naleteti na staru spremačicu koja prisluškuje sa hodnika stanare, dok će neki od njih lupati na vrata i pretiti komšiji. Na ulici se ljudi okliznu i padnu ili se srećom oporave pre pada. Jednom paru se pokvario automobil i možete čuti zanimljiv razgovor dok prolazite pored. Nakon nezgodnog sudara ljudi će izaći iz vozila ljuti ili uplašeni.

Uvek će biti svežih akcija i reakcija kakve se i očekuju. Naravno, možete i vi imati uticaj na svet i dobiti adekvatnu reakciju. Ako se odlučite da ušetate u prodavnicu odeće i opljačkate je, možete, ali ćete primetiti i kako će kasirka pokušati da pozove policiju kada krenete napolje, a možda će od straha i baciti slušalicu ako se brzo vratite. Policija dolazi na uviđaj i ako se vi nekim slučajem nađete u prodavnici, kasirka iako neće znati da opiše Vitoa policiji, sasvim prirodno će pokazati na njega kada ga ugleda. Ako ste ubili kasirku, nakon kratkog vremena prodavnica će biti zatvorena i oblepljena policijskim trakama, a unutra više neće biti robe ni za krađu.

Posvećeno je mnogo pažnje na sitne detalje kako bi grad delovao živo što je u velikoj meri uspelo. Zvuk je takođe bitan sastojak atmosfere tog perioda, koju će radio stanice odlično preslikati kako muzikom, tako i zanimljivim vestima. Glasovna gluma i zvučni efekti su na zadovoljavajućem nivou, ali smo čuli i bolje. Jedina sitna zamerka na zvučne efekte je škripa kočnica koja nema varijacije pa dobijate potpuno isti zvuk kad prikočite, pustite kočnicu i opet je stisnete što ćete vremenom primetiti. Od glasova jedino ne valja Francesca koju na svu sreću nećete čuti često, dok su ostali likovi vrlo dobro odglumili svoje uloge.

Postoji i određeni nivo interaktivnosti sa okolinom kao što su paljenje i gašenje svetla u zgradi ili stanu, otvaranje prozora, puštanje slavine, tuš kabine, povlačenje vode u toaletu. Iako ove mogućnosti nemaju posebnu svrhu, ipak postoje jer se takva interakcija očekuje. Na automobilima možete otvarati haubu i gepek, popraviti motor ako se pokvari, uništiti vozilo eksplozijom ako pucate u rezervoar, gume će se raspući, a ako ste blizu vozila koje gori Vito će polako gubiti životne poene. Kontrola automobila može da se podesi na “normal” i “simulacija”. Na normalnim podešavanjima upravljanje je sasvim solidno i nije potrebno posebno privikavanje, dok opcija simulacije pruža izazov. S obzirom na vrlo gust saobraćaj u gradu osećaj vožnje i sudara je odličan, pogotovo na ledu. Krađu automobila možete izvršiti na tri načina: izvlačenjem vozača koji će možda pobeći od straha ili vas napasti, obijanjem brave preko mini igre - čačkanja pinova ili razbijanjem prozora. Vozila imaju indikator za gorivo pa možete otići do pumpe i natočiti kada vam zatreba i usput porazgovarati sa radnikom. Ako ste uprljali automobil, možete da ga odvezete u perionicu. Po gradu ima i veliki broj auto-servisa u kojima možete izvršiti nadogradnju automobila kako bi bio brži i jači, kupiti nove felne, boju, šare ali i tablice sa ručno odabranim slovima i brojevima.

Ove mogućnosti nisu samo estetske. Policija je, kao i u prvoj igri, vrlo osetljiva. Ovaj put vas neće zaustavljati ako prolazite kroz crveno svetlo, ali ako se ne pridržavate ograničenja za brzinu, napravite sudar ili drugi prekršaj možete očekivati opomenu, kaznu ili hapšenje. Ako niste u prilici da pobegnete, možete podmititi policiju, a u suprotnom vas mogu tražiti po vozilu ili odeći. Zbog toga je promena tablica ili boje dobar način da se otarasite “traženog” statusa za vaše vozilo, a isto važi i za odeću. Na svu sreću, u ovoj igri niste samo vi krivac pa će policija hapsiti, a i primati mito od drugih građana i čak će ulaziti i u oružanu borbu sa bandama. Vito ima život prikazan u polukružnoj liniji, a dva-tri metka će često biti dosta da ga usmrte. Na svu sreću postoji sistem delimičnog oporavka ako ste dovoljno dugo u zaklonu. To naravno nije jedini način oporavka i do sada ste već sigurno pomislili da je Vito u mogućnosti da iz svog frižidera izvadi sendvič kako bi se u potpunosti oporavio, ili možda ode u restoran i pojede ili popije nešto, što je tačno.

Misije su raznovrsne i priča ih solidno prenosi ne ostavljajući puno mesta za razmišljanje – pratite nekog ili idete od jedne do druge tačke gde ćete nešto pokupiti, popričati ili pucati uz ne malu količinu video sekvenci između. Elementi potajnosti su iznenađujuće dobri, nalik na šunjalice kao raniji delovi Splinter Cella i Hitmana u manjoj meri, ali dovoljno ubedljivi. U nekoliko navrata ćete biti u prlici da se šunjate, ali većina igre van automobila oslanja se na pucanje iz zaklona. Vito očigledno ima magične džepove i garažu jer od 4 tipa oružja može imati sve podvrste odjednom kao i 10 automobila u garaži, ali to se oprašta jer je ovo ipak igra. Borba golim rukama je takođe prisutna sa elmentima odbrane, lakih i teških udaraca, kontraudaraca i egzekucionih zahvata. Žene na ulici možete samo gurnuti, ali ne i tući. Novac možete zaraditi preko misija, pljačkanjem prodavnica ili odnošenjem automobila na otpad, ali ideja novca u igri je takođe u uskoj vezi sa pričom.

Grafika u igri je na visokom nivou, a posebnu pohvalu zaslužuju enterijeri sa mnogo detalja. Zimsko vreme i sneg u prvoj polovini igre ili letnje boje grada u drugoj izgledaju podjednako impresivno i živo. Ne postoji aktivna smena dana i noći kao što je nije bilo ni u prvoj igri, već po progresiji misija između scena dolazi do promene doba dana. Svetlosni efekti tokom noći na uličnoj rasveti i automobilima su verovatno i najlepši periodi u igri pored kišnih delova. PC verzija ima podršku za APEX Physx što omogućava realistično kretanje odeće, razrađene specijalne efekte i mnogo sitnih čestica koje ostaju vidljive nakon destrukcije objekata. I bez ovih efekata destrukcija je na zavidnom nivou pa ako nemate dovoljno jak računar ili igrate verziju na konzoli nećete propustiti mnogo. Do iscrtavanja objekata i primena sekundarnih senki dolazi malo kasnije nego što bi bilo idealno ali nije strašno. Na PC verziji ćete najviše promena (osim PhysX-a) primetiti ako upalite anisotropic filtering (AF) tekstura i ambient occlusion za detaljniju procenu senki. Za pokretanje i framerate nešto bolji nego na konzoli na većoj rezoluciji biće dovoljna konfiguracija po ceni jedne od konzola. Što se samih konzola tiče, preporučujemo X360 verziju jer na PS3 nema lokvi krvi, bogate trave i ambient occlusiona, ali performanse su slične i ovi sitni detalji neće ugroziti doživljaj.

Ako tražite dobru linearnu igru sa ograničenom dozom slobode, a ne “igru u pesku”, Mafia 2 neće razočarati. Sa ozbiljnom pričom praćenom odličnom atmosferom grada, zanimljivim likovima i situacijama i dobro realizovanim gameplayom ova igra će vas verovatno i oduševiti.