A mog brata, ujeo je pas, takodje i malog Milosa iz zgrade, a i Ivanu u parku do nas. Nas je skola "vakcinisala" nekom destilovanom vodom ili tj. infuzijom protiv tetanusa, pa je tako mog brata ujed psa mogao kostati zivota. Ja se nikad nisam bojala psa, ceo zivot sam odrastala uz njih i cuvam ih i volim, ali od tada kad se to desilo, imam igle, mrave, bol, nemogu da opisen kakav grozan osecaj kad nidjem na najobicniju lutalicu. Iako im uvek rado pomazem, hranim i cuvam imam strah.

Konkretno, desilo se to da nakon ujeda psa moj brat dobija infekciju, mesto gde je ujeden ( list ) pocelo je da crveni i postaje tamnije i tamnije, da se otvara sve veca rana i da ima neprijatan miris, toliko neprijatan da nije moglo da se spava u istoj prostoriji gde je on bio. Naravo, pas ga je isheftao sa sest zuba, od koji je najdublji ostavio rupu u nozi i dan danas. A da nezaboravim, mazao je sa nekom mascu koja obnavlja tkivo i takao spasao nogu, inace moglo je svasta da bude.