|
Ako procitas ovo jednom, citaces zauvek! Koliko je lepo...
|
|
 790
poruka na forumu
| |
 58
| |
 477
|
|
|
post # 41 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
Preispitaj se, Kakav zelis zaista biti, jer zapamti, nije bitno sta drugi misle o tebi, vec kakvo imas ti sam o sebi 
Slušam neke pesme ljubavne koje me podsećaju na dane naše neproživljene stvarnosti, susretanja u snovima, vetrova što milovali su nam lica, Meseca što se nije ni pokušavao skrivati pred naših licima, podsećaju me na sve ono u čemu se kriješ ti. A ja te pronalazim svakog trena. Da bih bio s tobom, da bi disali ovaj isti vazduh i noćnim svetlima obavili tajne naše ljubavi
I hteo bih ti izgovoriti sve te reči koje znam da pripadaju tebi. Ljubavi moja, da, tako te zovem. Noću kad sklopim oči, preda mnom se pojaviš ti, onako lepa. Najprije mi se oči zacakle i dah stane, a onda se srce prepusti prekrasnim talasima koji jednostavno zarobe moju dušu.
|
|
| |
217
poruka na forumu
| | |
6
| |
57
|
|
|
post # 42 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
DxD - Moracu da idem kod tebe na casove 
ToSke ;)
|
|
| |
|
15404
poruka na forumu
| | |
2409
| |
REP OFF
|
|
|
post # 44 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
Verujem da si potpuno u pravu.
Hvala na savetu... 
Koji covek je covek,ako ne cini svet boljim?
|
|
| |
♡ Visca el Barça ♡
|
|
post # 45 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
ZIVOT I BOL......
Zivot je tako prolazan. Danas si tu,a sutra te vec nema. Ja sanjam ljubav,iskrenu i trajnu. A sto dobijem? Laznu ljubav za koju sam ja mislila da nesto znaci,da je stvarna i na putu da postane velika. Njegova izdaja me proganja,ne da mi mira. Neprestano mislim o poljupcima,dodirima,njeznostima. Zar je moguce da je sve bilo lazno i neiskreno? Ili me je bar na trenutak,makar malo ipak volio. Lakse mi je preboliti bol kad mislim da sam mu ipak nesto znacila.Taman kad prestanem misliti o njemu,on mi se javi. I onda sve ispocetka,ne mogu ga izbaciti iz misli. Svaki dan mi moze biti zadnji. A kako sam prozivjela svoj zivot? Cijeli sam zivot voljela,a nisam bila voljena. Usla sam u vezu s njim bez ocekivanja,bez zaljubljenosti,a on me je potpuno osvojio svojim njeznostima i onda bezosjecajno ostavio. Ostala su samo gorka sjecanja na laznu ljubav i srecu. Ali ne mogu poreci da sam bila sretna uz njega,budeci se pored njega. Zivot je prolazan,ali nadam se da cu jednog dana naci srecu i da ce ova bol prestati i usamljenost proci....
Svi se prave fini, svi igraju prljavo. °°°
|
|
| |
|
|
post # 46 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
zoran009, Hahaha... Videcu da ispisem celu svoju pricu... Pa i ti napisi svoje misljenje...
Ko si ti?
|
|
| |
|
|
post # 47 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
Quote (luka83) Uživanje u samoći je teška bolest.
Zasto takve osobe prihvataju osjecaj samoce kao neku vrstu navike, koja im se osladila i postala jedino sto imaju?Sta god da je uzrok samounistenja takvih osoba, da li to bila neka trauma ili bilo koji gorak trag iz proslosti, to mora ostati iza nje. Svi se mi ponekad osjecamo nesvacenim, neprihvacenim, depresivnim u ovom izvestacenom svijetu,ali u zivotu uvijek se moramo uhvatiti za neki cilj, vodilju bez koje zivot postaje besmislen. Zivjela vjera, ljubav i nada!
“I kad budem najstariji
razumecu djake
koji zvacu zvake,
i kad budem najstariji…”
|
|
| |
|
|
post # 48 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
Nije preispitivanje u pitanju....nego okolnosti koje su nas pogodile a i nasa melanhonija koja je iz toga nastala....
Nije nase ono sto nam je sudjeno.Nego ono za sta se izborimo....
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
post # 53 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
Quote (Srcemoje) Ispod svega u meni tu je, iza osmeha i iza pogleda, u pokretu i hodu i glasu. I sklanjam se od ljudi iako zeljan sam prisustva ljudskog, i bezim od bliznjih iako su mi bliskost i toplina potrebni. Zedan i gladan sam, a znam da mi ruke, usne i srce moraju biti odbijeni.
Gospode, stvoren sam ovakav kakav sam, zapocet i nezavrsen, ostavljen da spoznam da imam ovo u sebi; neka me otklonjenog u ova stanista svestan da cu svakog ko mi se priblizi oslepeti snaznije nego svetlost i ozlediti svirepije nego zivot. Ima pravednosti sto sam izvan svega sto je nadohvat ruke svakom, i ima smisla sto nemam nikom nista da dam i ne umem nista da uzmem. Neka ostane udaljenost i neka ne bude blizina, dovoljna mi je kazna sto osecam da cu i dahom zalediti dusu i srcem zarobiti srecu.
Postoje bica koja se tako rode kao ovo moje. Ispod svega u meni tu je i unistavajuce je; jasno ti je i sklanjam se od svega ljudskog kao izgnanik i sakrivam lice od pogleda kao bednik. Ima pravdesnosti sto sam ovde i neotkljucan i ima smisla sto cu ti isceznuti kao slucajna greska, ljubavi moja.
Nisam mogao odoljeti da ga ne citiram,Svaka cast
Toliko jednostavnosti,a toliko istine,da me svaka rec odusevila
Sex je kao skok s motkom,skačeš dok imaš motku
|
|
| |
228
poruka na forumu
| | |
65
| |
697
|
|
|
post # 54 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
Josh jedna stranica mog dnevnika,napisana... Josh jedan vazan dogadjaj u mom zhivotu. Svako poglavlje predstavlja jedan novi zivot.
Tamna noc se spushta na moj mali grad..... Zvezde prekrivaju nebo i prave lavirinte. Obuzima me neko chudno osecanje,neki umor. Josh jedan dan, zavrshen, za jedan dan sam starija... Svaki dan donosi sa sobom neshto novo,neka nova poznanstva, dogadjaje ,nove ljude koji ti u zhivotu puno znache. Pa tako i ja iz dana u dan postajem pametnija, zrelija. 'Jutro je pametnije od vecheri', stara narodna poslovica, ali veoma poucna. Noc nam oznachava kraj josh jednog dugog dana, josh jednog iskusstva...I dok me noc tera u san, ostavljam svoj dnevnik ispod jastuka i tonem u san...
Sedela je,ne pomicuci se, rastrgnuta izmedju zivota i smrti. Nije verovala da jedan beznachajni trenutak mozee promeniti ceo njen zivot... U pochetku nije verovala. Kasnije je ipak shvatila da se treba pomiriti sa sudbinom. Josh uvek je sedela, obavijena mrachnim silama koje su je zadesile. Htela je da je istog trena, tu, proguta mrak i da vishe ne vidi svetlost dana. U sobi se nije chula ni muva. Samo tiho,isprekidano disanje, praceno bolom napacene dushe te jadne devojke. Rak kostiju. Uzasna bolest sa tragichnim ishodom. Doktori su joj rekli da joj preostaje samo jos mesec dana zivota, a mozda i manje... Zaplakala je. Gusila se u suzama koje su polako kvasile tepih njene sobe. Sve je u tom trenutku postalo nevazno. Shvatila je da na svetu jos postoje samo ona i-smrt.
Gledala je u sve te ljude koji su nosili bol u srcima i tugu u ocima. Posmatrala ih je i zapazila da je skoro polovina obolelih njenog uzrasta. Stresla se. Hladan znoj oblio je celim telom, a kolena su joj klecala i osecala je kako polako gubi snagu. Uvek joj bude lose kada pomisli na sve napacene dushe koje su kaznjene tom opakom bolescu-rakom. Celo telo je bolelo pri samoj pomisli da ce za nedelju-dve njeno telo nagrizati crvi i bubashvabe, a jedini zaklon ce joj biti budjavi komadi zemlje koji ce joj ulaziti u ochi, ushi, usta... Postala joj je muka od same pomisli na taj uzasan prizor. Prestala je da razmishlja o tome.
Ko ce da me oplakuje? Niko... Sama sam na ovom svetu, nemam chak ni nekog daljeg rodjaka koji bi zalio za mnom. Sama sam, zarobljena, kao ptica u kavezu koja nema izlaza i kojoj preti skora smrt. Osecam da je smrt sve blize... shunja se poput lakog povetarca ne bi li me uplashila. Istina je... Plashim se... Iz dana u dan gledam kako mi telo postaje slabashnije i tanje. Osecam kako mi se svaka koshchica lomi i kako mi nema izlaza.
Plashim se da pogledam u oshi tom ogromnom chudovishtu sa srpom koje dolazi po mene. Znam da necu otici u pakao... zbogom...
...Vise nije osecala hladnocu... Nije cula glasove prolaznika... Samo je koracala dalje i dalje, napred... Hrabro, kao i uvek. Noge su joj tonule duboko u sneg koji je skripao... Ostavljala je vidljive tragove za sobom... Nije bila sposobna da donosi odluke, jednostavno se prepustila secanju da je vodi. Mesecina joj se uplitala u kosu osvetljavajuci joj put...
Hodala je satima i stade tek kad stize do neke reke... Razmisljala je, secala se, plakala je... "Samo tada su cvetale ruze u januaru, one velike crvene, samo tada je sneg imao neku neobicnu toplinu i sve je mirisalo na ljubicice... Secas li se mesece?! Secas li se bar ti?!" Zajecala je... Nije bilo nikoga da je cuje, samo je mesec i dalje prosipao sedefasti sjaj po njoj. Kao i svake predhodne zime... Samo je mesec jos uvek bio tu na istom mestu.
Njegovi zraci licali su joj na stazu kojom mora krenuti, na put koji je vodio daleko od svega... u zaborav... Nije imala snage za dalje... Nije se radovala novom jutru... Zelela je da krene tamo kuda ju je mesec slao. Zakoracila je na stazu koja nije postojala... Otisla je.. I vise nije bilo bitno kuda... Nije bilo bitno zasto... Vazno je da je mesec jos uvek uz nju..
Nedelju dana kasnije Ona je preminula. Rak kostiju je skroz dotukao. Pronadjena je u svojoj sobi, unakazena i iscrpljena.
Ovaj svet tvoja je vezbanka, stranice na kojima vezbas sabiranje. Ona nije stvarnost, iako onde mozes izraziti stvarnost ako pozelis. Takodje mozes slobodno da pises gluposti.. ili lazi ili da iscepas stranice. Oblak ne zna zbog cega se krece upravo tim smerom I tom brzinom. On oseca impuls.. “onamo sad moram” Ali nebo zna, zbog cega I kuda svi oblaci idu, I t ices to znati akad se uzdignes dovoljno visoko da vidis IZNAD HORIZONTA i zivota.
|
|
| |
|
|
post # 55 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
Quote (zoran009) Ocekujem je
Ih, ih...
Bacam se na prepisivanje odmah...
Ko si ti?
|
|
| |
790
poruka na forumu
| | |
58
| |
477
|
|
|
post # 56 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
Udaj se za mene Starless
Slušam neke pesme ljubavne koje me podsećaju na dane naše neproživljene stvarnosti, susretanja u snovima, vetrova što milovali su nam lica, Meseca što se nije ni pokušavao skrivati pred naših licima, podsećaju me na sve ono u čemu se kriješ ti. A ja te pronalazim svakog trena. Da bih bio s tobom, da bi disali ovaj isti vazduh i noćnim svetlima obavili tajne naše ljubavi
I hteo bih ti izgovoriti sve te reči koje znam da pripadaju tebi. Ljubavi moja, da, tako te zovem. Noću kad sklopim oči, preda mnom se pojaviš ti, onako lepa. Najprije mi se oči zacakle i dah stane, a onda se srce prepusti prekrasnim talasima koji jednostavno zarobe moju dušu.
|
|
| |
|
|
post # 57 | 10.11.2012 , 12:35 PM
|
Samoca, rekla bih moja najbolja prijateljica neko vreme.
Sad smo se malo posvadjale, pa nismo vise zajedno.
Neki kazu da je to dobro za mene, a ja opet kazem da nije.
Nedostaje mi, onaj osacaj mene sa mnom.
Tekst je savrsen. I potpuno ga razumem.
~~ Ubi me prejaka rijec! ~~
~~ Nista se ne zavrsava, sve se menja! ~~
|
|
| |
|
|
post # 58 | 10.11.2012 , 12:36 PM
|
zoran009, ako nekada nadjem neku finu curicu stoo pada na tu pricu obraticu ti se da me malo obucis sto se tice ljubavnih tema odlicno !!! 
|
|
| |
|
|
|
post # 60 | 10.11.2012 , 12:36 PM
|
Khm, evo moje sa jednim delom, tj. pola...
Evo sedim sada sama. Oko mene je tama. I pitam se zasto je tako sve. Evo obracam se Bogu i pricam mu, iako znam da me ne cuje i ne vidi. Osetim jezu. U ovoj mracnoj sobi samo sijaju moje suze i cuju se samo moji jecaji. Zalim sto sam te upoznala. Rado bih te obrisala iz svog secanja... Ali to je tesko, nemoguce.Mrzim te, ali i volim te. Mrzim te sto si me ostavio samu u oblacima. Sama sa padala, a ti si samo odleteo. Odleteo si i nikada se nisi vise vratio. A zasto te volim, jos cu se sama sebi cuditi. Valjda sto si ti taj koji me je voleo na svoj nacin i stalno pazio na mene. Bila sam kao brod u tvom mirnom moru. Ali zasto si me ostavio? Nisam ti bila dovoljna ili si samo trazio novu avanturu? Zar ja nisam bila tebi sudjena? Evo, napolju pada kisa i grmi. Ovo vreme tako boli. Podseca me nato kako su mi sruseni snovi. I dalje se seam kad si mi rekao da me volis i da ces zauvek biti tu, pored mene. I dalje se secam tih reci. Umorna sam od ovog secanja, bolje mi je da spavam. Evo, novi dan. Isti kao juce, prekljuce. Stvarnost me svojom kisom tuce. Sad je 07:01 h. I vec je grozno. Kako ce biti posle? Ustajem, spremam se na posao, koji sam nekada toliko volela, a sada idem, cisto radi reda. Evo, pesacim bolnim stopama do posla. Ova kisa nikako da stane. Evo, penjem se na prvi sprat. Vidim sve kao i svaki dan. Sumorna lica i lazne osmehe. Priblizavam se stolu. Sve je isto kao i pre, ali cekaj bre! Jedna stvar je suvisna. Sedim na stolici i vidim. Vidim njega i mene. Kako se zajedno grlimo i smejemo. Ali sta ce ova slika tu? Uskoro dobijam odgovor. Vidim te plave oci koje ne skidaju pogled sa mene. Vidim taj cuveni crni kozni kaput sav mokar. Vidim blatnjave crne cipele. Ne, ne moze biti! To je on! Ali sta on radi ovde? Zar smo zavrsili? Polako mi prilazi. Hvata me panika kao nikada pre.Eto ga... Svojim plavim ocima gleda me. Ostali smo bez reci ovoje. Vidim tu zalosnu stvar u njegovim ocima. Zar je on taj koji nikada ne tuguje? Pokusavam da progovorim neku rec, bilo sta. Ali, nemam snage. Prilazi ka meni i podize me sa stolice. Odjednom, osetim njegov smrad. Alkohol se oseti, Osetim toplotu njegovog tela. Odjednom, poljubio me je. Ne znam sta mi je, ali ne mogu da se oduprem. Ide... Pa kako mozes sad ici? Ne znam zasto, ali pratim ga. Zovem njegovo ime, ali se ne odaziva. Izlazi napolje. Seda na motor. Trcim za njim. Odlazi i ja ostajem sama. Vracam se na posao. Svaka rec me podseca na njega. I dalje ta prokleta kisa pada. Vracam se autobusom i vidim njegovo liive. I opet ide. Ulazim u hladan i mracan stan. Bacam stvari na foyelju i uvlacim se u krevet i ukljucujem TV. Nista posebno, kao i svaki dan. Iskljucujem TV> Odlazim da spavam... Medjutim, ne mogu. Pokusavam da zaspim. Sanjam tu prokletu noc. Njegov zao pogled i podmukao osmeh. budim se! Znoj me obliva. Gledam u sat i vidim da je 03:11. Ne znam, ali ne mogu da spavam. Plasim se sna, ali i jave. Ukljucujem Tv. Isto kao i pre. Odlazim malo ranije na posao. Sada nesto fali. Nema slike od juce. Pitam se da li je ovo samo slana sala. Odlazim kuci. Usputno kupujem krofne i vino. Konacno, Na Tv-u ima nesto pametno. Polako otvaram pakovanje krofni i sipam vino u casu.Lepa, tiha noc, bez igde ikoga. Samo se cuje tisina. Ovo vino je bas jako. Mnogo deluje na mene. Postajem mamurna kao nikada pre. I ne znam zasto, ali pustam muziku bas glasno. Samo sekundu, da li ja to opet vidim njega? Ocigledno je da mi se pricinjava. Ali nije samo jedan, nego stotine njih. O moj Boze, ovo postaje kosmar. Pokusavajuci da pobegnem, izgleda da sam udarila...
To be continued...
Ko si ti?
|
|
| |
|
