|
Ako procitas ovo jednom, citaces zauvek! Koliko je lepo...
|
|
|
|
post # 1 | 17.06.2011 , 7:32 AM
|
"Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila: "Hajde da se igramo žmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osećanjima." Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši prećutati, zapitala: "Žmurke? Kakva je to igra?" "To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik."
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koju nikada ništa nije interesovalo. Ali nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se setio predložiti igru. Oprez nije hteo reskirati.
"Jedan, dva, tri." počela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senku. Uspeh se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gde se sakriti jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je nasla svoje mesto u krilu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe! Laž se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a Požuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije važno.
Kada je Ludost odbrojavala 999.999, Ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
"Milion", povikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebičnost nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom. Od tolikog traženja Ludost je ožednela, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sediti na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve. Taleant u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgorenoj travi, Laž na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte ičega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je medju ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti počela je udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje izgrebalo Ljubavi oči.
Ludost nije znala šta učiniti. Pronašla je pobednika, osećanje nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju odlučila zauvek ostati uz Ljubav i pomagati joj.
Tako je Ljubav ispala pobednik nad osećanjima, ali ostala slepa, a Ludost je prati gde god ide."
|
|
| |
|
|
post # 2 | 17.06.2011 , 10:50 AM
|
sladja1, hahha 
e meni treba neko slep..
a ja da ga pratim i vodim
Ko si ti?
|
|
| |
Jedna je SANDRA AFRIKA
|
|
post # 3 | 05.11.2012 , 8:24 PM
|
Bilo je decembarsko jutro, hladno, sumorno i sa pahuljama na prozorima.Gledao sam moju Sofiju kako spava i milovao je po kosi, bila je poput andjela...poljubio sam je na njen slatki nosic i rekao:” Budi se spavalice”...otvorila je svoje okice i protegnula se.''Dobro jutro voljeni moj''...poljubila me i ustala koracajuci prema kupatilu,ostao sam u kupatilu gledajuci je,.Imala je divne obline,i dobar ten.Kosu dugu,kao lan.-“Srce,jesi mi spremio kafu”...cuo sam je dok se umivala...ustao sam, otisao u kupatilo i zagrlio je oko struka nezno je ljubeci po njenim golim ledjima...Znao sam da su nam to poslednji dani jer je studirala u Sarajevu tako da bi se vidjali samo 2-3 puta u mesecu, sto meni nije bilo dovoljno, uopste.Pomisao da ce se vec sutra vratiti u Sarajevo i da se moram rastati od nje jedno dve do tri nedelje ubijala me nacisto….!!!
.....
”Volim te” govorila mi je...verovao sam joj sve do tad, a onda…..Proveli smo dan u krevetu,a onda negde predvece ona je pocela pakovati svoj kofer.Bio sam tuzan,kao da mi se sve rusi preda mnom.Otisla je...nisam to mogao zamisliti,zivot bez nje...vise puta sam joj nudio brak,ali htela je zavrsiti svoje studije.Zvao sam je i culi smo se skoro svaki dan.Moj najbolji drug je studirao sa njom takodje,i javljao mi je da je vidja i da nema nikoga u Beogradu.i da kad izlazi,izadje samo sa drugaricama.Zvonio mi je telefon,bio je sakriven broj...mislio sam da je ona,ali nije...bio je to Stevan koji mi je rekao: ,,E brate sta ima,zovem te samo da ti kazem da sam sada video Sofiju sa nekim frajerom u nekom autu.Nazvao sam je istog trenutka,ne cekajuci da Stevan zavrsi svoj razgovor,ali nije mi se javljala...zasto mi je to uradila?Da li jedna osoba moze povrediti tako surovo nekog?Tesio sam se,misleci da joj je mozda neki drug...zvao sam je ceo dan i celu noc,ali od odgovora nista...slao sam poruke da se javi i dalje nista...sve do jednog dana...Bio sam ocajan i nisam zeleo nikoga da vidim.Po prvi put u svome zivotu patio sam zbog jedne devojke...srce mi se lomilo...Stiglo mi je pismo,bilo je od nje.Pisalo je sledece:
VOLJENI MOJ, PISEM TI ZADNJI PUT...ZELIM DA ZNAS DA JE MEDJU NAMA KRAJ,TI NE MOZES NISTA DA MI PRUZIS.JA SAM SRECNA OVDE I NE NAMERAVAM DA SE VRACAM TAMO!!!UPOZNALA SAM ALEXA,ON JE SVE STO SAM TRAZILA,ONO STO MI TI NIKAD NISI PRUZAO...NE,NE PRICAM O LJUBAVI,TO SAM UVEK IMALA OD TEBE,ALI NISTA VISE...A OD LJUBAVI SE NE ZIVI DRAGI...ZATO SVE NAJBOLJE U DALJEM ZIVOTU I >ZBOGOM<''
Plakao sam kao dete,i brisao suze,nisam mogao shvatiti kako da toliko patim zbog jedne devojke.tesio sam se, da ipak ona to nije mislila ozbiljno.Stevan me je nazvao nedelju dana nakon naseg zadnjeg razgovora,rekao mi je da je vidja po lokalima u losem drustvu i da se DROGIRA...a da je drogom snabdeva upravo Alex.Inace Alex je bio Rus,Imao je puno problema bas zbog droge,pa je pobegao u Beograd.Nisam mogao verovati...Bio sam razocaran i postavljao sebi milion pitanja,i cak osudjivao sebe zasto sam je pustio da ode...2 meseca kasnije,Stevan je dosao do mene i doneo mi pismo...pisalo je:
VOLJENI MOJ,POSTO MI NIJE JOS DUGO OSTALO OD ZIVOTA ZELIM TI RECI DA SAM TE VOLELA,DA TE VOLIM I DA CU TE VOLETI I NA DRUGOM SVETU...ZAO MI JE STO TI NISAM MOGLA PRUZITI NISTA OSIM NASIH LEPO PROVEDENIH TRENUTAKA,ALI SADA JE VEC KASNO DA SE SVE VRATI UNAZAD.MENE JE SAD JEDNA JACA SILA UZELA U SVOJE RUKE-DROGA!!!POSTALA SAM ZAVISNA,I NE ZELIM DA ME VISE IKADA VIDIS OVAKVU...A KAKO NI JA TEBE NE MOGU VIDETI...OSTALO MI JE JEDNO RESENJE...SMRT!TAKO VISE NECU PATITI,A I SKRATICU SEBI MUKE---VOLJENI BUDI MAKAR TI DOBRO KAD JA NISAM MOGLA.ZAUVEK TVOJA....SOFIJA!
Kad se Stevan vratio u Beograd javio mi je da nje vise nema i da su je nasli na ulici mrtvu.Nisam mogao to izdrzati.u nasoj sobi video sam samo njen lik,kao da me je zvala da dodjem kod nje...da je pratim na onome svetu...to sam i uradio...otisao sam na njen grob i zavrsio sa svojim zivotom...bez nje mi ne vredi ziveti...Added (05 Nov 2012, 7:24 PM)
---------------------------------------------
Ja sam se ceo najezio ,zelim da cujem vase misljenje o ovome 
Kad moj te poljubac ko pice udari, u zoru ceka te soba u ludari !
|
|
| |
|
|
post # 4 | 05.11.2012 , 8:38 PM
|
Zaista tuzna prica..... I da nije istina,svaki dan se desavaju stvari kao ove.
Devojke se sada ne udaju iz ljubavi nego zbog para, ne izlaze iz ljubavi sa normalnog decka vec sa bogatim frajerom koji im unisti zivot. I da nije droga u pitanju, tu je i prostitucija koja je cak i mnogo veci problem od droge.
Ja nemam Respekat za ovakve cure i nikad im ne bih pomogao.Samo mi je zao za one sto ih vole.I sto pate zbog njih.
|
|
| |
|
|
post # 5 | 05.11.2012 , 8:58 PM
|
Ne znam da li je istinita prica , u svakom slucaju tuzna , sve prave ljubavi su tuzne ... 
Evo još jedna tužna od mene
Idem živjeti svoje snove - rekla je u sebi. Ustala, nasula čašu vode i zastala zureći u nju. Bilo ju je strah sopstvenih misli. Al u isto vrijeme je bila sretna, ni sama nije znala zašto, ali bila je istinski sretna i bila je spremna sve rizikovati zbog njega.
On je bio sve ono o čemu je ona mogla samo sanjati, iskren, čist, nedostižan. Toliko je puta srela mnoge slične njemu, ali samo on je bio poseban, samo on ju je slomio izdaleka. Zavoljela ga je a zašto ni sama ne zna razlog. Nikada joj nije pružio nježnost, nikada joj nije pokazao da mu je stalo, ali ona je osjećala da ne griješi, ona je negdje duboko znala da ga smije voljeti, njeno srce je bilo puno hrabrosti i odvažnosti, on je bio njeno veliko čudo.
Ne vjerujete u čuda?! Ni ona nije vjerovala, ali se ona dogode, i čovjek ne bude pitan želi li to, samo se desi. Nestane kontrole razuma i srca, nestanu snovi i realnost, pojavi se samo velika praznina i tišina koja te jasno zove da se prepustiš njoj. I prepuštaš se, i negdje krajičkom oka tragaš za stvarnošću, tragaš za suncem ili pak tminom, ali ne vidiš, čudo se pretvori u paletu boja i zasjeni jačinu sunca i hladnoću tame.
Njena prošlost ju je pratila u stopu gdje god bi krenula, prljava od tuđih dodira nije imala snage nijednom muškarcu prići, bojala se odbijanja, bojala se reći istinu. A njemu, njemu je olako rekla sve, jer nije se ni mogla nadati da će ga ikada sresti, ionako mislila je da je on samo jedan više koji želi njeno tijelo. Njena ljepota je bila dar sudbine, njena ljepota je bila njena pokora.
Ljudi sude na osnovu prošlosti, a ne mogu ni zamisliti da tinta nije grafit i da se izbrisati ne može.
Počela je pakovati svoje stvari. Četkicu za zube, novčanik, jednu maicu i to je sve. Mislila je vratiće se brzo, možda čak i isti dan. Krenula je na put neizvjesnosti. 6 sati kao 6 godina, kazaljka na satu kruži i ona je jedina stvar koja je u tim trenutcima njoj govorila da vrijeme ide. U njenoj glavi još uvijek je sjedila u svom virtualnom svijetu i maštala o njemu. Sada je bio tako blizu, bojala se tog koraka između virtualnog i realnog.
Oko nje u autobusu dosadni starci, a možda je i bolje tako, jer da je neko pita šta bi rekla, gdje ide? Ni sama ne zna. U zagrljaj strancu? U susret s voljenim? Ili pak u propast?
Čudno je to kad s dvadeset se nađeš na dnu, premlad da potoneš a prestar da učiš plivati, preostane ti samo da nađeš nekog jakog da te povuče naprijed.
Ugledala je na displeju "Čekam te [:)] " već je bilo lakše ... doći će, sad je znala barem to. On će doći. On je stvaran.
Izašla je iz autobusa, osvrtala se okolo. Tražila je u masi nekog sličnog njemu. Tragala je za tim smeđim očima. I taman kad je pomislila da je sve ovo greška, on je bio tu ispred nje. Konačno je vidjela svoje čudo.
Proveli su zajedno tri dana, on je bivao prvo i posljednje što je vidjela pored sebe. Njegove usne su joj bile dokaz da je njeno čudo stvarno. Budila se u noći tražeći ga po krevetu, bojala se da sve to samo sanja, ali bi on uvijek bio tu.
Gledao ju je na način kako je oduvjek željela da je neko gleda, vidjela je u pogledu ljubav, naivnost, vidjela je i strast, ali ne onu prljavu od koje je uvijek bježala, već istinski nagon muškarca da stvori svoje potomstvo. Preplitali su se u njoj svakakvi osjećaji, mješala se strast ljubav i strah, ali znala je samo jedno da je sretna.
Činio ju je sretnim njegov pogled, osmjeh, svaki dodir, poljubac, način na koji joj priča. I ta njegova presječena obrva koju toliko voli. Nije on bio njen savršeni muškarac zbog čijeg bi izgleda ona dala sve, on je bio onaj kraj koga bi bila sretna da se budi svako jutro.
Ta tri dana su prošla brzo. Ma koliko se ona trudila, nije uspjela da zaustavi vrijeme. Sad se kaje što ga nije ljubila i dok spava, sad se kaje što ga nije gledala u snu, jer faliće joj on, faliće joj puno, to je znala i prije nego što je otišla. Al bila je spremna na svaki mogući oblik boli, jer bila je sigurna da ga istinski voli cijelim tijelom i dušom. Postoje različiti oblici ljubavi, on je bio u svakom od njih.
Nikada neće biti sigurna šta ona znači njemu. Sigurno puno manje nego on njoj jer on je visoko iznad nje. Ona zna samo jednu stvar, on se boji nje, boji se njenog prisustva, boji se da ga ona ne povuče na dno, boji se i ne želi to da prizna. A što se tiče njenih strahova ne boji se ona drugih žena, jer zna da nikada nijednu neće gledati istim očima kao nju. On je njen čitav svijet a ona njemu samo latica ruže i ona se samo boji da ta ruža ne uvehne.
Pitali su je kako joj je bilo, šta su sad njih dvoje. Nepomično je sjedila gledajući u jednu tačku ... Maktub - rekla je. Ako mi je sudbina doći će mi jednog dana.
p.s. Dina će uvijek čekati svog Dinu...
PAR MJESECI KASNIJE :
Voljeli smo se zauvijek tih nekoliko dana. Sada se poznajemo manje od ljudi koji se nikada nisu upoznali.
Prošlo je i dobro sam
Okrenula sam novu stranicu bez naših imena, kao što si mi i rekao ono jutro u abdesthani, i nije bilo toliko strašno. Valjda kad nešto boli onda lakše pustiš, neću da me boliš. Hoću da sam sretna.
Voljela sam te, i ako te nekad sretnem vjerovatno ću da oborim pogled, biće me stid što sam toliko ljubavi bila spremna dati nekom čovjeku.
Mada ja znam da Pogorica ni Bijelo Polje ne miriše više isto, nakon mojih dolazaka, još uvijek me ima u svakom dijelu tebe i svih ulica. Ima me i u tvom krevetu u koji si se uvlačio tiho, da drugi ne čuju.
Iako šutiš, ja znam da si me volio, na neki čudan način.
Bili smo mi, bila je priča o djevojci iz Sarajeva koja je putovala 6 sati samo da bi ti dotakla usne.
Al' nema nas.
Sama sam večeras i obećavam sebi i tebi ... Dino, ne čekam te više.
Jedva čekam novu godinu..... :((((haha !
|
|
| |
|
|
|
post # 7 | 05.11.2012 , 9:09 PM
|
boki1997, Znaš mene uvijek sam preopširna haha!
Jedva čekam novu godinu..... :((((haha !
|
|
| |
|
|
post # 8 | 05.11.2012 , 9:13 PM
|
Adrijanina tesko da je istinita  bar ja ne verujem Ali svakako lep stil pisanja
|
|
| |
|
|
post # 9 | 05.11.2012 , 9:21 PM
|
Nikolakuzzz, zašto misliš da nije ?!
Jedva čekam novu godinu..... :((((haha !
|
|
| |
|
|
post # 10 | 06.11.2012 , 3:54 AM
|
Quote (Adrijana_) Nikolakuzzz, zašto misliš da nije ?!
|
|
| |
Jedna je SANDRA AFRIKA
|
|
post # 11 | 06.11.2012 , 7:14 AM
|
meni se svidja,mislim da moze biti istina al sad....
Kad moj te poljubac ko pice udari, u zoru ceka te soba u ludari !
|
|
| |
 15404
poruka na forumu
| |
 2409
| |
REP OFF
|
|
|
post # 12 | 06.11.2012 , 8:50 AM
|
Radi se o tematskom pisanju ljubavnih priča sa tužnim krajem,koje neko uspešno ili manje uspešno plasira preko neta .
Ovo copy/paste izlaganje tema nije život ,nije ni blisko realizmu iako liči .
Ovo svakako nije ni kritika istih ,ali bih vam predložio da napišete iz svog ličnog iskustva nešto . Dobro ,Boki je mlad ... Ali,ima devojku (piše na majici )... Pa onda sa ponosom stavite potpis ispod teksta .
I prva i druga priča su se možda ,nekada ,nekome zaista i desila ali je stil toliko našminkan kao da je pisala Ljiljana Habjanović ... Ili bar ova što je napisala ''Ranjenog Orla'' -Mirjam,kako li beše?
Ajde da našišete neku svoju ljubavnu storiju pa da je podelimo i komentarišemo.
Napisaću i ja ,ako želite ,ali samo true story.
Boki tema ti je po običaju odlična i inspirativna ...Added (06 Nov 2012, 7:50 AM)
---------------------------------------------
Mada mi je ova Adrijanina priča ,nalik i njenom stilu izražavanja ,pa me ne bi puno iznenadilo da je to njenih ruku delo...
U svakom slučaju ,Boki je začeo jednu interesantnu temu ,hajde da je razradimo. 
Koji covek je covek,ako ne cini svet boljim?
|
|
| |
|
|
post # 13 | 06.11.2012 , 4:29 PM
|
ON: Halo!
ONA: Zdravo... Ja sam... Dugo se nismo čuli. Jako dugo.
ON: Ne mogu da verujem da si to ti... Ali prepoznajem ti glas, da...
ONA: Da, predugo... Predugo sam oklevala da okrenem tvoj broj... Ni sama ne znam kako sam se na to naterala sada.
ON: Da...
ONA: Našla sam tvoj novi broj na informacijama... Sva sreća, pa nema puno muškaraca s tvojim imenom...
ON: (tišina) Kako to da si me pozvala?
ONA: (tišina) Pa, htela sam te čuti... Videti kako si?
ON: Nakon toliko vremena da me pitaš kako sam... Dobro sam... Ide nekako... Živi se dan po dan... A ti?
ONA: Dobro sam...
ON: Lažeš... Osetim te po glasu... Nikada nisi umela da lažeš...
ONA: Tebe, ne...
ON: Da, to je uvek valjalo kod nas... Barem se nikada nismo lagali..
ONA: Znaš...(tišina)...Nemam pravo to da te pitam, ali... Da li se nekada setiš mene?
ON: (tišina)
ONA: Ne moraš odgovoriti... Postavljam pitanja bez smisla... Previše je vremena prošlo, imaš svoj život...
ON: Naravno da se setim... I nekada poželim da nije tako... Ali uvek je isto.
ONA: Pitam se zašto sam to učinila? Zašto sam te oterala od sebe? Nikad mi to nije bilo jasno. Možda sam se previše plašila bola, da ćeš biti isti kao i svi drugi, da ćeš i ti otići na kraju...pa sam te oterala... Terala sam te, a samo sam htela da ostaneš.
ON: I ja sam hteo samo to...da ostanem...
ONA: Ja sam kriva za sve...
ON: Ne, nisi ti kriva... i ja sam prebrzo digao ruke od tebe... Otišao ponosno, muški. Da bih sedeo i razmišljao o tome kako je moglo biti da sam ostao.
ONA: (tišina) I kako si, jesi li oženjen? Imaš li porodicu?
ON: Nemam! Oženio se jesam, ali nakon dve godine sam se i razveo. Bila je dobra, draga. Sve mi je želje ispunjavala, ali nisam je voleo. Trudio sam se da je zavolim, ali nakon nekog vremena shvatio sam da je to nemoguće, pa sam je pustio da ode... Sada se udala, ima dvoje dece i srećna je.
ONA: A ti... Živiš sam?
ON: Da. Živim sam...naučio sam se na loše. Navikne se čovek kada mora.
ONA: Da...navikne se čovek...
ON: Šta je s tobom?
ONA: Ja sam sama. Uživam kao i uvek. Dobro je...
ON: Nikada se nećeš promeniti... Ali nisi srećna...
ONA: (tišina)
ON: Ne moraš mi to reći. Znam te toliko. Mirnija si nego pre.
ONA: Pa eto bilo je vreme da i ja odrastem...
ON: Da, ko bi rekao da ćeš i ti jednom odrasti i biti ozbiljna žena...
ONA: DA... Morala sam i ja malo odrasti.
ON: Znaš, često sam razmišljao o ovome... Sanjao da ćeš me pozvati... Da ćeš se pojaviti negde. Onako, iznenada. Zamišljao sam kako ću biti srećan ako te ponovo vidim ili čujem. (tišina) I jesam srećan... Ali sam istovremeno i potišten.
ONA: Zašto?
ON: Zato što mi je sad jasno da se neke stvari ne mogu vratiti na staro. Promenili smo se... Nismo više deca. Nismo više tako mladi i puni poleta. U stanju da menjamo sve.
ONA: Znam... Znam da nije više isto. Ali...
ON: Nema tu "ali" više... Znaš to i sama. Ne moram ti to ja govoriti... Odrasli smo...
ONA: (tišina) Znači kad... Znači kad spustim slušalicu...
ON: Nećemo se više čuti, da... Neću te zvati, a nećeš ni ti mene... Samo bi se povredili još više...
ONA: Znači nećemo se ni videti?
ON: Nećemo. To je bolje za nas oboje... Bolje da te ne vidim...
ONA: Htela bih te videti...
ON: Nećemo. To je bolje za oboje... Bolje da te ne vidim...
ONA: Htela bih da te vidim...
ON: Nije stvar u tome da te ne želim videti. Želim to više od svega, ali znam da ne smem. Tako bih samo povredio sebe, a i tebe...
ONA: Znam (tišina)
ON: Nisam te zaboravio... Niti ću to ikada učiniti. Znaš to. Nikada te neću isterati iz svog srca. Niti iz svojih misli. Tamo ću te čuvati dok sam živ.
ONA: (tišina) Ali...
ON: I nemoj se sada pitati zašto... Nemoj, jedina. Tako je moralo biti. Sada bi najveća greška bila verovati da možemo nastaviti gde smo stali pre 12 godina...
ONA: Ne mogu dalje od onda. Od onoga dana.
ON: Znam.
ONA: Nisam htela da budeš nesrećan. Oprosti mi.
ON: Nisi ti kriva... Ne možeš sebe kriviti što sam te zavoleo. Previše zavoleo. Nisi ti kriva što ne mogu voleti drugu... Jednostavno je tako.
ONA: (tihi jecaj)
ON: Draga, vreme je da se pozdravimo... I da završimo s ovom mukom... Molim te, učini to zbog sebe i zbog mene. Nećemo se više kažnjavati. OK?
ONA: (tihi jecaj) ...Nemoj... Nemoj spustiti slušalicu. Molim te...
ON: (tišina) Nemoj plakati...
ONA: (tihi jecaj) ...Volim te...
ON: I ja tebe! Ali ne možemo ovako. Ne možemo sebi da otvaramo stare rane... Nemoj... Nemoj misliti više na to. Živi život. Živi i seti me se kada spavaš... Tamo možemo biti zajedno. Tamo te čuvam svake noći. Tamo imamo 22 godine i ništa nam se ne može dogoditi.
ONA: Ne želim ovo... Ne želim da nestaneš...
ON: Znam. Ni ja to ne želim, ali znam da je to najpametnije. Znaš i ti... Samo što sada ne želiš to da priznaš.
ONA: Ne mogu spustiti slušalicu...
ON: Onda ću ti pomoći još ovaj put, voljena... Pozdraviću te i reći da ćeš mi uvek biti u mislima i srcu... Živi, srećo moja... Živi... Volim te...
(spuštena slušalica)
ONA: (jecaj) I ja tebe volim (jecaj)
Prošlo je 40 godina. Nisu nikada više razgovarali, niti su se videli. Onda je on umro. Na njegovoj ploči u donjem desnom uglu stajalo je malo ugravirano srce, a pored njega reči: "Ovo je srce pripadalo samo njoj". Pored toga je stajao datum njihovog telefonskog razgovora. Tog hladnog, zimskog jutra na grobu je klečala seda starica i tiho plakala. Suze su klizile niz njeno naborano lice, a njen topli dah je bio jedino što je bilo toplo. U naboranim rukama je držala jednu crvenu ružu. Dugo je tako nepomično klečala. Zatim se nagnula poljubila ružu i stavila je na grob. Polako... Polako... Kao da ne želi da ode. Svake je godine dolazila na taj dan i nosila ružu. Uvek bi se zadržala nekih 15 minuta i opet nestala. Jedne godine starica nije više došla... Nije bilo starice. Nije bilo više ruže... Samo prazan grob i sneg na njemu. No, te noći zvezde su posebno jako sijale. Sijale su, jer nije više bilo tuge, jer su konačno bili zajedno, tamo gde su jedino mogli biti srećni zajedno... U večnosti...
 ..
NADAM SE DA VAM SE SVIDJA! </3
R.U.K.O.M.E.T. ♥
|
|
| |
Jedna je SANDRA AFRIKA
|
|
post # 14 | 06.11.2012 , 8:09 PM
|
Quote (badule) Radi se o tematskom pisanju ljubavnih priča sa tužnim krajem,koje neko uspešno ili manje uspešno plasira preko neta .
Ovo copy/paste izlaganje tema nije život ,nije ni blisko realizmu iako liči .
Ovo svakako nije ni kritika istih ,ali bih vam predložio da napišete iz svog ličnog iskustva nešto . Dobro ,Boki je mlad ... Ali,ima devojku (piše na majici )... Pa onda sa ponosom stavite potpis ispod teksta .
I prva i druga priča su se možda ,nekada ,nekome zaista i desila ali je stil toliko našminkan kao da je pisala Ljiljana Habjanović ... Ili bar ova što je napisala ''Ranjenog Orla'' -Mirjam,kako li beše?
Ajde da našišete neku svoju ljubavnu storiju pa da je podelimo i komentarišemo.
Napisaću i ja ,ako želite ,ali samo true story.
Boki tema ti je po običaju odlična i inspirativna ...
pa verovatno je pri pisanju dadato jos nesto,al misim da osnov price moze i jeste istinit
Kad moj te poljubac ko pice udari, u zoru ceka te soba u ludari !
|
|
| |
|
|
post # 15 | 06.11.2012 , 11:19 PM
|
Jeste tuzna prica, kao sto rece Nikolakuzzz, ovakve stvari su sve cesce danas, devojke se lepe na te kao opasne likove oni ih uvlace u sve i svasta i na kraju kad vide sta su uradile dodje im iz dupe*a u glavu kao sto kaze nas narod. Ali jbg kasno je posle...
|
|
| |
317
poruka na forumu
| | |
25
| |
 328
|
|
|
post # 16 | 06.11.2012 , 11:48 PM
|
Lignjoslav: Jao kako dirljivo idem kuci da povracam ^^
Bre ja bi je ubila da sam na tvom mestu......
madness.....
|
|
| |
Jedna je SANDRA AFRIKA
|
|
post # 17 | 07.11.2012 , 7:15 AM
|
Quote (QueenOfShadow) Bre ja bi je ubila da sam na tvom mestu......
heheheeh
Kad moj te poljubac ko pice udari, u zoru ceka te soba u ludari !
|
|
| |
317
poruka na forumu
| | |
25
| |
328
|
|
|
post # 18 | 07.11.2012 , 3:14 PM
|
madness.....
|
|
| |
Jedna je SANDRA AFRIKA
|
|
post # 19 | 08.11.2012 , 5:20 PM
|
Quote (lukacar95bre) Jeste tuzna prica, kao sto rece Nikolakuzzz, ovakve stvari su sve cesce danas, devojke se lepe na te kao opasne likove oni ih uvlace u sve i svasta i na kraju kad vide sta su uradile dodje im iz dupe*a u glavu kao sto kaze nas narod. Ali jbg kasno je posle...
zato razmisljas unapred 
Kad moj te poljubac ko pice udari, u zoru ceka te soba u ludari !
|
|
| |
|
|
post # 20 | 08.11.2012 , 8:16 PM
|
badule, E moj ti , lijepo si me pohvalio , ne misliš valjda da ja imam smisla za ovo piskaranje ?
Možda Možda ne :P
Jedva čekam novu godinu..... :((((haha !
|
|
| |
|
