|
Reci ljubavi
| |
 790
poruka na forumu
| |
 58
| |
 477
|
|
|
post # 81 | 03.01.2012 , 4:33 PM
|
Pijana pesma
Vino ulazi u usta
I ljubav dolazi kroz oči;
To je sve što možemo znati o istini
Pre nego što ostarimo i umremo.
I prislanjam čašu na usne svoje,
Gledam u tebe i uzdišem...
Jedino moje...
Slušam neke pesme ljubavne koje me podsećaju na dane naše neproživljene stvarnosti, susretanja u snovima, vetrova što milovali su nam lica, Meseca što se nije ni pokušavao skrivati pred naših licima, podsećaju me na sve ono u čemu se kriješ ti. A ja te pronalazim svakog trena. Da bih bio s tobom, da bi disali ovaj isti vazduh i noćnim svetlima obavili tajne naše ljubavi
I hteo bih ti izgovoriti sve te reči koje znam da pripadaju tebi. Ljubavi moja, da, tako te zovem. Noću kad sklopim oči, preda mnom se pojaviš ti, onako lepa. Najprije mi se oči zacakle i dah stane, a onda se srce prepusti prekrasnim talasima koji jednostavno zarobe moju dušu.
|
|
| |
|
15404
poruka na forumu
| | |
2409
| |
REP OFF
|
|
|
post # 83 | 04.01.2012 , 11:49 PM
|
starless, WOW! Lepo...
Tvoje su oci moje zvezdano nebo,
U njima i mesec ima suncev sjaj,
I nista nije okovano ledom,
I svemir u njima nema svoj kraj.
Tvoja je dusa leptira sarenog let,
U svakoj sari ja vidim tvoj znak,
Rajskom cetkicom za mene oslikan svet
Ostavlja utisak strastveno jak.
Tvoje su reci topla letnja kisa,
Koju zedna zemlja upije za tren,
Sladje su mi od svakog slatkisa,
Dve-tri reci i ja sam opijen...
......... 
Koji covek je covek,ako ne cini svet boljim?
|
|
| |
|
|
|
post # 85 | 28.01.2012 , 6:17 PM
|
Kad se jedna vrata srece zatvore, druga se otvore.
Ali cesto toliko dugo gledamo u zatvorena vrata da i ne primjecujemo ona otvorena.
Nemoj odustati od onog koga volis,jebeš život ako se ne boriš.
Slomi mi srce slomicu ti glavu ;)
|
|
| |
|
|
post # 86 | 20.09.2012 , 9:08 PM
|
Evo nesto sto sam ja pisala...
Pitam se gde li si se do sada skrivao..?
Da li sam tvojim ulaskom u moj zivot
kaznjena ili nagradjena ...
Da li sam morala proci citav ovaj put bez tebe,
razmisljajuci da ja nemam svoju polovinu,
onaj deo mene, koji treba da me upotpunjuje,
da cinimo jednu celinu...
Onda se pojavis ni otkuda, a ja opet sebi postavim pitanje: "Zasto"
Da li da usrecis nastavak mog zivota ili poremetis
sve sto sam do sada sagradila...
Dosao si i otvorio sve moje vidike,
nacinio da mi telo drhti dok te gledam,
da mi oci sijaju od tvojih reci,
da lebdim po oblacima od zadovoljstva,
da sanjam najlepse snove...
A ja, sta sam ja uradila...Pustila te...
Dozvolila ti da me opcinis, da vladas sa mnom
kao kakav kapetan broda...
Da pogledom setas po mom srcu, mom telu...
Prija mi to..Svesna da sam postala zavisnik tvoj,
zavisnik tvog pogleda, dodira, tvojih reci...
Prija mi kada me gledas a ja drhtim,
lebdim, neki cudni trnci prolaze mojim telom,
cineci da se topim, da budem mekana poput gline,
jer me takvu zelis...
I ne kajem se, neka te... neka si dosao i sada,
sada kada nema nekih velikih nada za nas,
a opet cu te imati,imati za ceo zivot,
paralelno sa nasim zivotima,
dopunjavacemo se, zeleti i voleti,
tiho, kradom da niko ne zna...
Dobrodosao u moj zivot,
tvoj zivot.....
    
|
|
| |
|
|
post # 87 | 27.09.2012 , 1:29 AM
|
Tumarajuci kroz lavirinte samoće,sakupljajuci ostatke ponosa,ljubavi i inata,uzalud pokušavam spojiti delove sebe,jer kuda god da krenem ja mislim samo na tebe.
Ne znam kada više boli,kada si tu ili kada te nema,kada me gledaš ili kad smo stranci.Ne znam šta više boli,ta tvoja kosa ili te divne oči,kada te želim ili kada te dozivam,ne znam šta više boli,kada se daje ili kada se moli,kada se mrzi ili kada se voli,ne znam ali znam da boli...
"Radi sve iz ljubavi jer u njoj leži istinska snaga,a ko voli mnogo može uraditi mnogo i može mnogo postici,a što je uradjeno u ljubavi dobro je uradjeno."
Poruku je menjao/la Moonchild007 - Cetvrtak, 27.09.2012, 1:52 AM
|
|
| |
|
|
post # 88 | 30.09.2012 , 4:49 PM
|
Nemam prawe reci da ja opisem swoje emocije..ne postoje prawe reci 
|
|
| |
Smiley
|
|
post # 89 | 27.09.2013 , 7:54 AM
|
Nismo se tražili, samo smo se našli... A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti... Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima... I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko...
|
|
| |
♡ Visca el Barça ♡
|
|
post # 90 | 05.10.2013 , 6:47 PM
|
Opet će proleće biti samo naše...
Pogledaj mi u oči… Vidiš li sjaj? Ne plaši se, ne može te boleti moja sreća. Priđi bliže... Osećaš li otkucaje mog srca? Kuca samo za tebe, za nas... Dodirni mi usne usnama... Osećas li žar? Gore od želje za tobom. Ispucale i krvave od samoće, čekanja, nadanja... Ne plaši se... Ni samoća nije toliko strašna ako nekog čekaš, ako znaš da će ti doći...
Srešćemo se opet na našem polju, pokriveni mesečevim velom i smejaćemo se sa suzama u očima. I tada ćeš me grliti... osetiti strah i želju, tugu i sreću, led i vatru. Opet ćeš osetiti da sam tvoja, samo tvoja, da tuđa nikada nisam ni bila. I trčaćemo kroz zelena polja našega kraja, valjati se po vlažnoj travi, daviti u moru strasti... Opet ćemo posmatrati zvezde i našu planinu i osećati u grudima isti onaj nemir. Grlićes me čvrsto, ljubiti kao da je prvi put. I pričaćemo o nama kao o nekim strancima kojima ni imena ne znamo. Pesak zaborava će prekriti svu tugu i neprospavane noći, ludilo i suze. Sa istim žarom govorićemo o našem proleću, mladalačkim snovima. Prećutaćemo one teške reči i sa osmehom reći: „ Gotovo je!“ Nećemo se okretati za bolnom prošlošću, postojaće samo taj trenutak, NAŠ! I nećemo tražiti krivce, biće sve jedno. Znam, izdržaćemo. Naša je ljubav jača od svega. Nećemo je pustiti da odleti u beskrajno plavetnilo. To je naša ptica, samo naša! Našla je svoje gnezdo, i znam, osećam, biće tu kada se oluja stiša...
Možda neću biti ista. Sa kojom borom više, rukama ispucalim od samoće, nogama premorenim od lutanja. Ali u duši ostaću ono isto dete koje si voleo, onaj isti sanjar i romantičar, tvoja maza, lujka. Neću dozvoliti da me slome, ubiju. Boriću se za nas, za sve ono što je sveto u nama. I znam, ni jedan udarac više ne može boleti, može me samo ojačati. Padala sam i pre, otresala prašinu sa sebe i opet ustajala, trčala dalje... Uvek sam imala svoj cilj, svoje snove... Vratiću se... i nastavićemo tamo gde smo se spotakli. I sve će biti isto, kao da se ništa i nije desilo.. Čekaćeš me? Sa tim istim osmehom u očima? Sa ovim istim rečima na usnama? Čekaj me... Opet će proleće biti samo naše... To nam niko ne može oduzeti...
Svi se prave fini, svi igraju prljavo. °°°
|
|
| |
|
